Hoće brat da obljubi sestru
U svijet se naći ne mogaše,
Da brat sestru ljepše milovaše
Što mlad Bogdan sestricu Jelicu,
Ljubili se za zlo i nesreću,
Hoće Bogdan da obljubi seju, 5
Seja mu se silom otimaše,
Od brata se svoga uklanjaše,
Prežao je, dok je uprežao,
Kad Jelica na vodu otide,
Za njom Bogdan tajno pristajaše, 10
I kad viđe zgodu i priliku
U gorici podjelom zelenom,
Premetnu je na zelenu travu,
Odista je obljubiti šćaše,
Ali ciknu Jelica đevojka, 15
Branila se, što joj snaga dava,
Braneći se bratu progovara:
„Ne Bogdane, brate od matere!
„Da se vedro nebo ne prolomi,
„A pod nama zemlja ne propane, 20
„Đeće bratac obljubiti seju.“
Zato Bogdan haje i ne haje,
Odista je obljubiti šćaše,
Viče Jela iz grla bijela:
„Ne Bogdane, crn ti obrazbio! 25
„Đe će bratac seju obljubiti!“
Zato Bogdan haje i ne haje,
0d istaje obljubiti šćaše:
Kad se Jela na nevolju nađe,
Trže bratu noža iza pasa, 30
Teje brata u srce udrila;
Klonu Bogdan mrtav vrh Jelice,
Izvuče se ispod brata seja,
Brata kuka, ovako govori:
„Volim kukat' kao kukavica 35
„Nego biti mog brata ljubovca.“
To izreče, i doma uteče,
Te kazuje svojoj staroj majci.
Majkaćercu kune i miluje,
Pa nad mrtvim sinom govorila: 40
„Ej Bogdane, rano bez prebola!
„Al' će tebe pregorjeti majka,
„Kad si htio izgubiti dušu,
„A tvoj obraz grdit' pred svijetom,
„Obraz grdit' sestrici Jelici 45
„I starici, samoranoj majci.“
Jošt da veli Bogdanova majka:
„Tako bilo svake majke sinu,
„Koji htio sestru obljubiti!“
