Hod

Milutin Bojić

1912

Hod Pisac: Milutin Bojić

Hod

Ja se smejem onom što detinjstvo žali,

One blede dane tuđih nadahnuća,

Nepojamne tuge, nesvesnih čeznuća:

Velik dan je bio kad smo dušom pali.

Velik dan je bio kad smo dušom pali,

Jer zarida Gospod u dnu duše naše,

Jer je pala vera što nam drugi daše,

I u medno tele kip se boga sali.

Od tog dana mi smo, kroz močar i kao,

Gde se treset slaže, tonuli sve dublje

I očajnim krikom sve drskije, grublje

Naš glas je, pun vere, svog Apola zvao.

Danas strašni samum naša čela šiba,

Neizvesnost podlo naše žudnje spliće,

I ipak mi svesno verujemo: sviće,

Mada rovit temelj pod nama se giba.

Mi čekamo užas i iz dana u dan

Verujemo gordo u sunca i boje,

U želje i dela i idole svoje,

U sav svet taj možda i lažan i čudan.

Verujemo smelo do poslednjeg trena,

Jer to naš je psalam na rođenoj struni.

I, dok luda mladost život slašću puni,

Možda sve je manje alema na kruni

I željeno vino biva lažna pena.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.