Himna (Bojić)
1911
| Himna Pisac: Milutin Bojić |
Žedan sam te, Slasti, jer u duši čujem
Krik večite žudnje, i, kô idol sveti,
Postala si simbol u bolu, u seti.
Hoću te, Živote, i strasno te štujem,
U vrtlogu straha ja o tebi snujem.
Rođen sam da budem prorok onoj četi,
Što će vedra čela silno tebe hteti.
Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem!
Dok damari pršte i igraju žile
Tonem u dubine, gde se svesno skrile
U dremežu tihom snene kćeri Tajne.
Tad vrline pevam dubokim opelom,
Isturenih usta pijem snagom celom
Slasti, slasti duboke, beskrajne.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|