Herceg Vladislav
Pisac: Jovan Subotić
OSMI PRIZOR



OSMI PRIZOR
Herceg Vladislav s pratnjom ulazi i pozdravlja rukom sudije, ovi mu se duboko klanjaju.


HERCEG (stupivši na prestol):
Kazujte mi, svijetla gospodo,
Jeste li se u misli složili,
I pronašli, šta pravda donosi?
VOJEVODA ALTOMAN:
Gotov stoi sud u moi usti,
Što ja reknem svi drugi govore.
HERCEG:
Znam vas svakog od detinjstva moga,
I čisto vas sa strahom pogledam
Što vas znadem stroge a pravedne.
Znam, da će nam prije nebo pući,
Neg vi reći, što s’ s pravdom ne slaže;
Znam, da vam je najmilije blago
S dušom svojom u miru živiti
I sa Bogom nezametat’ kavge!
Al’ ste ljudi, a niste Bogovi.
Ne pitam vas, kako ste sudili,
Već mi kaž’te, kako osećate,
Je l’ vam duša u svakom spokojna?
VOJEVODA ALTOMAN:
Jest, herceže, po ljudskoj pameti,
A Božiju čovek nedohvaća.
Može biti, da bi mnogom srdcu
Sud drugčiji bolje se dopao;
Može biti, da i tvoje uho
Sud drugčiji radije bi čulo:
Al’ sudija nesme razbirati,
Šta b’ volela srdca nesudija;
Njega samo zakon rukovodi,
Reči zakon u usta mu meće!
HERCEG:
Ako i ko što na srdcu ima,
Il’ mu s’ čini sasvim pravo nije,
Il’ drugčije da bi bolje bilo:
Id’te natrag u vašu dvoranu,
I nanovo veće započnite.
Jer il rekli ’vako il’ onako,
Osudili, ili oprostili,
Glas vaš celu zemlju zadrmaće.
A bolje je duže razmišljavat’,
Nego reći pa s’ posle kajati!
VOJEVODA ALTOMAN (gledi drugove):
Gledni redom u to svako lice,
Pa ćeš imat’ najbolji odgovor.
Vladislave, znaj, kad tu stoimo
Sud izreći sudije gotovi,
Nismo tvoi nego smo Božiji,
Nismo ljudi već smo živi zakon;
Naša glava, a božje su misli,
Naša usta, a zakonske reči.
HERCEG (k knezu Sanku):
Nek’ dovedu sužnoga župana!



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.