Herceg Vladislav/56
| ←Petnajsti prizor | Herceg Vladislav Pisac: Jovan Subotić ŠESTNAJSTI PRIZOR |
ŠESTNAJSTI PRIZOR
VIDOSAVA (u crno obučena uđe naglo u dvoranu):
Gde je? Gde je?
(Opazi mrtva Vladislava.)
Oh! Zaista mrtav!
(Padne na njega.)
KNEZOVI (pospuštaju mačeve. Tišina.)
KNEZ VOISLAV:
Ustaj sestro! on za rod svoj umre!
Smrt njegova mir će nam doneti,
Ili zlatnu slobodu sačuvat'.
VIDOSAVA (zdravo jeca).
KNEZ VOISLAV (diže je):
Ustaj sestro! Sa tvojim imenom
Duša mu je u raj odletila.
VIDOSAVA (klone opet).
KNEZ VOISLAV:
Ustaj, sestro! Meni te ostavi
Da te čuvam k’o sveti amanet!
VIDOSAVA (ustane i turi ga od sebe):
Dalje idi! vi ste, koji znate
Poštovati svete amanete!
O, ima l’ gde svetiji amanet,
Neg što nebo u njemu vam dade!
Pa eto vam, kako ga čuvaste!
Kod vas živih on tu mrtav leži!
Plač’te sa mnom vi kćeri Zahumske,
Prsi bijte matere Zahumske,
Plači, plači malo i veliko,
Vaš branitelj ovde mrtav leži!
Eto sestre besnih Osmanlija,
Da vam gaze obraz i poštenje;
Tu su, tu su divlji janičari,
Da vam kolju na grudma odojčad;
Zveče lanci, da vas okivaju,
I u Tursku sužno roblje vode! —
Vladislave, pa bez mene ode?
Ni s Bogom mi ne htede kazati?
No me nisi, brate, poznavao!
Nemogu se od tebe razstati!
Nisam mogla s tobom u 6oj ići,
Jera bi mi ljudi zamerili:
Al’ mi niko zameriti neće,
Ako tebe u crn grob odpratim!
(Zgrabi mu nož i probode se.)
Vladislave, stani, pričekaj me! (Umire.)
Oh! radosti, sa tobom umirem! (Umre.)
SVI (Plaču.)
KNEZ VOISLAV:
O nesrećna moja Vidosavo!
Razdera mi srdce u prsima
Al’ ti, sestro, zamerit’ ne mogu
Prežalit’ se Vladislav ne daje.
Zasluga je za takvim umreti.
Ti si jedan venac u Zahumskoj,
Koji na grob smemo mu metnuti.
ZAVESA PADNE
|