Hajdučka pravda
0001 Piju vino trideset hajdukah
0002 u planinu pod jelu zelenu,
0003 vino piju a dijele blago,
0004 među njima dvije harambaše,
0005 jedno mi je Tomiću Mijate
0006 a drugo je Žeravica Vuče,
0007 ma Mijatu daju starješinstvo,
0008 starješinstvo jednu ćesu blaga,
0009 zlatno im je pero zapanulo,
0010 ište pero Žeravica Vuče:
0011 "Dajte meni pero starješinstva!"
0012 No govori Tomiću Mijate.
0013 "Ajde, Vuče, jedna skitačino!
0014 Ja ću pero uzet starješinstva."
0015 To ža bilo Žeravici Vuku
0016 pa Mijata na mejdan poziva:
0017 Udriše se dva dobri junaka,
0018 pređe mahnu Tomiću Mijate
0019 te udari Žeravicu Vuka
0020 po pojasu i svilenu pasu,
0021 ma mesa mu ne dofati živa.
0022 Kad to viđe Žeravica Vuče,
0023 na dolinu pade mu oružje
0024 pa udari Tomića Mijata
0025 po pojasu i svilenu pasu,
0026 ukaza mu crnu utrobicu.
0027 Pade Mijat u zelenu travu,
0028 stade lelek od gore hajdukah,
0029 a najviše Žeravice Vuka:
0030 "Lele mene, mio pobratime!
0031 Jes’ li smrtan, ot’ li umrijeti,
0032 oću li ti tražiti ljekare?"
0033 Mijat muči ništa ne govori,
0034 kad to viđe Žeravica Vuče,
0035 družini je svojoj govorio:
0036 "A tako vi, ljubivna družino,
0037 ko će samnom, ko li će s Mijatom?"
0038 Sva družina odoše za Vukom,
0039 kod Mijata niko ne ostade
0040 do njegovih dva milih sestrića,
0041 jedno mi je hajduk Malenica,
0042 a drugo je sestrić Marijane,
0043 ona oba pitahu Mijata:
0044 "A što ćemo, nam’ mio ujače,
0045 hoćemo l’ ti tražiti vidare?"
0046 Ma je njima Mijat govorio:
0047 "A tako vi, moji dva sestrića!
0048 Nosite me u selo Bobovo,
0049 u Ilije od Bobova kneza,
0050 u njega je ljuba vidarica,
0051 ona će mi rane izvidati,
0052 to je moja milostiva kuma."
0053 Otole ga đeca ponijela
0054 u Ilije od Bobova kneza.
0055 Dobro ga je kume dočekao,
0056 a kuma mu rane privijala,
0057 vidala ga dva mjeseca danah,
0058 vidala ga te izvidala ga,
0059 tade zbori Tomiću Mijate:
0060 "A moj kume, Bobavac-Ilija!"
0061 Hajde pođi šeher Sarajevu
0062 te donesi jedan tovar vina,
0063 i donesi harač za hajduke,
0064 sitna praha i teška olova,
0065 e ću hodit da tražim družinu."
0066 Na prešu ga kume poslušao,
0067 otišao šeher Sarajevu.
0068 Namjera ga nanijela bila
0069 na jendoga crna Arapina,
0070 pa je Arap Il’ji govorio:
0071 "Je l’ ti , kneže, Mijat prebolio?"
0072 Knez mu kaže da je prebolio,
0073 još je njemu Arap govorio:
0074 "Izdaj mene Tomića Mijata,
0075 i njegove dva mila sestrića,
0076 a da ću ti jednu bocu blaga."
0077 Na blago se kneže slakomio,
0078 obeća mu izdati Mijata,
0079 pa Arapu kneže govorio:
0080 "Doveče ćeš po večeri doći."
0081 Na tome se oni razdvojili
0082 pa Ilija uze malo vina
0083 što će biti kumu za večeru,
0084 a ne uze praha ni olova.
0085 Kad Ilija svome dvoru dođe,
0086 njega pita Tomiću Mijate:
0087 "Što si mi se, kume, pridocnio,
0088 a kamo ti rakija i vino,
0089 a kamo ti harač za hajduke,
0090 š čim ću hodit da družinu tražim,
0091 da se mirim s Žeravicom Vukom?"
0092 Ma Mijatu govorio kume:
0093 "Bješe, kume, vina nestanulo,
0094 donio sam da se napijemo,
0095 al’ ne nađoh praha ni olova,
0096 no hrđava što za vas ne služi."
0097 Kad vrijeme o večeri bilo,
0098 sjede Mijat s kumom večerati,
0099 oko njega dva mila sestrića,
0100 vino služi kuma vidarica,
0101 kad su bili u najviše piće,
0102 bjehu kumu suze propanule,
0103 na Mijata suze pokapale:
0104 Mijat gleda više sebe kumu
0105 Ma je svojoj kumi govorio:
0106 "O, Marica, moja mila kumo"
0107 Što ti kumo, plačeš na trpezu?
0108 Ali si se, kumo, prepanula,
0109 e ti neću platit hećimštinu,
0110 rašta si me, kumo izvidala,
0111 al’ te neću darom darivati?"
0112 Na Mijatu kuma govorila:
0113 "Nijesam se, kume prepanula
0114 e mi nećeš platit hećimštinu,
0115 no jesam se, kume, prepanula,
0116 e se nigda viđeti nećemo,
0117 da l’ ne vidiš, jadi te ne vid’li,
0118 što učini tvoj kume Ilija, -
0119 izdade te crnu Arapinu?
0120 Obazri se na vrata od kule,
0121 bijele se od Arapa zubi!"
0122 U to doba puške popucaše,
0123 pade Mijat glavom u trpezu,
0124 skočiše mu dva mila sestrića,
0125 Malenica vrata ugrabio,
0126 na vrata ga Turci dočekali
0127 i njeg su mlada izgubili,
0128 a Marijan ugrabi oružje,
0129 pa skočio niz pendžer od kule,
0130 pa uteče zelenoj planini.
0131 Kad Marijan u planinu dođe,
0132 u planinu pali džeferdara,
0133 puška jeknu, a planina zveknu,
0134 pušku čuo Žeravica Vuče,
0135 pušku čuo po puku poznao,
0136 pa družini svojoj govorio:
0137 "Blago nama, ljubivna družino!
0138 Eno ni je Mijat prebolio,
0139 ja ve molim, i bogom ve kumim,
0140 da s Mijatom mene pomirite."
0141 Na glas oni odoše hajduci,
0142 tu nađoše jadna Marijana,
0143 sve im hajduk za Mijata kaže,
0144 kako ga je Arap izgubio
0145 i prokleti Babovac-Ilija,
0146 kum nevjerni, zalah dopanuo:
0147 "Eno Turci u Ilijnoj kuli,
0148 đe s Ilijom piju vino hladno."
0149 Kad to začu ŽeravicaVuče,
0150 tople su ga suze propanule,
0151 svi hajduci plaču za Mijatom,
0152 a kad su se dosta naplakali,
0153 potrčaše u selo Bobovo,
0154 zapadoše na krvave klance,
0155 tu hajduci malo počekali,
0156 ali idu trideset turakah
0157 i pred njima crni Arapine
0158 koji nosi Mijatovu glavu,
0159 no govori Žeravica Vuče:
0160 "O hajduci, braćo i družino!
0161 nemoj koji gađat Arapina
0162 dok ne pukne moga dževerdana
0163 na silnoga crna Arapina
0164 koji nosi Mijatovu glavu,
0165 on je nosi da se njom ponosi."
0166 To družina njega poslušali,
0167 blizu ga je Vuče napuštio,
0168 pali Vuče svoga dževerdana,
0169 te Arapu srce opalio,
0170 jednak puče trideset pušakah,
0171 jednak pade trideset turakah
0172 a uteče Bobovac-Ilija,
0173 on uteče dvoru bijelome,
0174 a ćera ga hajduk Marijane,
0175 ufati ga pre’ dvore bijele,
0176 za njim trče trideset hajdukah,
0177 živu su mu oči izvadili,
0178 dva blizanca uzeše mu sina
0179 i po kuli blago pokupiše,
0180 kumu svoju divno darovaše,
0181 dadoše joj hiljadu dukatah,
0182 neka ima te se hljebom hrani,
0183 dadoše joj dva blizanca sina,
0184 a Iliju vrgoše u kulu,
0185 više njega kulu zapališe.
0186 Tak’ ovako svaki obršio,
0187 koji svoga kuma izdavao,
0188 brata Srba Turčinu prokletu.
