Hajduci podmiruju svoje dugove
0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 Jedan pobro Tomić Mihovile,
0003 A drugo je Sava od Posavlja,
0004 U Vraniću, visokoj planini.
0005 Nazdravljuje Tomić Mihovile:
0006 »Zdrav moj pobro, Sava od Posavlja!
0007 Što te pitam, kaži meni pravo,
0008 Nu baš pravo, tako bio zdravo!
0009 Zašto sa mnom piješ rujno vino
0010 U Vraniću, visokoj planini?
0011 Što je tebe amo poćeralo?«
0012 Odgovara Sava od Posavlja:
0013 »Hoću, pobro, Tomić Mihovile,
0014 Što me pitaš, kazat ću ti pravo.
0015 Kad ja mogah l’jepo životovat,
0016 Ne dade mi moj đavo mirovat,
0017 Pa pokupih trgovačko blago:
0018 Sve dadoše na moje poštenje,
0019 Pak ja odoh uz Bosnu ponosnu,
0020 Tamo gore gradu Sarajevu
0021 I zakupih sarajske volove,
0022 Taman, pobro, hiljadu volova.
0023 Kad na Kupriš ja doćerah vole,
0024 Biše vr’jeme o Jurjevu danu,
0025 Ondje stajah do Ilina dana.
0026 A kad dođe sveti Ilin danak,
0027 Ja poćerah s Kupriša volove,
0028 Da ću prodat sve vole na more.
0029 Namjera me namjerila bila
0030 Više Livna, ispod Banje Luke
0031 A na kulu bega Ajdarbega.
0032 Tu me sv’jetli danak ostavio,
0033 A mrkla me noćca prihvatila.
0034 Polegoše umorni volovi,
0035 Svi zaspaše nesretni čobani,
0036 A i mene sanak prevario.
0037 Kad li sam se od sna rastavio,
0038 Tada b’jela zora zab’jelila.
0039 Oko sebe pogledah siromah,
0040 Al ne vidim vola nijednoga.
0041 Tad probudim nesretne čobane,
0042 Da odemo vole potražiti.
0043 Sve nađosmo vole do jednoga
0044 U pšenici bega Ajdarbega.
0045 Skočiše se Ajdarbegovići,
0046 Uhvatiše mene i volove,
0047 Pa me gone sudu nepravedno.
0048 Teško me je sudac okrivio:
0049 Uze meni hiljadu cekina,
0050 Pa mi pušti vola do jednoga.
0051 Otud vole poćerah na more,
0052 Provedoh je doli niz Kotare,
0053 Doćerah ih k Zadru bijelome.
0054 Tu prodadoh sve vole na more.
0055 Kad sam, pobro, razbroj učinio,
0056 Štetova’ sam hiljadu cekina,
0057 Nemam, pobro, otkle platit blago,
0058 Zato s tobom rujno vino pijem ...
0059 Zdrav da si mi, pobratime Miho!
0060 Sad ja tebe što ću zapitati:
0061 Kaži pravo, tako bio zdravo!
0062 Zašto sa mnom rujno vino piješ
0063 Na Vraniću, po gori zelenoj?
0064 Što je tebe amo poćeralo?«
0065 Preuzimlje harambaša Miho:
0066 »Hoću, pobro, Sava od Posavlja!
0067 Kad me pitaš, kazat ću ti pravo,
0068 Nu baš pravo, tako bio zdravo!
0069 I ja mogah l’jepo životovat,
0070 Al mi đavo ne dade mirovat:
0071 Ja pokupim sarajevske trge,
0072 Da poćeram ja trge na more.
0073 Bijaše ih dvadeset sejsana.
0074 Pravo odoh k Zadru na Krajinu,
0075 Da ću prodat sve trge na more;
0076 Namjera me namjerila bila
0077 Više Livna ispod Banja Luke
0078 Baš na istu kulu Ajdarbega.
0079 Viče bula sa gornjeg čardaka:
0080 »Nu doćeraj te trge, trgovče,
0081 Ja ću dosta trga trgovati,
0082 Jer ja imam za ženidbu sina
0083 I još imam kćerku za udaju.«
0084 Doćerah joj konje do avlije,
0085 Al mi viče bula sa prozora:
0086 »Ugni, ugni, konje u avliju!«
0087 Prevari me, ujede me zmija,
0088 Jere nađoh bule u avliji.
0089 Kad avliju tvrdo zatvoriše,
0090 Zavikaše iza svega glasa:
0091 »Gdje ste sada, Ajdarbegovići?
0092 Evo Vlaše učini nam silu!«
0093 Tad skočiše Ajdarbegovići,
0094 Pa mi natrag ruke savezaše,
0095 Odagnaše k sudu nepravedno.
0096 Sudac mene teško okrivio,
0097 Uzeo mi hiljadu dukata
0098 I uze mi trge svekolike.
0099 Dadoše mi pedeset tabana
0100 I suviše dvadest gvozdenjaka
0101 Sve uz kosti iznad prdenjaka.
0102 I jedva me otpustiše živa.
0103 Nemam, pobre, otkle platit blago,
0104 Stoga ovdje s tobom pijem vino
0105 Na Vraniću, visokoj planini.«
0106 Odgovara Sava od Posavlja:
0107 »Čuješ li me, pobratime Miho!
0108 Evo ide Velika Gospoja,
0109 U Livnu je onda velik sajam,
0110 Ne će l’ Bog dat i sreća od Boga,
0111 Da otidu Ajdarbegovići
0112 Da u Livnu piju rujno vino?
0113 Već hajdemo, mili pobratime!
0114 Ne ćemo li naći Ajdarbega
0115 I njegovu Ajdarbegovicu,
0116 Da oboje, pobro, pogubimo,
0117 Da se oba l’jepo osvetimo,
0118 Da njihovo blago pokupimo
0119 I pravedno naše povratimo!«
0120 Tomić biše njega poslušao,
0121 Odšetaše niz Vranić planinu.
0122 Salazeći na Priloške st’jene
0123 Ugledaše bjelorune ovce
0124 Gdje uzbija mlada čobanica.
0125 Tu stadoše malo počinuti.
0126 Govorio harambaša Miho:
0127 »Pobratime, kasabija Mate!
0128 Poteci de ti, Mate, u ovce
0129 I uhvati ovna devetaka,
0130 Koga ćemo ovdje poručati.«
0131 Zaleti se kasabija Mate,
0132 Kano gladni iz gorice vuče,
0133 I uhvati baš ovna zvonara,
0134 Na komu je zvono đinđerovo,
0135 Pa ga meće na pleća junačka;
0136 Za njim trče čobanica mlada,
0137 Plačuć mlada njemu govorila:
0138 »Pobratime, gorska kesedžijo!
0139 Vrati meni zvono đinđerovo,
0140 A ti nosi ovna devetaka!«
0141 Smilova se kasabija Mate,
0142 Odvezuje zvono đinđerovo
0143 I vraća ga mladoj čobanici:
0144 »Nosi, mlada, meći na drugoga,
0145 Ovi će nam biti za užinu.«
0146 Donese ga k harambaši Mihi.
0147 Veli njemu Tomić Mihovile:
0148 »Nit ga kolji, nit mu nogu reži,
0149 Već ga deri, dragi pobratime.«
0150 Odmah ga je Mate poslušao,
0151 Ali se je dosta namučio,
0152 Dok je s ovna mješinu zgulio.
0153 Kad ga sadre kasabija Mate,
0154 Veli njemu harambaša Miho:
0155 »Nu ga pusti, dragi pobratime,
0156 Da vidimo, kako golić trče!«
0157 Popusti ga kasabija Mate.
0158 Sadrt ovan po rudini kasa,
0159 Dosta se je društvo nasmijalo.
0160 Al priuze Tomić Mihovile:
0161 »Ne smijte se, moja družinice!
0162 Onake su muke u Turaka.
0163 Tko ne misli, ter nema junaštva,
0164 Do potribe onih muka trpit,
0165 Nek se projde kule Ajdarbega!«
0166 Tu ih mrkla noćca uhvatila,
0167 Tu legoše do dvi harambaše,
0168 Kod svakoga do trideset druga.
0169 Kad se prenu Sava od Posavlja,
0170 Pođe Sava brojiti družinu,
0171 Ali nema nego petnest druga!
0172 Budi Sava harambašu Mihu:
0173 »Ustani se, pobratime Miho!
0174 Sad nas nema nego petnest druga,
0175 S kim ćeš, pobro, udarit na kulu?«
0176 Al mu veli harambaša Miho:
0177 »Dosta nas je, milom Bogu hvala!
0178 Više će nas, kad na dilu bude,
0179 Zapast blaga i dobra šićara.«
0180 Otišli su Ajdarbegovići
0181 Doli k Livnu piti rujno vino.
0182 Tu nađoše starca Ajdarbega:
0183 Rusu njemu odsjekoše glavu.
0184 A staricu Ajdarbegovicu
0185 Našli su je na gornjem čardaku;
0186 Buletinu za kose uzeše,
0187 Baciše je doli niz prozore;
0188 Otkad pade, više ne ustade.
0189 Pa po kuli pokupiše blago:
0190 Odnesoše sukno nekrojeno,
0191 Odnesoše svilu nemjerenu,
0192 Odnesoše blago nebrojeno.
0193 Otolen se zdravo podigoše,
0194 Vraćajuć se u Vranić planinu.
0195 Pojedoše mesa pečenoga
0196 I simita hljeba bijeloga.
0197 Napiše se vina rumenoga,
0198 Tu se grle i u obraz ljube.
0199 Al govori Sava od Posavlja:
0200 »Čuješ li me, pobratime Miho!
0201 Evo ide zima Dmitrov danak,
0202 Hajde, brate, da d’jelimo blago,
0203 Da idemo doma na zimnicu!«
0204 Iznesoše sukno nekrojeno,
0205 Ne d’jele ga laktim’ i aršinim’,
0206 Već ga mjere od jele do jele;
0207 Svakog dođe tri ogipka sukna.
0208 Iznesoše svilu i kadivu;
0209 Ne mjere je okam’ ni libricam’,
0210 Već junaci junačkim naramcim’;
0211 Svakog dođe tri naramka svile.
0212 Iznesoše blago nebrojeno;
0213 Ne d’jele ga grošim’ i dukatim’,
0214 Već junaci junačkim kalpacim’;
0215 Svakog dođe tri kalpaka blaga.
0216 Tad govori Sava od Posavlja:
0217 »Da idemo, pobratime Miho,
0218 Da idemo podmirit trgovce!
0219 I ako još štogod preostane
0220 Da pijemo vino i rakiju,
0221 Da živimo zdravo i veselo!
