Hajduk Mijat i Preječ-kapetan
0001 Čudno čudo ljudi meni kažu:
0002 U onoga Preječ-kapitana,
0003 Da u njega ima vranac od megdana ─
0004 O unkeši devet đeverdana,
0005 O sapima devet đevojaka,
0006 A u grivi devet prepelica,
0007 U prsima udovica Janja.
0008 To se čudo nadaleko čulo,
0009 I do samog cara čestitoga.
0010 Stade care obećavat’ blago
0011 I vezirluk na Bosni ponosnoj
0012 Za sedam godin’ dana bez pare i dinara
0013 Ko dovede vranca od megdana
0014 Od onoga Prejač-kapitana.
0015 To je čuo Mijat ajduče,
0016 Pak on ide caru čestitome,
0017 Pak je Mijat caru govorio:
0018 „A moj care, sv’jetla kruno sv’jeta,
0019 Čuo jesam, a vidio n’jesam
0020 Da ti daješ blago nebrojeno
0021 I vezirluk na Bosni ponosnoj
0022 Za sedam godin’ dana bez pare i dinara
0023 Ko ti dovede vranca od megdana
0024 Od onoga Preječ-kapitana;
0025 Ja sam njega služio sedam godin’ dana
0026 I još ću ga sedam služiti
0027 Dok ne ukradem vranca od megdana
0028 Od onoga Preječ-kapitana.” ─
0029 „Jest istina, moj posinko dragi,
0030 Što sam reka’, ja poreći neću!”
0031 Ode Mijat Preječ-kapitanu,
0032 I on dvori sedam godin’ dana.
0033 Kada sedma biše nastanula,
0034 Al’ govori Preječ-kapitane:
0035 „Ajmo, Mijo, moja vjerna slugo,
0036 Ajmo, Mijo u goru zelenu”
0037 Lov loviti, ne bi li ulovili!”
0038 Oni odoše u goru zelenu
0039 I loviše do pol’ mi dana,
0040 Od lova mi ništa ne uloviše,
0041 Ni ljeljana niti košutice.
0042 Već je Preječ teke posustao,
0043 A Mijat se domu povratio,
0044 Pak dozivlje ljubu Preječovu:
0045 „Dajde meni ključe od podruma,
0046 Gospodar mi se vrlo umorio
0047 Lov loveći po gori zelenoj,
0048 Da mu vodim vranca od megdana!”
0049 Prevari se ljuba Preječova,
0050 Dade njemu vranca od megdana.
0051 On ne ide u goru zelenu
0052 A onome Preječ-kapitanu,
0053 Već on ide caru čestitomu.
0054 Tada puče devet đeverdana,
0055 A zaplaka devet đevojaka,
0056 Zabugari udovica Janja,
0057 A zapjeva tica prepelica.
0058 I začu mi Preječ-kapitane
0059 Lov loveći u gori zelenoj,
0060 Pak se brže kući povratio,
0061 Te izvodi sivu bedeviju.
0062 Dok bedevija glase svoje pusti,
0063 Al’ eto ti vranca od megdana,
0064 Na njem’ nema Mijata ajduka,
0065 On uteče, vesela mu majka!
0066 Onda bilo, sad se spominjalo,
0067 A mi bili zdravo i veselo!
