Hajde, drugo, da češljamo perje

Hajde, drugo, da češljamo perje,
Da činimo do veče veselje!
Znaš, šta ćemo za veče ispeći,
Moja mama neće ništa reći:
Napeć' ćemo dosta lukumića,
I s pekmezom jošte šeširića;
Ja ću šunku, a ti jedno pleće,
Vina ima — eto nama sreće!
Kaži Anci, neka zove Macu,
Braca Milu i šnajdera Acu,
Nek' ponese tamburu i žica,
Pa da vidiš slavu od pesmica!
I nek' kaže momku čika Đorđe,
Neka i on na češljanje dođe.
Braca Paja — on će i sam doći,
Onaj znade tumarat po noći,
Ono ti je, ženo, muška glava —
Bes ga znade, kad taj momak spava!
Veseljak je da mu para nema,
A preko dan nikada ne drema!
Jošte gledaj, da uspavaš Katu,
Da nam ona ne bude na vratu,
Namesti joj sobu baš od trema,
Neka spava, nek nam tu ne drema.
Češljaćemo baš do deset sati,
Onda ćemo sesti večerati;
Po večeri svi ćemo igrati,
Koji koga može nadigrati!

Izvor

Stevan Bošković, Bačvanske pesme. U Novome Sadu. Srpska narodna zadružna štamparija, 1879. str. 48-49.