Haračlija Crnogorac

0001 Knjigu piše Tomanović Niko
0002 od krvave male Gore Crne,
0003 a šilje je gradu Nikšickome,
0004 a na ime Hamzi kapetanu:
0005 "O Turčine, Hamza kapetane!
0006 Nemoj dizat ovce u Rudine,
0007 ako mene harač poslat nećeš:
0008 tanku pušku Džida Osmana,
0009 koja valja pedeset dukatah,
0010 i dolamu Adžimanić Dura,
0011 na koju su puca s obje strane,
0012 svako puce od hiljadu dramah,
0013 treće toke Babića Jakšara,
0014 žute toke od četiri oke,
0015 a od zlat suha žeženoga,
0016 još od krda omna prevodnoga,
0017 i slušaj me dobro, kapetane,
0018 ako budnu u Rudine ovce,
0019 ja ću Nikac skupit Crnogorce,
0020 udariću tebe na Rudine,
0021 sve ću tvoje ovce plijeniti,
0022 posjeć’ ću ti ovčare čobane,
0023 ako mene harač poslat nećeš."
0024 A kad knjiga kapetanu došla,
0025 udari se rukom uz koljeno:
0026 "Alah mene, Nikca iz Rovinah!"
0027 Pa kapetan na čaršiju pođe,
0028 sve nikšicke okupio Turke
0029 pa im tanku knjigu pročitao.
0030 Kade Turci knjigu razumješe,
0031 svi rekoše: "Da mu harač damo!"
0032 Dokle dođe Babiću Jakšare,
0033 pak je Jakšar riječ besjedio:
0034 "A ja velju da mu ga ne damo!
0035 O bogu ti, Hamza kapetane!
0036 Podaj mene uskok Stanojicu,
0037 i uz’ njega tri četiri druga,
0038 e ću poći maloj Gori Crnoj
0039 u krvavu Lastvu Ozrinićsku,
0040 da uhodim Tomanović Nika,
0041 ne bi li mi bog i sreća dala
0042 da bih silnu vojsku sakupio
0043 da posječem Tomanović Nikca,
0044 a dojavim ovce crnogorske."
0045 Pa dovati lahka dževerdana,
0046 samosedmi uz planinu pođe,
0047 a kad Turčin na izvore dođe,
0048 više tora Tomanović Nika,
0049 a to jadan Nikac kod ovacah
0050 i š njim nije druga nijednoga,
0051 do sestrića Todnijća Ivana.
0052 Divno ih je Turčin ugodio
0053 pa doziva pobratima svoga:
0054 "Pobratime uskok Stanojica!
0055 Ajde pođi gradu nikšickome,
0056 pozdravi mi Hamzu kapetana
0057 da mi pošlje pet stotin’ Turakah,
0058 ako bog da, i od boga šala,
0059 dovešću ga njemu savezana,
0060 dojavit mu ovce svekolike."
0061 To Staniši tvrdo žao bilo
0062 pa Jakšaru riječ besjedio:
0063 "Ima Nikac dobre porednike,
0064 ne smijemo njemu udariti."
0065 Tade Jakšar njemu besjedio:
0066 "Stojat s nama, branit Crnogorce,
0067 glava će ti na Nikšiće poći!
0068 Kad Staniša njega razumio,
0069 pa dovati laka dževerdana,
0070 on otode gradu nikšickome.
0071 Tek Staniša na čaršiju dođe,
0072 a tu Hamzu kapetana nađe,
0073 pak se njemu poklonio divno
0074 i njegovu ruku poljubio:
0075 "Muštuluk ti, Hamzo kapetane!
0076 Mi smo Nikca divno uhodili,
0077 no ti se je Jakšar pozdravio
0078 da mi pošlješ pet stotin’ Turakah."
0079 To kad začu Hamza kapetane,
0080 od ćeifa na noge skočio,
0081 pa sakupi hiljadu Turakah,
0082 e hiljadu Vlahah i Turakah,
0083 a pred njima Hamza kapetane.
0084 Pođe silna uz planinu vojska,
0085 pređe zore dođe na izvore,
0086 a srete je Babića Jakšare,
0087 pa na troje vojsku dijelio,
0088 udariše Nikcu na torinu,
0089 ma se Nikac u glavicu nađe.
0090 Sve Nikčeve izagnaše ovce,
0091 dok u Nikcu prepuknulo srce,
0092 od obraza pali dževerdana
0093 a pogodi bega Ćubelijća,
0094 pade Turčin na travi zelenoj,
0095 pa klikuje Nikac Crnogorce:
0096 "Ha đe si mi, Radulović Simo!
0097 Đe li si mi Gavrilovo Ture?
0098 Đe ste da ste, ođen danas nek ste!
0099 Nikšići mi ovce odagnaše,
0100 a sjutra će mene ukoriti."
0101 Začuo ga Hamza kapetane
0102 pak je njemu riječ besjedio:
0103 "Što klikuješ, Tomanović Niko?!
0104 Što klikuješ Radulović Sima?
0105 A Simo je u Dobrotu malu,
0106 da podiže od Latinah blago,
0107 da ga u sir i šenicu daje;
0108 što l’ klikuješ Gavrilovo Ture,
0109 eto ti ga na Kčevo krvavo
0110 đe se igra u rakiju plojke,
0111 a zaskače ozrinske nevjeste,
0112 da im ljubi prebijelo lice."
0113 No u riječ koju besjediše
0114 u to dospje Gavrilovo Ture,
0115 a zavika iz grla bijela
0116 po imenu Hamzu kapetana:
0117 "Stan’ postani, Hamza kapetane!
0118 Kad se biti, biti mi se milo,
0119 kad je ljubit, ljubit mi je drago!"
0120 I hoćaše ubit kapetana,
0121 no mu ne da Tomanović Niko:
0122 "Ne za boga, mio pobratime,
0123 ne izgubi od krajine glavu,
0124 biće dava u Otmanovića,
0125 te će Crna Gora propanuti."
0126 A kad viđe Gavrilovo Ture,
0127 on njegova gađa sestričića,
0128 sestričića Balabanovića,
0129 pa na njega zagon učinio,
0130 nož povadi, posječe mu glavu.
0131 U to stiže isprijeka Simo,
0132 a u Turke juriš učinio,
0133 od obraza uždi džeferdana
0134 i pogodi Hadžimanić Ibra
0135 nož istrže, posječe mu glavu?
0136 a pokliče Cuce i Čevljane,
0137 a eto mu Cuce i Kčevljani,
0138 obratiše uz izvore Turke,
0139 pobiše se ognjem iz pušakah.
0140 E ma Turci pleća okrenuše
0141 da bi koji glavu iznesao,
0142 ćeraju ih mladi Crnogorci,
0143 ćeraše ih do vrh Ligunara,
0144 sedamdeset glavah okinuše,
0145 sedam-osam ufatiše žive!
0146 E ma Nikcu odagnaše ovce,
0147 zove Nikac iza svega glasa,
0148 a doziva Hamzu kapetana:
0149 "O Turčine, Hamza kapetane!
0150 Nemoj mene sjutra prekoriti
0151 e sam loše popratio ovce,
0152 nego prebroj na Broćanac Turke,
0153 e evo ti božju vjeru dajem,
0154 sve ću tebi kazat po istini:
0155 posjekli su moji Crnogorci,
0156 posjekli su glavah sedamdeset,
0157 a sedam su ufatili živih
0158 i osmoga sestričića tvoga,
0159 sestričića Balabanovića."
0160 Tade vika Hamza kapetane,
0161 on zavika iza svega glasa:
0162 "Povrni mi sestričića moga,
0163 a daću ti ovce svekolike!"
0164 No mu veli Tomanović Niko:
0165 "Hajde zbogom, Hamzo kapetane,
0166 što će mene polomljene ovce,
0167 bili zdravo braća Crnogorci,
0168 i nikšicke u Rudine ovce,
0169 pa ka’ dođe veselo proljeće
0170 ja ću Nikac skupit Crnogorce,
0171 a udarit na tvoje Rudine,
0172 posjeć ću ti ovčare čobane,
0173 odjaviti ovce svekolike."
0174 Pa otale na tragove pođe,
0175 svi odoše na svoje dvorove.
0176 Al’ vrijeme malo postanulo,
0177 eto dođe Đurđevdan veseli,
0178 pa sakupi Nikac Crnogorce,
0179 povede ih sobom u Rudine,
0180 na nikšicke ovce udario,
0181 učinio kako j’ obećao:
0182 posječe im ovčare čobane
0183 i zajmi im hiljadu ovacah,
0184 i stotinu konjah i volovah.
0185 Zdravo Nikac iz Rovinah dođe,
0186 ne izgubi druga đavoljega.
0187 Al’ je tako kad sreća pomaže,
0188 bog i sreća i junačka mišca.
0189 Pjevaj, Nikce, brate Crnogorče,
0190 vesela im i srca i duše,
0191 e su kadri na mejdanu stati,
0192 Turke šćekat, junački razbiti,
0193 svaki vazda ka i Nikac ovda,
0194 pa na svemu jakom bogu fala.