Halil i Janja Bunića Bana (Sarajevo)
0001 Gradi crkvu od Bunića bane
0002 Od mermera i od kositera,
0003 Gradi crkvu četiri godine;
0004 Pa kad bane načinio crkvu,
0005 Izvješo je krste i ikone
0006 A pometo đake i popove,
0007 Kad pometa đake i popove,
0008 Tad’ ban sjede u zlatnoj šćemliji,
0009 Pa prihvati divit i kalema
0010 I hartije knjige bez jazije;
0011 Piše bane knjige plemenite,
0012 Jednu spremi Senju kaurskome
0013 A na ruke Senjanin Ivanu,
0014 E ’vako mu bane besjedio:
0015 »Da mi Ive do Bunića siđeš,
0016 Jer sam crkvu dobru napravio
0017 Od mermera i od kositera,
0018 Gradio je četiri godine,
0019 Izvješo sam krste i ikone.
0020 Pometo sam đake i popove.
0021 Da mi Ive do Bunića siđeš,
0022 Da povedeš četrest djevojaka,
0023 Sve sestara kaurskih serdara!«
0024 Tu opremi, drugu prihvatio,
0025 Drugu sprema u rosno Primorje,
0026 A na ruke Primorcu Aleksi:
0027 »Da mi siđeš do moga Bunića,
0028 Dobru li sam crkvu napravio,
0029 Povedi mi četrest djevojaka,
0030 Čestitati crkvu namastira!«
0031 Tu opremi, treću prihvatio,
0032 Sprema knjigu Filip Madžarinu
0033 I Filipa sazva do Bunića,
0034 Da povede četrest djevojaka,
0035 Čestitati crkvu namastira;
0036 Pa opremi knjige plemenite.
0037 Malo vr’jeme za tijem ne bilo,
0038 Jedno jutro bane podrani,
0039 Gora jeknu – vjetra ne imade,
0040 Dok im dođe Senjanin Ivane,
0041 I ta sila do Bunića siđe,
0042 Kauri se u crkvu složiše,
0043 A djevojke u bašču zelenu.
0044 Malo vr’jeme za tijem ne bilo,
0045 Dok im dođe Primorac Aleksa,
0046 I on četrest vodi djevojaka,
0047 Kauri se u crkvu složiše,
0048 A Latinke u bašču zelenu –
0049 I ta sila do Bunića siđe.
0050 Malo vr’jeme a dugo ne bilo,
0051 Eto Filip Madžarine dođe,
0052 Kauri se u crkvu složiše,
0053 A djevojke u bašču zelenu.
0054 Opazi ih bjelogrla Janja;
0055 Kad opazi svoje drugarice,
0056 Nagizda se što god bolje more,
0057 Na se udri što god više more:
0058 Jedna glava, a tri istifana,
0059 Pa po glavi goru podignula
0060 Od desluka i od đavoluka,
0061 A u goru zv’jerku napušćala
0062 I sokole metnula pandure,
0063 Sve panduri age Krajišnici
0064 S mušketima i bajunetima,
0065 Buljuk-baša dijete Halile,
0066 Da joj zv’erku po planini čuva.-
0067 Jedne uši, četvere menđuši,
0068 Jedno grlo, tri drobna đerdana:
0069 Prvi đerdan crvena merdžana,
0070 To ne bješe ružno pogledati –
0071 Grlo b’jelo, crveni merdžani;
0072 Drugi đerdan bijela bisera,
0073 Ni to ružno nije pogledati –
0074 Biser bio a dojci bijeli,
0075 Taj je đerdan pao po dojcima.
0076 Treći đerdan žutijeh dukata,
0077 Ni to ružno nije pogledati,
0078 Taj je đerdan nisko otpustila,
0079 Taj je đerdan prešo preko pasa,
0080 Nasred toga dukat funduklija,
0081 Sve joj zlato o zlato kucuka;
0082 Pa obukla tri zlatna kavada,
0083 Dva od dibe, treći od kadife,
0084 Pa obukla tri dobra fistana,
0085 Jedan crven od crvene svile,
0086 Drugi žuti do papuče žute,
0087 Do papuče, gospodske obuće,
0088 Treći mavi, što bećere mami,
0089 Opasala tri ćemer-kušaka,
0090 Dva od srme a treći od zlata,
0091 Pa krajeve nisko otpustila,
0092 Na krajima ona načinila
0093 Od desluka i od đavoluka,
0094 S jednu stranu pticu prepelicu,
0095 S drugu stranu sivoga sokola;
0096 Često soko rašeputi krila,
0097 Da uhvati pticu prepelicu.
0098 Pođe Janja u bašču zelenu,
0099 A za njome četiri robinje,
0100 Što joj skute nose od kavada,
0101 A kad dođe u bašču zelenu,
0102 Kad opazi svoje drugarice,
0103 Pa se s njima u lice ižljubi,
0104 E ’vako im Janja besjedila:
0105 »Čujete li moje drugarice?
0106 Mi se sada mlade sastanule,
0107 Evo sada, pa više nikada!
0108 Dajte mlade, da se poslušamo,
0109 Svaka žutu madžariju dajte,
0110 Ja ću sama dvjesta madžarija
0111 U srmali jagluk zavezati,
0112 Da ja iđem u crkvu bijelu,
0113 Da se ćaki po krilu previjem,
0114 Nek nam izun dade i besjedu,
0115 Da pišemo knjigu na Krajinu,
0116 A na ruke serdar Mustaf-agi,
0117 Da nam sprema brata i đogata
0118 I Osmana bajraktara svoga,
0119 Da vidimo, kakovi su Turci,
0120 Da s’ i toga čuda nagledamo.«
0121 Dugaricam’ vrlo milo bilo,
0122 Svaka dade žutu madžariju,
0123 Sama Janja dvjesta madžarija
0124 U srmali jagluk zavezala.
0125 Skoči Janja na noge lagane,
0126 A za njome četiri robinje,
0127 Što joj skute nose od kavada,
0128 Dođe, prođe u crkvu bijelu,
0129 Pa se ćaki po krilu previja,
0130 E ’vako je ćaki besjedila:
0131 »Jao meni! Moj premili ćako,
0132 Mole ti se moje drugarice,
0133 Svaka žutu maždariju dala,
0134 Ja sam sama dvjesta madžarija,
0135 Po meni su one opremile,
0136 Evo ćako, mekanih dukata,
0137 Da nam izun dadeš i besjedu,
0138 Da pišemo knjigu šarovitu,
0139 Da spremamo na tursku Krajinu,
0140 A na ruke serdar Mustaf-agi,
0141 Nek nam brata spremi i đogata
0142 I Osmana bajraktara svoga,
0143 Da s’ i toga čuda nagledamo.
0144 Mi se sada mlade sastanule,
0145 Evo sada, pa više nikada;
0146 Mole ti se moje drugarice,
0147 Meni kaže Gavranova Mitra:
0148 »»Gospojica, bjelogrla Janjo,
0149 Što miluješ Dužević Mihajla?
0150 Da ti Turke vidiš Krajišnike,
0151 Pa da vidiš sokola Halila,
0152 Namah bi te uhvatila zima;
0153 I njegova Tanković Osmana,
0154 Tresla bi te troljetna groznica –
0155 I njihova Nuka bajraktara,
0156 Odmah bi te zabojela glava.««
0157 Njojzi reče od Bunića bane.
0158 »Kćeri moja, bjelogrla Janjo!
0159 Još ti hile ne znaš u Turaka,
0160 Tri će doći do Bunića moga,
0161 Tri stotine do zelena luga,
0162 Pa će mene s glavom sastaviti.«
0163 Tud’jer bješe Senjanin Ivane,
0164 A veli mu Senjanin Ivane:
0165 »Kopilane, od Bunića bane!
0166 Što se bojiš troje kopiladi,
0167 Kol’ko ima u godini dana,
0168 Puška moja puca po planini,
0169 Sve ja Turke bijem Krajišnike;
0170 Puno Turak’ na Krajini nema.«
0171 Ražljuti se od Bunića bane
0172 Sada na svog’ Senjanin Ivana,
0173 Gdje mu Ivan reče lakrdiju,
0174 E ’vako je Janji besjedio;
0175 »Piši Janjo knjigu na Krajinu,
0176 Ja ću tebi dati knjigonošu,
0177 Uzmi, Janjo, žute madžarije.«
0178 Opet Janja uze madžarije,
0179 Skoči Janja na noge lagane,
0180 A za njome četiri robinje,
0181 Opet skute nose od kavada.
0182 Dođe, prođe u bašču zelenu,
0183 Ona viče svoje drugarice,
0184 Najnaprijed Gavranovu Mitru,
0185 I dovika džindžali Anđušu:
0186 »Ćako nam je izun poklonio.«
0187 Opet veli bjelogrla Janja:
0188 »Drugo moja, Gavranova Mitro!
0189 Je l’ istina, što ti meni kažeš?«
0190 Njojzi veli Gavranova Mitra:
0191 »Jeste gospo, gospodstva mi tvoga!
0192 Kada dođe dijete Halile,
0193 Pa kad vidiš sokola Halila,
0194 Namah će te prihvatiti zima;
0195 I sestrića Arnautovića,
0196 Ljepote mu na insanu nema;
0197 I njegova Tanković Osmana –
0198 I njihova Nuka bajraktara,
0199 Odmah će te zabojeti glava,
0200 Ne ćeš znati, kuda ćeš hoditi,
0201 Nit ćeš znati, ko te je rodio.«
0202 Pišu one knjigu šarovitu,
0203 A bane im dade knjigonošu.
0204 Ode knjiga na tursku Krajinu;
0205 A kad hitra ode knjigonoša,
0206 Kud god iđe na Krajinu siđe,
0207 A kad siđe na tursku Krajinu,
0208 Pravo zdravo serdarevoj kuli.
0209 Turcima se bajram prigodio,
0210 Pa prihvati hitar knjigonoša,
0211 Pa prihvati halku na vratima,
0212 Trehnu halkom gvozdenom kapijom,
0213 Dok na kuli čekma poletjela.
0214 Poletjela čekma od pendžera,
0215 Pojavi se jadiđar Ajkuna,
0216 E ’vako mu mlada besjedila:
0217 »Madžarine groznica te tresla!
0218 Doma nema brata ni jednoga,
0219 Turcima se bajram prigodio,
0220 Otišli su šetat po bajramu.«
0221 A Madžar joj veli sa sokaka:
0222 »Gospojice, oba ti svijeta!
0223 Gdje ću Turke Krajišnike naći?
0224 Ja sam glavom hitra knjigonoša.«
0225 A kad čula Turkinja djevojka,
0226 Baci njemu tri dukata žuta,
0227 E ’vako je njemu besjedila:
0228 »Kup’ opanke i napij se piva,
0229 Pa ti hajde poljem širokijem
0230 Do onoga careva bunara,
0231 A kad dođeš carevu bunaru,
0232 Okrenućeš s desna na lijevo
0233 Pa ćeš Lici sići i Vrljici,
0234 E tu su se oni sastanuli,
0235 Otišli su ličkom Mustaj begu,
0236 Ti se njiha nemoj uplašiti,
0237 Knjigonoši zavala nemade.« –
0238 E ’vako joj veli knjigonoša:
0239 »Hvala tebi, turska gospojice,
0240 Bog ti mio na pomoći bio,
0241 A ja odoh age potražiti.«
0242 Hitro iđe uz polje široko,
0243 A kad dođe carevu bunaru,
0244 On okrenu s desna na lijevo,
0245 Časom Lici siđe i Vrljici.
0246 A kad dođe do begove kule,
0247 Skupili se turski poglavari,
0248 Ime bega ima alaj-bega,
0249 I došo je budimski vezire
0250 Iz Budima, iz careva grada.
0251 U ta doba hitra knjigonoša,
0252 Kapidžije njega prihvatiše,
0253 Izvedoše na visoku kulu,
0254 Knjigonoša dođe na odaju,
0255 Pa im reče hitar knjigonoša:
0256 »Ja se molim i vama poklanjam,
0257 Koje vam je serdar Mustaf-aga?«
0258 A oni mu prstom kazivaše:
0259 »E ono je među pendžerima!«
0260 Opazi ga hitar knjigonoša,
0261 Pa on njemu ruci pristupio,
0262 Poljubi ga u skut i u ruku,
0263 U ruci mu knjigu ostavio –
0264 Istupi se kroka nekolika.
0265 Uze knjigu seradar Mustaf-aga,
0266 Pa na knjizi pečat razlomio,
0267 A kad vidje, šta mu kniga kaže,
0268 Strpa knjigu sebi u džepove.
0269 Tu bijaše dijete Halile,
0270 Pa mu reče Halil u odaji:
0271 »Serdar-aga, jedan careva aga!
0272 Što ti kriješ knjigu po džepov’ma?
0273 Ti izbaci knjigu na odaju,
0274 Ako nam je knjiga od mejdana,
0275 Nemoj kriti našega junaštva.«
0276 I veli mu beg Mustaj beg lički.
0277 »Baci, Mujo, knjigu na odaju,
0278 Nek svi znamo, što nam knjiga kaže.«
0279 Pa on vrati hitru knjigonošu,
0280 Dade njemu četiri dukata,
0281 On izbaci knjigu na odaju.
0282 Uči knjigu beg Mustaj beg lički,
0283 Pa dodade odgojku Halilu,
0284 Ize knjigu odgojak Halile,
0285 Knjigu štije, na knjigu se smije,
0286 Pa dodate Tanković Osmanu,
0287 Uze knjigu Tanković Osmane,
0288 Knjigu štije, na knjigu se smije,
0289 Pa dodade Nuku bajraktaru,
0290 Knjigu štije Nuko bajraktare,
0291 A kad Nuko knjigu pregledao,
0292 Odmah Nuko na noge skočio,
0293 Pa on reče tud’jer u odaji:
0294 »Na noge se do dva pobratima!
0295 Valja ići, do Bunića sići,
0296 Čestitati crkvu namastira.«
0297 Mujo reče u odaji tud’jer:
0298 »Aja bogme, Nuko bajraktare,
0299 Tol’ko ne bi ni brata žalio,
0300 Al mi žao mojega đogata,
0301 Kako Halil do Bunića siđe,
0302 A na mome krilatu đogatu,
0303 On će namah kavgu zaturiti.«
0304 A veli mu dijete Halile:
0305 »Ne ću aga, oba mi svijeta,
0306 Ja na miru kavge zaturati!«
0307 Opet Mujo ne dade đogata,
0308 Veli njemu dijete Halile:
0309 »Serdar-aga, direk od Krajine!
0310 Ja ću ići, do Bunića sići,
0311 Ak’ iziđeš u polje široko,
0312 Da u polju otimaš đogata,
0313 Žena bio, ko te ne ubio!
0314 Kroz toliko vakta i zemana
0315 Kako smo mi dobili đogata,
0316 Sve ti jašeš a ja gledam Mujo;
0317 Ako smo ga za blago kupili,
0318 U njemu je moja polovina;
0319 Ako smo ga steklni na mejdanu,
0320 Opet moja ima polovina;
0321 Ako nam je od baba ostao,
0322 Opet ima moja polovina.«
0323 Skoči Halil na noge lagane,
0324 Pa zavika grlom junačkijem:
0325 »Na noge se do dva pobratima!
0326 Jedno pobro Nuko bajraktare,
0327 A drugo je Tanković Osmane.«
0328 Pa skočiše do tri pobratima,
0329 Svaki ode svojoj tankoj kuli
0330 Spremati se i opremati se,
0331 Pa se stade Halil opremati.
0332 On oblači burundžuk košulju,
0333 Po košulji toke i jeleke;
0334 Otkud njemu troje toke zlatne?
0335 To su toke Mandušića Vuka;
0336 Kad je Halil mejdan dijelio,
0337 Njemu skine toke i jeleke.
0338 Pa obuče kadifli čakšire,
0339 Sve po njima krsti i maiti,
0340 Na njima su kopče aždelije,
0341 Po kopčama izvedene guje,
0342 Kroz džepove promolile glave,
0343 U zub’ma im almaz kamenovi,
0344 Sve iz njiha biju plamenovi,
0345 Što se noći vidi putovati
0346 U po noći, kano u po dana.
0347 Pa obuče kadifli dolamu;
0348 Otkud njemu kopče i čakšire?
0349 I još otkud kadifli dolama?
0350 Kud god šavi, tud šeriti zlatni!
0351 I to ću vam po istini kazat:
0352 Kad se sila na Mohaču zbila,
0353 Mujo bio serasker pred vojskom,
0354 Pogubio Duždević Mihajla,
0355 Pa mu kopče skin’o i čakšire
0356 I skinuo kadifli dolamu.
0357 Opasa se mukademom pasom,
0358 Kol’ko ga je sila razuvrla,
0359 Od sile se otegnulo zlato.
0360 Doskočio kitnu čiviluku,
0361 Zadje Halil dvije puške male,
0362 Tabandžeta mavi pirozeta,
0363 Po jabukam’ almaz kamenovi,
0364 Sve iz njiga biju plamenovi;
0365 Otkud njemu dvije puške male?
0366 I to ću vam po istini kazat:
0367 Kad je sišo dijete Halile,
0368 Silazio kaurskom Buniću,
0369 Puške mu je Janja poklonila,
0370 Mila kćerca od Bunića bana.
0371 On pripasa sablju dimiskinu;
0372 Otkud sablja njemu dimiskinja?
0373 I to ću vam po istini kazat:
0374 Kad je Halil sišo do Stambola,
0375 Do Stambola do careva grada,
0376 Pa za cara na mejdan izišo,
0377 Kad je carsku cačuvao glavu,
0378 Car mu dade sablju dimiskinu;
0379 Sva je sablja od suhoga zlata,
0380 A sve po njoj almaz kamenovi,
0381 A iz njiha biju plamenovi.
0382 Pa ustače kalpak i čelenke,
0383 Na kalpaku petn’est čelenaka
0384 Od suhoga zlata žeženoga;
0385 Otkud njemu kalpak i čelenke?
0386 I to hoću po istini kazat:
0387 Kad je Halil mejdan dijelio,
0388 Stao Halil jeste na mejdanu,
0389 Svoju bio položio glavu,
0390 A za cara sultan Sulejmana,
0391 Pogubio troglav Arapina,
0392 Tada steko kalpak i čelenke.
0393 Ajkuna mu opremi đogata,
0394 Udri na njeg rahte i gadare,
0395 Jest gadare s obadvije strane,
0396 A pokri ga vel’kom međedinom,
0397 Pale pandže s obadvije strane,
0398 S obje strane do zelene trave,
0399 Pa ga zlatom pokri baijom
0400 Sve po njojzi izviti džiliti.
0401 Pođe Halil niz visoku kulu,
0402 Pa obuče čizme i kalčine,
0403 A kad pođe niz visoku kulu,
0404 Sve mu sablja broji basamake,
0405 A kad dođe na mermer avliju,
0406 Voda mu se đogat po avliji,
0407 A voda ga jadiđar Ajkuna,
0408 Privede ga binjektaš kamenu.
0409 Tamam Halil uzjaha đogata,
0410 Viknuše ga do dva pobratima:
0411 Jedno pobro Nuko bajraktare,
0412 A drugo je Tanković Osmane:
0413 I oni se dobro opremiše,
0414 Pa pođoše do tri pobratima
0415 I dođoše carevu bunaru,
0416 Napr’jed jaše Halil na đogatu,
0417 A za njime do dva pobratima,
0418 Pa im Halil veli sa đogata:
0419 »Sada nama valja okrenuti,
0420 Okrenuti Lici i Vrljici,
0421 A nama se valja halaliti,
0422 Tu su age butun na okupu.«
0423 Okrenuše Lici i Vrljici,
0424 Prikučiše do begove kule,
0425 Trže Halil dvije puške male,
0426 Obadvije vatrom ponudio,
0427 Pukoše mu u polju široku;
0428 Uglada ih Vrsić bajraktare,
0429 Pa on veli begu Mustaj begu:
0430 »Beg Mustaj beg, zemlji gospodaru!
0431 De pogledaj džamu sa pendžera,
0432 Nu pogledaj Mujova Halila
0433 Na đogatu, konju od mejdana,
0434 Sva se od njeg razasjala trava.«
0435 Pa beg gleda džamu sa pendžera,
0436 Pa besjedi serdar Mustaf-agi:
0437 »Za što Mujo, od Boga ti teško,
0438 Za što kuneš svojega Halila?
0439 Blago majci, koja ga rodila
0440 I djevojci kojoj suđen bude!
0441 Da imamo pet mil’juna vojske,
0442 To bi Halil vojsku začinio.«
0443 U to doba dijete Halile,
0444 Agalare u ruku ižljubi,
0445 Ljubi bege, ljubi alaj-bege,
0446 Njima veli dijete Halile:
0447 »Ako meni suđen danak dođe,
0448 Halal’te mi, moje age drage!«
0449 Njemu reče beg Mustaj beg lički:
0450 »Hajd’ Halile u sto dobrih časa,
0451 Sve ti dobri na put izlazili,
0452 A zli ti se s puta uklanjali,
0453 Đogatu ti pod nogama bili,
0454 Kano ploče u đogata tvoga;
0455 Bog ti mio na pomoći bio!«
0456 Dođe Halil do đogata svoga,
0457 Pa krilata uzjaha đogata,
0458 I pođoše do tri pobratima
0459 Hvatiše se Jadike planine,
0460 Gdjeno mnoga majka zajadiče,
0461 Napr’jed Halil iđe na đogatu,
0462 Dok ga neko iza jele viknu:
0463 »Kopilane, Hrnjičić Halile!
0464 Kud si đoga zamučio svoga?
0465 Čiju li ćeš kulu porobiti?
0466 Čiju li ćeš ljubu zarobiti?
0467 Otvori mi toke na prsima,
0468 Žao mi je toke pokvariti!«
0469 Halil stade na đogatu svome,
0470 Pa otvori toke na prsima,
0471 E ’vako mu Halil besjedio:
0472 »Udri more, gdje god tebi drago!
0473 Gdje god zgodiš, zabojet’ me ne će.«
0474 A to bjaše Ličanine Tale,
0475 Iza klade izvede kulaša,
0476 Tud’jer pita sokola Halila:
0477 »Pobratime, dijete Halile!
0478 Kud si đoga zamučio svoga?«
0479 A kaže mu Halil sa đogata:
0480 »Mi smo pošli kaurskom Buniću.«
0481 E ’vako mu Tale besjedio:
0482 »Hajd’ Halile u sto dobrih časa,
0483 Ne boj mi se, ne prepadaj mi se,
0484 Uzdignuću serdar Mustaf-agu
0485 I mi ćemo do Bunića sići.«
0486 Prođe Halil, protjera đogata,
0487 Kud god išli do Bunića sišli.
0488 Kad siđoše kaurskom Buniću,
0489 Sastala se mnoga Njemadija
0490 U Buniću pokraj nove crkve,
0491 Halil svoga natjera đogata,
0492 Sve je malo stalo i veliko,
0493 A gledaju konja i junaka;
0494 I do crkve dojaha đogata,
0495 Pa kog crkve odjaha đogata,
0496 Zabaci mu svilene dizgine,
0497 Sam se đogat voda pokraj crkve.
0498 A pogleda dijete Halile,
0499 Gdje u bašči divno kolo igra,
0500 Kolo vodi bjelogrla Janja.
0501 Ja kaka je stala i pristala!
0502 Sve je kolo glavom nadhitila,
0503 A ljepotom njega začinila.
0504 Tri put Halil kolo pregledao,
0505 Sve na Janji oči zastavljaše,
0506 A na Janji kolo raskinuo,
0507 Kolo vodi, turćije izvodi,
0508 A sve Janju štipa za ručicu,
0509 A staje joj nogom na nožicu,
0510 A meće joj glavu na ramena.
0511 Vjetar puše, solufima njiše,
0512 Pa on ješa brke i solufe.
0513 Kad pogleda dijete Halile,
0514 Sjedi Ivo usred kola divna,
0515 Metn’o mješku pod desnicu ruku,
0516 Doji mješku ko rođenu majku,
0517 Krivo gleda sokola Halila,
0518 Pa od zemlje na noge skočio,
0519 A besjedi sokolu Halilu:
0520 »Kopilane, odgojak Halile!
0521 Ev’ imade četiri godine,
0522 Otkako sam Janju isprosio,
0523 Dao prsten, popio bukliju,
0524 Još je n’jesam ni za ruku uzo,
0525 A kamo li, da sam poljubio;
0526 Boga mi je više ljubit ne ću!«
0527 Pa Halilu sile udario,
0528 Poškropi ga krvca niz njedarca,
0529 A veli mu dijete Halile:
0530 »Kopilane, Senjanin Ivane!
0531 Kad sam došo sa turske Krajine,
0532 Ja sam Muju jemin učinio,
0533 Da na miru kavge gradit ne ću;
0534 Da si mene nožem udario,
0535 Još bih tebi prije oprostio,
0536 Sileta ti oprostiti ne ću.«
0537 Pa Ivana nogom udario,
0538 A odletje Ivane natraške,
0539 Ivan pade, a Halil dopade,
0540 Pogubio Senjanin Ivana.
0541 Pa ujagmi svojega đogata
0542 I ujagmi bjelogrdu’ Janju,
0543 Pa je za se baci na đogata;
0544 Pa udriše do tri pobratima,
0545 Svaki sebi sokak načinjaše.
0546 U Halila dobra sreća bila,
0547 Halil ima svagdje posestrima,
0548 Ujagmiše kamenu mejhanu,
0549 Oko sebe zatvoriše vrata,
0550 Eto veli od Bunića bane:
0551 »Čujete li, kaurska gospoda?
0552 Nuto jada sada iznenada,
0553 Mejhana se tvrda dogodila,
0554 Da navučem od boja topove,
0555 Da mejhanu zgađam iz topova,
0556 Po varoši valja oboriti,
0557 Po varoši i polu čaršije;
0558 Da ja njiha gledam u mejhani,
0559 Dosti piva, a dosti jediva,
0560 Mogu biti za dvan’est godina,
0561 Pa ne znadem, što ću i kako ću?«
0562 Ban prihvati divit i kalema,
0563 Pa ban piše name na sve strane,
0564 Pa da pita: što će i kako će?
0565 Kad je bane name rasturio,
0566 Zaćutio seradr Mustaf-aga,
0567 Pa popovske oblači haljine,
0568 Svoga Tala đakom načinio,
0569 O vratu mu knjige objesio,
0570 Popovsku je zasjekao bradu;
0571 Pođe Mujo kaurskom Buniću,
0572 Krsti djecu, vjenčava Vlahinje,
0573 Dok on siđe kaurskom Buniću,
0574 Kako siđe i pred bana dođe,
0575 Dočeka ga od Bunića bane,
0576 Tud’jer bješe sedam duhovnika,
0577 Potegoše knjige i indžile,
0578 A reče im serdar Mustaf-aga:
0579 »Gospodaru, od Bunića bane,
0580 Mi smo čuli i haber uzeli,
0581 Da su došle do tri ljute guje,
0582 Do tri guje sa turske Krajine:
0583 Jedno guja dijete Halile,
0584 A druga je Nuko bajraktare,
0585 A treće je Tanković Osmane.
0586 Gospodaru, od Bunića bane!
0587 Ima Poljska a ima Napoljska,
0588 Ja sam glavom od Napoljske grada,
0589 Mene popom viču Milutinom,
0590 Ja ti mogu Turke povezati,
0591 Istjerati Turke na čardake.«
0592 Duhovnci knjige položiše,
0593 Položiše knjige i indžile,
0594 A položi serdar Mustaf-aga,
0595 Osmom knjigom njiha osvojio,
0596 Osmom knjigom i osmim jezikom.
0597 Kad to vidi od Bunića bane,
0598 Govorio serdar Mustaf-agi:
0599 »Ah moj oče, pope Milutine!
0600 Gledaj der mi, ako Boga znadeš!«
0601 Turski Tala Ibrahima viknu,
0602 Pa mu knjigu dade i indžila,
0603 E ’vako je Talu besjedio:
0604 »Brže, hajde, do pjane mejhane!
0605 Pa ti turski doviči Halila,
0606 Sve mu hale i ahvale kaži,
0607 Da sam sišo do vlaškog Bunića,
0608 Evo mene na banovoj kuli,
0609 Da vam ruke svežem naopako.«
0610 A odletje Ličanine Tale,
0611 Časom spade do pjane mejhane,
0612 Pa Halila truski dovikuje
0613 I njihova Tankvić Osmana
0614 I njegova Nuka bajraktara,
0615 Pa im b’jele savezao ruke,
0616 Pa ih goni sitnijem sokakom
0617 Istjera ih na banovu kulu
0618 Svezanijeh ruku naopako.
0619 A kad vidi od Bunića bane,
0620 A kad Turke vidi povezane,
0621 Pa on veli serdar Mustaf-agi:
0622 »Ah moj oče, pope Milutine!
0623 Kakom ćemo smrti umoriti,
0624 Umoriti Turke Krajišnike!«
0625 A reče mu serdar Mustaf-aga:
0626 »Gospodaru od Bunića Bane!
0627 Da ja vidim u svome indžilu,
0628 Kakom ćemo smrti umoriti.«
0629 Pa prostrije indžil po odaji,
0630 Pa se Mujo prope na koljena,
0631 Pa on veli od Bunića banu:
0632 »Evo – kaže, - u mome indžilu:
0633 Turke valja na kolac nabiti. –
0634 Dones’te mi tri hrastova koca,
0635 Valja sići do Ružice crkve,
0636 Svakom kolac dati na ramena,
0637 Pa kod crkve na koje nabiti
0638 I povesti bjelogrlu Janju,
0639 Neka vidi sokola Halila,
0640 Kakom će on smrti umrijeti:
0641 I povesti kićene Latinke,
0642 Što su bile u bašči zelenoj,
0643 Što su one kolo okretale,
0644 Nek Turcima smrcu opjevaju!«
0645 Nasmija se od Bunića bane.
0646 Donesoše tri hrastova koca,
0647 Povdeše tri Turčina mlada,
0648 Svakom kolac daše na ramena,
0649 Povedoše kićene Latinke
0650 I pred njima bjelogrlu Janju,
0651 Pa siđoše do Ružice crkve,
0652 Do zelena Marušina luga.
0653 Stade bane konja zalaziti,
0654 Da on gleda crnijem očima
0655 Gdje će Turke na kolje nabiti,
0656 Sad da vidiš serdar Mustaf-age,
0657 On podiže popovsku mavlutu,
0658 Pa tri mača izvadio Mujo,
0659 Dodade ih Ličaninu Talu,
0660 Tale njima oprostio ruke,
0661 Svakom dade mača plamenoga.
0662 Ala banda! Zametnu se kavga:
0663 Pade tama od neba do tala. –
0664 Da ja vama drugo čudo kažem:
0665 Tud’jer sišo beg Mustaj beg lički
0666 I dov’o je serhat i Krajinu;
0667 Grom zagrmlje sa četiri strane,
0668 Prolijeću konji bez junaka,
0669 I junaci bez dobrijeh konja.
0670 Dženjak biju četiri sahata,
0671 Dženjak bio – pa je patisao.
0672 Da sad vidiš, beg Mustaj beg lički
0673 On na jandan istjera goluba,
0674 I pogleda crnijem očima;
0675 Truska vojska puno zadobila,
0676 Pa otalem oni polaziše:
0677 Ko pogibe, da mu kuća znade,
0678 Ranjenicim’ sala načiniše,
0679 Potjeraše plijen i robinje,
0680 Potjeraše kićene Latinke
0681 Iženiše mnoge Krajišnike;
0682 Halil vodi bjelogrlu Jajnu,
0683 I s njiome se Halil oženio
0684 I s njome je porod izrodio:
0685 Troje muško i četvrto žensko.
