Franjo Matijević i paša od Požege, God. 1613.
0001 Zakukale ptice kukavice
0002 U po zime, kad im nije vrime;
0003 To ne bile ptice kukavice,
0004 Već to bile ucviljene majke:
0005 Silni paša od Požege grada
0006 Oteo im prela i preslice;
0007 Nije pobro prela i preslice,
0008 Veće kćeri, žalosna im majka!
0009 Sve djevojke do dvaest godina,
0010 Sve djevojke paša pokupio
0011 I požeško polje ucvilio.
0012 Još i to bi kojekako bilo,
0013 I to bi se, pobro pregorilo,
0014 Ali paša, ujila ga guja!
0015 Ali paša stade momke kupit.
0016 On ne kupi kljaste i ćorave,
0017 Već on kupi djecu od mejdana.
0018 Nakupio tri stotine duša
0019 Opustio sve polje požeško,
0020 Šalje djecu do Stambula grada,
0021 Šalje djecu caru čestitomu.
0022 Tko se krije, sa psima ga traži,
0023 A tko ne će, u tamnicu meće.
0024 To dočuo starac u tamnici,
0025 To dočuo starac Marijane,
0026 To dočuo i suze ronio
0027 A za Franjom, za jedinim sinom,
0028 U kog se je starina uzdao.
0029 Suze roni, sa sobom govori:
0030 „Posestrimo, u gorici vilo!
0031 Zlo si sila, zlo lice umila,
0032 Jer ne haješ za starca Marjana.
0033 Kazala si, posestrimo vilo,
0034 Da ćeš moga odgojiti sina,
0035 Pa kad dođe do konja i sablje,
0036 Da će mene starca izbaviti.
0037 A danas mi dopadoše glasi,
0038 Da moj Franjo u Carigrad mora,
0039 Gdje će mi ga mlada poturčiti,
0040 Poturčiti, bulom oženiti.
0041 A ti sjediš, posestrimo vilo,
0042 Pa to glediš s visokog Papuka!”
0043 Tek je starac riječ dovršio,
0044 Odgovara vila sa Papuka:
0045 „Bora tebi, starče Marijane,
0046 Isprazno je tvoje potvaranje;
0047 Što obećah, učinit ću mlada,
0048 Što sam rekla, ja poreći ne ću.
0049 Sin tvoj Franjo, mladi Matijević,
0050 Pozva pašu na mejdan junački,
0051 Ali paša za to i ne haje,
0052 Nego Franji ’holo poručuje:
0053 „„Kurvo kučko, Matijević Franjo!
0054 Ako li mi do petka ne dojdeš
0055 Da te šaljem gradu Carigradu,
0056 Živa ću te na mihe derati,
0057 Živom ću ti oči izvaditi,
0058 Sjeć’ ću tebe na četiri strane,
0059 Vješat ću te na četiri grane,
0060 A na petu tvog baba Marjana,
0061 Zatrt mislim prokleto kolino,
0062 Da ne bude od njeg pomladine.””
0063 Tako, starče, paša poručuje,
0064 A ja, vila, drugačije snujem:
0065 Kad se paši na mejdane ne će,
0066 Poć’ će Franjo paši u pohode.
0067 Dala sam mu vilinsko odilo,
0068 Pa ga paša ni poznati ne će,
0069 A ti ćeš ga, starče Marijane,
0070 A ti ćeš ga po hodu poznati.”
0071 Kad je vila poruku izrekla,
0072 Oblačila Matijević Franju:
0073 Daje njemu vilinsko odilo,
0074 Pod odilo sablju dimiškinju,
0075 Pak ga uči, što će i kako će,
0076 I kako će do paše dospiti.
0077 D’jete mlado, al je dokučljivo,
0078 Shvatilo je viline nauke,
0079 Pa uzjaši šarena konjica
0080 Pa se pusti niz požeško polje.
0081 Đipa konjic kanda se pomami,
0082 Na njem junak kao bila stina.
0083 Kad je došo gradu na kapiju,
0084 Gledala ga sva turska gospoda,
0085 Ponajviše paša od Požege,
0086 Pa govori paša od Požege:
0087 „Bože mili, da vatrena konja,
0088 I na njemu ponosna junaka!
0089 Nije l’ nami uskrsnuo Marko,
0090 Jali Marko, jal’ vojvoda Janko?”
0091 Al mu veli aga bajnalučki,
0092 „Bora tebi, paša gospodine!
0093 Kakav te je napadnuo Marko,
0094 Nije Marko, već je Ture mlado;
0095 Ono ide, već mu ruho kaže,
0096 Ono ide prositi divojku,
0097 Tvoju kćerku, a moju sestričnu.”
0098 U tom dojde Matijević Franjo,
0099 U tom dojde gradu na kapiju,
0100 Pa on skače sa svojega šarca,
0101 Pa ga daje sužnju tamničaru,
0102 Tamničaru, svom ocu Marjanu.
0103 Poznao ga sužanj tamničaru,
0104 Ali Franjo oca i ne gleđe,
0105 Već on ide paši gospodinu,
0106 Pa on s pašom turski razgovara
0107 I pita ga za kćerku Fatimu.
0108 On se kaže roda gospodskoga
0109 Od Stambula, grada carevoga.
0110 Vjerovo mu paša gospodine,
0111 Vjerovo mu, ujede ga guja,
0112 Pa on zove Franju na večeru,
0113 I uz Franju posadi Fatimu.
0114 Sjedi Franjo, Fatimu pogleda,
0115 Pa besjedi paši gospodinu:
0116 „Bora tebi, paša gospodine,
0117 Je l’ istina, što govore ljudi,
0118 Da si novi nametnuo namet,
0119 Da ti kupiš momke i djevojke,
0120 Al da ne će Matijević Franjo,
0121 Al da ne će da ti se pokori?”
0122 Odgovara paša gospodine:
0123 „Jest istina, što govore ljudi,
0124 A sutra je petak, turski svetak,
0125 Ako sutra ne dojde mi Franjo,
0126 Živa ću ga na mihe derati,
0127 Živom ću mu oči izvaditi;
0128 Sjeć’ ću njega na četiri strane,
0129 Vješat ću ga na četiri grane,
0130 A na petu baba mu Marjana,
0131 Koji mi je sužanj u tamnici.”
0132 To slušao Matijević Franjo,
0133 To slušao, pa se nasmijao.
0134 U tom paša njega pogledao
0135 I po smihu njega prepoznao,
0136 Pa on skoči kano ljuta guja,
0137 Al je brži Matijević Franjo.
0138 Skoči Franjo, odsiče mu glavu,
0139 Pa on ide niz bijelu kulu,
0140 Glavu meće gradu na bedeme,
0141 Pa se baca konju na ramena.
0142 Za se meće starca babu svoga,
0143 Starca babu, sužnja Marijana.
0144 Pa se pusti priko polja ravna,
0145 Kano zv’jezda priko neba vedra.
0146 Podvikuje iz gorice vila:
0147 „Zlo ste legli, Turci janičari,
0148 Zlo ste legli i zoru prespali!
0149 Poginu vam paša od Požege.
0150 Tko će sada nametati namet,
0151 Tko će vodit momke i djevojke?
