◄   PRIZOR II PRIZOR III PRIZOR IV   ►

PRIZOR III
PETROVIĆ I POPOVIĆ


PETROVIĆ:
Koješta! Francuski poslovi! Al' badava izvrću, Francuzi ostaju te ostaju potučeni do noge! (Baci novine).
POPOVIĆ (baci novine):
Bože moj, kako se sami hvale! Dižu se u nebo, mislio bi čovek bolje vojske od pruske nema!
PETROVIĆ:
Pa i nema! Evo šta kaže Vanderer. Stani, da ti pročitam.
POPOVIĆ:
Neću da čujem!
PETROVIĆ:
Šta nećeš, moraš! (Uhvati ga za ruku i čita mu). „Šo se hrabrosti Prusa tiče, samo jedno mnjenje vlada. Hrabrost se njihova najsjajnijim načinom osvedočila. Silan gubitak, koji se samo u bitci kod Verta na šest hiljada mrtvih i ranjenih računa, jasni je dokaz kako Prusi umeju da preziru smrt. Gubitak Francuza računa se na dvanaest hoiljada."
POPOVIĆ:
Nije nego još što!
PETROVIĆ:
Slušaj samo: „Šest hiljada Francuza je zarobljeno, od kojih su polovica turkosi i zuavi." — Eto ti tvojih turkosa i zuava!
POPOVIĆ:
Pa i jesu prvi junaci na svetu!
PETROVIĆ:
Junaci! Lepi junaci! Evo šta kaže Vanderer: „O turkosima i zuavima pripoveda se mnogo gadnih stvari! Tako je jedan zuav jednoga lekara, koji mu je rane zavijao, iz pištolja ubio!" — Sram ga bilo!
POPOVIĆ:
Šta sram ga bilo? To nije istina! A kakvi su Prusi, kakvi su im to ljudi što se Bizmarku klanjaju?! Sad me pusti da ja tebi čitam. (Otrgne se i izvadi novine). Čekaj, da ti pokažem tog tvog slavnog Bizmarka!
PETROVIĆ:
Neću da čujem kojekakve laži što Lojd iznosi.
POPOVIĆ:
Šta nećeš, moraš! (Uhvati ga za ruku i čitam mu). „Toga Bizmarka, toga Napoleonovog rivala treba čovek u parlamentu da vidi i onda da oseti, kakva se sprdnja čini sa narodnim zastupništvom. Taj ideal sviju crtalaca karikatura dolazi u soldačkoj uniformi u parlamenat, i već time tuče u glavu narodni suverenitet. U parlamentu nasloni glavu na ruke i gleda preda se, kao da ga se ništa ne tiče što se oko njega zbiva. Kad hoće da govori, ustane zevajući i tegleći se, kao da je u svojoj sobi, a ne u parlamentu. Kad govori, govori kroz nos, oteže reči i tako izgleda, kao da mu je žao trošiti reči u parlamentu za te ljude, s kojima postupa kao sa đacima. A poslanici sve to mirno snose i trpe, kao da drukčije ne bi ni moglo biti." — Ha, jesi li sad čuo kakav ti je taj tvoj Bizmark, i kakvi su oni koji ga slušaju?
PETROVIĆ:
To su same klevete!
POPOVIĆ:
To je čista istina!
PETROVIĆ:
Tako što samo ti možeš verovati!
POPOVIĆ:
Tako što ne veruju samo takvi ljudi koji ne vide dalje od nosa!
PETROVIĆ:
Šta ti hoćeš time da rekneš?
POPOVIĆ:
Ja srpski govorim.
PETROVIĆ:
Srpski, ali koješta!
POPOVIĆ:
More, znaš li ti s kime govoriš? — Ja sam carski i kraljevsžk činovnik u miru?
PETROVIĆ:
Nisam ni ja mačji kašalj!
POPOVIĆ:
Ti radiš zemlju, dakle si paor!
PETROVIĆ:
Ti si gospodin — bez novaca!
POPOVIĆ:
Ta da, takvi ljudi kao što si ti drže da je sve u novcu?
PETROVIĆ:
Vidiš da ti drukčije misliš. Zato i išteš moju kćer za tvoga sina!
POPOVIĆ:
Moj je sin učen čovek!
PETROVIĆ:
Moja je kći bogata partija!
POPOVIĆ:
Moj se sin sa svojim znanjem može svude proturiti!
PETROVIĆ:
Moja kći može dobiti hiljadu mladoženja!
POPOVIĆ:
Tako?!
PETROVIĆ:
Tako, da!
POPOVIĆ:
Ti valjda misliš, da je meni mnogo stalo do tvoje kćeri!
PETROVIĆ:
Koliko i meni do tvoga sina!
POPOVIĆ:
E, dobro! Od svatova neće biti ništa!
PETROVIĆ:
Ja kažem da neće biti ništa od svatova!
POPOVIĆ:
To kažem ja! (Hoda oštro po sobi).
PETROVIĆ:
To kažem ja! (Hoda oštro po sobi).