Fragmenti pjesme o braći Morićima
1
Kad Moriće pofataše,
bijele ruke zavezaše.
2
Kad Moriće pofataše,
b’jele ruke savezaše.
Haber dojde staroj majci.
Stara majka pitu kuha
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik.
Poletila stara majka
gologlava, bosonoga,
u mestvama, bez papuča,
u feredži, bez jašmaka.
Kad je bila niz Sarače,
niz Sarače i Kovače:
„S bogom braćo, saračani,
pustite mi dva Morića,
dva jedinka!”
Nasmijala saračane.
Kad je bila niz Kovače:
„S bogom braćo, kovačani,
pustite mi dva jedinka!”
Skočiše se kovačani,
sve dućane zatvarali,
i odoše Mahmud-paši,:
„Mahmud-pašo, majko naša,
pusti nama dva Morića!”
„Djeco moja, kovačani,
ja ne smijem od sultana,
jer je meni ferman došo,
jal Moriće ili mene."
Vratiše se Kovačani,
i odoše staroj majki:
„Pustiće nam dva Morića,
dva jedinka!"
3
Kad Moriće pofataše,
kroz čaršiju navedoše,
aber stiže staroj majci.
Stara majka pitu kuha,
u ruci joj oklagija,
a u drugoj srebr’n ibrik.
Oklagiju salomila,
srebren ibrik ispušćala,
bosonoga udarila,
bosonoga, gologlava.
Pa eto je na tabiju[1],
na tabiju Dizdar-age.
„Dizdar-aga, dragi brate!
Kamo moja do dva sina?"
„,Ajde kući, stara neno,
sjutra dođi oko podne
pa ćeš vidjet do dva sina."
Ode kući stara nena.
Izvedoše Morić Ibra.
Morić Ibro progovara:
„Dizdar-aga, dragi brate!
Je li izum zapjevati?"
„Izum ti je, Morić Ibro!"
Pa zapjeva Morić Ibro:
„Ej čaršijo, pusta ti si,
A'mejdanu širok ti si,
moja Anđo, l'jepa ti si!
Dosta si mi i valjala,
i gladna me nahranila,
i žedna me napojila,
od dušmana zaklonila."
Svilen gajtan namakoše,
Morić Ibra objesiše.
Morić Ibra objesiše,
Morić Paša izvedoše.
Morić Pašo progovara:
„Dizdar-aga, dragi brate!
Je li izum zapjevati?"
„Izum ti, Morić Pašo!"
Pa zapjeva Morić Pašo:
„Ej čaršijo, pusta ti si,
A'mejdanu širok ti si,
moja Maro l'jepa ti si.
Dosta si mi i valjala,
i gladna me nahranila,
i žedna me napojila,
od dušmana zaklonila."
4
Kad to čula stara majka,
od žalosti kose guli;
sav je mejdan rasplakala.
Baš tad jadna pitu kuha,
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik.
Oklagiju salomila,
zlatan ibrik ulupila,
ona ide u grad paši.
Kad je bila uz Kovače,
kovačima govorila:
„Oj kovači, djeco moja,
što pustiste tri Morića,
tri Morića, tri pašića:
Morić-Avdu, Morić-Salku,
najmlađega Ćejvan-agu?"
5
Kad Moriće safataše
i u grad i' povedoše,
kroz Sarače provedoše.
Kad su bili uz Kovače,
uz Kovače na kolače,
govorila dva Morića:
„Stan'te malo svi joldati,
svi joldaši i kardaši,
učinite majci aber!"
Kada majci aber dođe,
ali majka pitu kuva,
u ruci joj zlaćen ibrik,
a u drugoj oklagija.
Oklagiju prelomila.
6
Kad Moriće pofataše
i u grad hin povedoše,
za njim' trči stara majka,
kosetine raščupala
pa zavika: priteže jad glad.
7
FERMAN STIŽE IZ STAMBOLA
(Tekst napjeva)
Ferman stiže iz Stambola,
bujruntija iz Travnika.
Pa ga šalju do Saraj'va,
do Saraj'va Fazli-paši.
„Fazli-pašo, diko naša,
fataj nama dva Morića,
dva Morića, dva pašića:
Pašić Ibru, pašić Agu."
8
IZ STAMBOLA FERMAN DOĐE
(Prvi tekst napjeva:)
Iz Stambola ferman dođe,
iz Stambola ferman dođe,
Morić Ale, aman, grdne rane!
(Ostali tekst)
Iz Travnika bujruntija,
a na gradu Sarajevu,
a na ruke Dizdar-agi,
da ufati dva Morića,
dva Morića, dva pašića:
Morić Ibru, Morić Ala.
Ufatiše dva Morića,
bijele ruke savezaše,
kroz Sarače povedoše,
kroz Sarače i Kovače.
Progovara Morić Ibro:
„Je li izun Dizdar-aga,
je li izun zapjevati?"
..............................
..............................
Stara majka pitu kuha,
oklagiju salomila,
pa potekla kroz Sarače,
kroz Sarače i Kovače.
„Jazuk vama svi sarači,
svi sarači i kovači,
što pustiste dva Morića?”
..............................
9
Ferman stiže iz Stambola
bujruntija iz Travnika
pa ga šalju do Saraj'va
do Saraj'va Fazli-paši.
„Fazli-pašo, diko naša,
fataj nama dva Morića,
dva Morića, dva pašića,
pašić Ibru i pašić Agu.”
Kad to čula stara majka,
stara majka pašinica,
stara majka pitu kuva,
ispade joj oklagija:
„Kuku meni dva Morića,
dva Morića dva pašića,
pašić-Ibro pašić-Ago..."
