Ferman stiže iz Stambola
Ferman stiže iz Stambola,
bujruntija iz Travnika,
a na ruke Dizdar-agi,
da uhvati dva Morića,
dva Morića, dva pašića, 5
Morić Ibru, Morić Pašu.
Kad Moriće pohvataše,
bijele ruke zavezaše,
povedoše uz Kovače,
uz Kovače kroz Sarače, 10
pa govore dva Morića:
„Bogom braćo delibaše,
popustite b’jele ruke,
sindžir halku ispod vrata
da mi jednu ispjevamo." 15
Delibaše s’ sažališe,
b'jele ruke popustiše,
dva Morića zapjevaše:
„Sarajevo, široko si,
Latinluče lijep li si, 20
At-mejdane zelen li si..."
To začula stara majka.
Stara majka pitu kuha,
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik. 25
Oklagiju popustila,
zlatan ibrik salomila,
bosonoga polećela,
gologlava bez feredže,
uz Kovače, kroz Sarače. 30
Pa zavika stara majka:
„Bogom braćo, svi kovači,
ne dajte mi oba sina,
na poklon vam svi Kovači."
Nalećela kroz Sarače: 35
„Bogom braćo svi sarači,
ne dajte mi oba sina,
na poklon vam svi Sarači."
Dolećela na kapiju,
stara majka dva Morića: 40
„Bogom babo, Ćamil-pašo,
pokloni mi oba sina.
Ako nećeš oba dati
daruj meni jednog sina,
da se majka razgovara." 45
A veli joj Ćamil paša:
„Hajde kući, stara majko,
ja ću pisat svome caru,
svome caru u Stambolu
da pokloni sinke tvoje." 50
Stara majka povrati se,
pa je eto svome dvoru.
Ćamil paša naredio
a na svoje delibaše:
„Uhapsite dva Morića 55
dok ja pišem do Stambola.”
Ne htjedoše delibaše
Ćamil-paše poslušati.
Izvedoše dva Morića
na kapiju objesiše. 60
Zapališe do dva topa.
Kad to čula stara majka,
ona se je dosjetila
da su sinci obješeni.
Pade stara na odaju, 65
nikad više ne ustade,
crče majka za dva sina.
