[Fala bogu, fala jedinomu!]
Fala bogu, fala jedinomu!
Boga moli mlada Andrijana:
„Daj mi, bože, vijor iz planine,
a iz vijor jed’n pramen m’glu,
da zat’mni Markove livade, 5
da uteram stado u livade!“
Što molila, boga domolila,
bog vu dade vijor iz planine,
i iz vijor jed’n pramen m’glu,
zat’mnija Markove livade, 10
uterala stado u livade.
Al’ gu spazi Kraljeviću Marko.
Otera vu stado iz livade,
uzede vu ovna svil’nog runa,
a na ovna zvono od iljado, 15
i u zvono mermerno kamenče.
Al’ govori mlada Andrijana:
„Čuješ li me, Kraljeviću Marko,
ti mi nesi ništa učinija.
Ja si imam ovcu svil’nog runa, 20
ojagnjiće ovna svil’nog runa;
ja si imam brata kujundžiju,
skovaće mi zvono od iljado,
i u zvono mermerno kamenče."
