[Fala Bogu, fala jѳdinome]
Fala Bogu, fala jedinome!
Tri godine kiša ne vrnula,
luda deca za leba plakala,
stari starci za vino plakali.
Pa govori preblaga Marija. 5
„Čuješ li me, gromovnik Ilijo?
Idi, spravi te krilate konje,
te da pustiš velike gromove —
i da pustiš onu vruću munju,
a uz munje onaj silni tresak, 10
te da padne prevelika kiša,
da pokvasi tu veselu zemlju."
Tad izvede te krilate konje,
pa konjima on kopite kroji.
Sveta Petka ploče im udara. 15
Pa govori svetitelj Ilija:
„Čuješ li me, blažena Marijo!
Da mi pošlješ Savu sestričića:
neka ide kod to tiho more.
Jer s' u moru do dvanajes hale, 20
ne pušćaju iz mora d' izađe,
da izađe onaj crni oblak."
Odgovara blažena Marija:
„Kako ću ti ja Savu poslati,
kad je Sava jedinac u majke?" 25
Govori joj svetitelj Ilija:
„Ćare nije! treba da ga pošlješ,
jer mi sada on vrlo trebuje."
Pa mu posla Savu sestričiću.
A Ilija njemu progovara: 30
„Čuješ li me Savo sestričiću!
Idi uzmi sablju dimiskiju,
pa ti idi kod to ti’o more,
u moru su do dvanajes hale.
Ja ću s neba hale gromonisat, 35
te će mrtve na obalu izać',
a ti njima otsiječi glave!"
Sava ode kod to tiho more,
a Ilija pustio gromove.
Gromonisa sve dvanajes hale, 40
te ’no mrtve iz more izađoše,
a Sava im odsiječe glave.
Al' najposle izašla je ažda,
jedna ažda sa dvanajes glava.
Zinu usta da proždere Savu. 45
Kad to vide Sava - ludo dete,
vrlo se je bio poplašio,
te iz ruke sablju ispustio,
a on ode gore pod nebesa,
te kazuje svetome Iliji: 50
„Čuješ li me ti ujko Ilijo!
Svima alam’ ja otsekoh glave;
al' najposle izađe mi ažda,
jedna ažda sa dvanajes glava,
zinu usta da mene progune. 55
Kad ja vidoh, ti ujko Ilijo,
vrlo sam se bio poplašio,
iz ruke sam sablju ispustio,
pa pobegoh gore pod nebesa."
Tad s’ Ilija bio nasmejao 60
i ovako njemu govorio:
„Idi dolje Savo - ludo dete,
ja ću aždu ljuto gromonisat,
te će mrtva na obalu izići,
a ti tada otseči joj glavu." 65
Sava ode kod to tiho more,
a Ilija pustio gromove.
Gromonisa onu ljutu aždu,
te no mrtva na obalu izađe,
a Sava joj odsiječe glavu. 70
Tad iz mora oblak je izaš'o,
od oblaka načini se kiša,
te pokvasi tu veselu zemlju
i narani onu ludu decu
i napoji one stare starce. 75
