U čas otkrovenja

U čas otkrovenja Pisac: Milutin Bojić

* * *

                  U ČAS OTKROVENjA

Jauču golih jablanova grane,
U tmuri suton drveta nariču
I pritajeno cvet sunčani viču,
I broje seni na opelo zbrane,

Noć umiranja pronire u niti.
Gordošću svesna debla ridaj guši,
Sokova zrelih čežnja se penuši,
Da poljupcem im sunce odar kiti.

I propinju se grane s očajanjem,
Žele noć kada ukrštaj se slavi
I ponor želja mlaz zenica plavi
I kad likuje kikot nad saznanjem.

...Kad prirode se čin veliki zbiva
Želim, kad zastor raskrije se šumno,
U tvoje oči da tonem bezumno,
Jer u njima se sav čin odsjaiva,
Dok ponor njihov luč mog oka skriva.

(1914)

---

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.