U dan mrtvih
Otvorilo se noćas groblje celo.
Ustaše seni kraj zidina, koje
Razorile su burom krvi svoje.
Čekaju seni, čekaju opelo.
Umorno spava prestonica stara.
Prorokova se blistaju znamenja,
Gde se pod zlatom prolećnog pramenja
Časni pepeo sultana odmara.
A seni čuju kroz taj mir sumorni
Poklič Velike Snage što nastupa,
Legiju vide što se krvlju kupa,
Dok ropcem krklja naraštaj umorni.
Danas su hladne zidine. Pun pošte
Da li će doći porod krvi sveže,
Da voštanice grobljima užeže?
Jutro, a narod ne dolazi jošte,
Na poravnjene humke cvet da stavi.
Zalud u tutnju klalo se i mrelo,
U vernost zalud potomstvo se klelo.
— Mujezin pesmom svakidašnjom zdravi
Seni, što kroz plač čekaju opelo.
1914
