Utamničena ljuba
Majka Maru za nedraga dala,
Za nedraga, gospodina Pavla.
Kad su bili u dvoru bilome,
Progovara gospodine Pavle:
"Oj Marice, draga dušo moja! 5
Ili voliš na dno u tavnicu,
Ili sa mnom u meku ložnicu?" -
Al govori Marica divojka:
"Volim sama na dno u tavnicu,
Nego s tobom u meku ložnicu!" - 10
Uzima je Pavle gospodine,
Uzima je za desnicu ruku,
Pa je vodi na dno u tavnicu.
Tavnovala tri godine dana.
Kad četvrta godina nastala, 15
Knjigu piše Marica divojka,
Knjigu piše staroj miloj majci.
Ne piše joj, čim se knjiga piše,
Već joj piše krvcom iz obraza:
"Oj starice, moja mila majko! 20
Zar mi ne ćeš u pohode doći?
Al mi dojdi, al mi braću šalji!" -
Slala joj je dva brata rođena,
Jednake im konje kupovala,
I jednake sablje sakivala; 25
Na junake modre kabanice,
A na konje plave maramice.
Oni idu seki u pohode;
Oni idu priko polja ravna.
Daleko ih ugledao, Pavle, 30
Još se bliže prid njih išetao;
Konje prima, a za zdravlje pita:
"Jeste l’ zdravo, dva šurjaka mlada?" -
— ""Jesmo zdravo, gospodine Pavle!""
Kad su bili u dvoru bilome, 35
Al govore dva šurjaka mlada:
"Oj, naš zete, gospodine Pavle,
Di je naša sestrica Marica?" —
Al govori gospodine Pavle:
"Boraj vama, dva šurjaka mlada! 40
Otišla je za goru na vodu,
Otišla je da platno ubili;
Ne će doći, dok sunce ne zajde." -
Sunce zajde, Marica ne dojde.
Mlađi bratac već je večerao, 45
Star’ji bratac večerati ne će,
Već uzima lulu i tamburu;
Lulu pije, a tamburu bije,
Uz tamburu on sitno popiva:
"Oj Marice, draga seko moja! 50
Da ti znadeš, draga seko moja,
Kaka su ti dva sokola došla,
Ti bi bilo ostavila platno,
I došla bi svom bilome dvoru." -
Nato se je Pavlu ražalilo, 55
Pa uzima ključe od tavnice,
I on ide tavnici na vrata,
Pa govori Pavle gospodine:
"Žarko sunce, je si l’ pomrčalo?
Lipa Maro, jesi li umrla?" — 60
Kad otvori prokletu tavnicu,
Sja tavnica kano i danica,
Sinu Mara kano i sunašce.
Uzima je Pavle gospodine,
Uzima je za desnicu ruku, 65
Pa je vodi gore u čardake.
Kad je došla gore u čardake,
Mlađeg braca među oči ljubi,
Star’jem bracu na krilu umrla.
Vjekoslav Gabrić, br. 22.
Od starice Mare Čaldarović iz Orlovac