Ushit
| Ushit Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Ushit
Jednim dahom dišu, lepa,
Naše duše dve,
Nek’ nas zemlja i rastavi
Neće nebo, ne.
Pogled tvoj me prerodio,
Večnost si mi dala,
Ti si mojoj poeziji
Izvor ideala.
Naša ljubav anđeoska
Neće nigda mret’,
Tako čistu, tako nežnu
Nije vid’o svet;
Od rose je, od mirisa,
Od vreloga zraka,
Od nebesnog plavetnila
I od pupoljaka.
Našoj veri nadzemaljskoj
Teško j’ izraz dat’,
Što je više uskušaju
Sve će lepše sjat’;
Pučina je neizmerna
U njezina vrela —
U njoj nema, draga dušo,
Kraja ni načela.
Napomene
uredi- Ova pesma je prvi put objavljena u Žubori i Vihori, str. 120
Izvori
uredi- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 23. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|