Ustav
- 7 (20) februara -
Ni brige te više, moj uskrsli rode,
Evo tvog jutra, evo ti slobode.
Nek ti odsad dušu nevolja ne kopka,
Pa sad mirno tako, moja snago muška,
Nek te san ljuljuška!
Nestalo je suza što ti mute oko
Tvoja suza više nije ljuti ôs...
Gle, nad tobom sreća sad visi visoko
Kao slatka kruška,
Samo čuvaj nos!...
Jošte jednu čašu brzo amo, Gustav!
Dobili smo ustav!
Pletimo vijence! Ovo je dan krasan,
Kupimo se redom na zalogaj masan,
Pa pirujmo slavno, neka zveče čaše,
Uz borije, bubnje (I uz lance naše)
Nek se svuda čuje glas iz naših grudi,
Da nam zora rudi!
Ranama su stigle ljekovite biljke,
I mi smo već, evo, postali rod ljudi...
Od radosti sve nam s čela teče znoj...
Ranama su stigle ljekovite biljke,
U tamnici svojoj pri sjaju svjetiljke
Sad vidimo bolje dugi lanac svoj...
Jošte jednu čašu brzo amo, Gustav!
Dobili smo ustav!
Sad špijuna nema... Pod zaštitom pravde
Slobodna je riječ (otišla odavde).
Ako nas što tišti, to recimo samo,
Pa gospoda odmah pozvaće nas tamo,
Za naše će bole lijeka da sprave -
(S onu stranu brave).
Pa sad mirno tako, rode, snago muška,
Nek te san ljuljuška!
Nestalo je suza što ti mute oko,
Tvoja sudba nije više ljuti ôs...
Gle, nad tobom sreća sad visi visoko
Kao slatka kruška,
Samo čuvaj nos!...
Jošte jednu čašu brzo amo, Gustav!
Dobili smo ustav!