Usov
Usov je zlo biće koje izaziva bolest dojke ili vimena kod stoke. Jedan deo dojke otvrdne i pipa se pod rukom kao jaje ili „ostrilo“. U nekim delovima Makedonije ovu bolest i zovu „ostrilo“ (481, s. 384).
U istočnoj Srbiji, ovci koju je „udaril usov“ čvrsto vežu uvo u koje stave grumen soli, i to na onoj strani na kojoj se nalazi oboleli deo vimena (338, s. 135).
Bajač petom desne noge unatraške dodirne obolelo mesto ne gledajući i kaže: „Ustu, ustupi, natrag se vrni“! Posle toga baje navedenu basmu (br. 173).
Ovaj tip bajanja je veoma rasprostranjen u istočnoj Srbiji, a pod istim nazivom se sreće i u zapadnoj Bugarskoj (534, s. 414-415; 551, s. 665).
Jedan od čestih motiva je „krađa“ usova, koju vrši vuk, a „pastirice“ koje čuvaju usova su tri devojke (slepa, nema i gluva). Ovaj motiv se sreće i u nekim drugim basmama, a nalazimo ga i u Bugarskoj:
Sobrale se tri devojk'i:
edna nema, edna glua, edna slepa.
Doҋde vuk, odnese usovo.
Nemeta ne produmala,
gluata ne čula,
slepata ne videla.
(s. Kutugerci, 534, s. 415)
U drugoj bugarskoj basmi usov se pominje kao žensko biće (tj. usova) i njega rastržu dva vuka bliznaka (534, s. 414-415).
Basmu br. 165 sam zapisao u s. Plužini kod Svrljiga, od Dušanke Milenković (avgusta 1973. godine).
Nisu unete basme iz sledećih izvora: 209; 338, s. 67-68, 70-71, 74, 76, 78-80; 377, br. 23, 24, 38, 210a.
Reference uredi
Izvor uredi
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 396-397.