Usamljen cvet
| Usamljen cvet Pisac: Isidor Ćirić |
U kutiću cvetnog vrsta
Mali cvetak samac stoji,
Nit’ mu kogod nege daje,
Retka kap ga retko poji.
Al’ se cvetak razavio,
Divno miri, divno cveta,
Cveta onom nebu plavom,
Što jednako želje sreta.
Kad zastruji tiha kiša,
Prima cvetak blage dare,
A kad sunce opet sijne, —
Da mu vidiš lica žare!
Sve mirise nebu šalje,
Svet ni jednog ne okusi;
Taki tamjan plemeniti
Bogu pale sveti dusi!
Izvor uredi
1865. Vila, list za zabavu, književnost i nauku. Godina prva, broj 27, str. 333.
|