Umrli ste...
Umrli ste...
Srca vam trula u prsima trulim,
U njima nema ni krvi ni plama, -
Otrovala se u vrtlogu crnom
Bestidnoga srama.
Kako ste jadni! Koliko li hrđe
Bezbožne prsi u sebi vam kriju,
A vaše duše, provale duboke,
Nevjerom nas biju.
Nevjerom crnom vi koljete brata,
Greznete u krv vaše majke jadne:
O crne tice iz crnoga jata,
Kako li ste gladne!...
Umrli ste...
Grešna vas žudnja bespućem odvela,
Sotoni crnoj da nosite skute,
I bratu svome da pelenom grkim
Zasijete pute...
Ni suze majke koja vas odnjiha,
Ni njena kletva iz ranjenih grudi
U trulom duhu bestidnoga legla
Kajanje ne budi...
Prevlasti, slava i kolajne zlatne -
To vam je idol, za koji ste dali
Srce i dušu, sve i ime svoje
kojim ste se zvali...
Umrli ste... Blizina vaša truležom nas guši
I truje vazduh ove zemlje naše.
Pokrijte lice, jer Srpčići mali
Od njega se plaše:
Plaše se pakla, jer anđeli zlatni
Sotonu vide u grudi vam lednim;
Plaše se srama, jer čistotu hrane
U dušama čednim:
Plaše se žiga i tih crnih bora
Sa vašeg čela, što izdajstvo zbore;
Plaše se sluga, za gomilu zlata
Što dželate dvore...
Umrli ste...
Pod teškim krstom, pod trnovim vijencem,
Stupaju braća bez jauka, bola,
A vi kô žene krijete se podlo
Od viteškog kola...
Krijte se, krijte, odlazite tamo
Kud vas je crna misao povela;
Kajanje pozno sram vam zbrisat neće
S izdajničkog čela.
Naše će sunce, ako bog da, sinut,
Okovan demon na nas će priječat, -
Mi ćemo stajat sa stijegom u ruci,
A vi ćete klečat!...