Ukor Kčevke

0001 E pošeta jedna baba stara,
0002 a po Kčevu mjestu kamenome,
0003 ovako je baba govorila:
0004 "Bog ubio Pešikana Đura,
0005 e izgubi Pešikana Laza!"
0006 Baba mnjaje niko je ne čuje,
0007 no to začu Pešikane Đuro,
0008 pa uzeo pušku po srijedi,
0009 otle ode u kršne Ćekliće,
0010 otišao k milome ujaku,
0011 e k onome Kustodiji Lazu,
0012 pa ujaku sestrić besjedio:
0013 "Jesi l’ čuo, je l’ ti ko kaževa,
0014 ka je majka mene prekorila,
0015 za mog brata Pešikana Laza,
0016 ka izgubi g’ Averić kadija,
0017 kad smo bili zajedno u četu,
0018 no te kumim bogom istinijem,
0019 ajd’ d’ idemo u četi junačkoj,
0020 dako nama bog i sreća dadne,
0021 da osvetim brata Pešikana,
0022 da utješim ostaralu majku."
0023 Kada viđe Kustodija Lazo,
0024 on dovati pušku po srijedi,
0025 pa skočio od zemlje na noge,
0026 bio malu četu sakupio,
0027 okupio do dvanaes drugah,
0028 š njom otide k Onogoštu gradu,
0029 mimo grad je četa prolazila,
0030 odlazila u pitomu Župu,
0031 pa i Župa četa prehodila,
0032 mašila se put ravna Drobnjaka,
0033 proz Drobnjake četa prelazila,
0034 te je četa bila dolazila,
0035 Bosni zemlji u Korita tvrda,
0036 prema onom Ozaljuću gradu,
0037 tu je četa trudna počinula:
0038 neko pije vodu i simsiju,
0039 neko suši od rose obuću,
0040 i čekaše tri bijela dana,
0041 a kad bio treći oko podne,
0042 primio se Kustodija Lazo,
0043 on se primi jeli u vrhove,
0044 pa pogleda niz Korita tvrda,
0045 i ugleda dvanaest Turakah,
0046 na dvanaest konjah velikijeh,
0047 pred njima je Aferić kadija
0048 od sve Bosne i Hercegovine.
0049 Kad je Lazo šićar ugledao,
0050 sletio je niz jelu zelenu,
0051 pa mi kaže onoj četi maloj:
0052 "A tako mi, lomni Crnogorci!
0053 Jesam dobar šićar ugledao,
0054 dobar šićar za dobre junake,
0055 evo idu dvanaes Turakah,
0056 na dvanaes velikijeh konjah,
0057 a pred njima Aferić Kadija
0058 od sve Bosne i Hercegovine."
0059 Pa ih skrio nasred druma puta,
0060 pokrio ih u zelenu travu,
0061 i družbi je riječ bešjedio:
0062 "A tako mi boga jedinoga,
0063 ako svaki ne izgubi svoga,
0064 ako svaki ne zgodi Turčina,
0065 mojom ću mu osjeć’ glavu rukom."
0066 Tada njemu Đuro govorio:
0067 "Čuješ mene, Kustodija Lazo!
0068 Ti ne udri Aferić kadiju,
0069 da ako men’ bog i sreća dadne,
0070 te osvetim sobom brata svoga."
0071 Kustodija Đura poslušao,
0072 pa je Turke blizu napuštao,
0073 kad su Turke puštili među se -
0074 pripucaše dvanaes pušakah,
0075 obališe do deset Turakah,
0076 svaki svome glavu odvalio,
0077 uzeo mu konja i oruže,
0078 i ves šićar što je u kog’ bilo,
0079 al’ uteče Aferić kadija,
0080 no besjedi Kustodija Lazo:
0081 More čuješ, Pešikane Đuro!
0082 Reče l’ mene brata osvetiti,
0083 pa što pušti Aferić kadiju,
0084 koji ti je brata pogubio?"
0085 U Đura je prslo srce živo,
0086 za kadijom uriš učinio,
0087 te kadiju bio ufatio,
0088 najprije mu glavu osjekao,
0089 pa uze mu što pri njemu nađe,
0090 i osveti brata rođenoga.
0091 Svi se otle na Kčevo vratiše,
0092 zdravo bili, rujno vince pili,
0093 e po glavu svaki donesao,
0094 tursku glavu dušmana rišćanska.

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]