Udovici (Stojan Novaković)
| Udovici (1868) Pisac: Stojan Novaković |
Gled’o sam te suzna oka
Sluš’o sam te iz potaje,
I čuo ti uzdisaje
Iz srdašca tvog duboka!
Pa mi vrlo žao beše
Tvojih suza, što ih liješ,
Tvojih grudi, što ih biješ,
Tvoje svojte, što te teše.
Jer suze ti lice ruže,
Rumen lica ružičasti;
Od bolnih ćeš grudi pasti,
A svojta ti ne zna duše.
Ne zna ona dragi što je,
Uteha je sva za nago,
Prežalit’ se ne da drago,
Bol ljubavni večno traje.
Moje j’ srce proplakalo,
Što te živu samo gleda;
A ti dragog grobu preda —
Pa da ne će pući mȃlo!
Izvor
uredi1868. Vila. Godina četvrta, str. 8.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.
|