Udbinjani pozivaju Senjane na vino

* * *


Udbinjani pozivaju Senjane na vino

0001 Piju vino pod Udbinom Turci,
0002 Među njima Alaj-beže lički,
0003 Služi vino Zukan barjaktare,
0004 Pa govori Zukan barjaktare:
0005 „Čujte mene, Turci, braćo moja!
0006 Da mi b’jelu knjigu nakitimo,
0007 Bijelu je Senju otpravimo
0008 A na ruke Senjanin Ivana,
0009 Da on k nama pod Udbinu dođe,
0010 Da se skupa vina napijemo.
0011 Da dovede tridesti Senjana,
0012 Da ne vodi Tadiju nećaka,
0013 Jer smo čuli, da ljudi govore,
0014 Da ’e u vinu teška pijanica,
0015 Kad s’ opije da zameće kavgu.
0016 Eda Bog da da bi došo Ivan;
0017 A Tadiju sobom ne doveo,
0018 Ne bi više k b’jelu Senju pošo!”
0019 Kad to čuje lički Alaj-beže,
0020 Što govori Zukan barjaktare,
0021 Udilj stade, b’jelu knjigu piše,
0022 Otpravlja je Senju na Krajinu,
0023 A na ruke Senjanin Ivana.
0024 U knjizi ga pozdravlja ovako:
0025 „Prijatelju, Senjanin Ivane,
0026 Evo jesmo prijatelji glavni,
0027 A od danas bolji da budemo!
0028 Dođi k meni ravnu pod Udbinu,
0029 Da se rujna vina napijemo!
0030 I dovedi tridesti Senjana,
0031 Al ne vodi sinovca Tadiju,
0032 Jer sam čuo, što govore ljudi,
0033 Da ’e u vinu teška pijanica,
0034 A u kolu gora kavgadžija:
0035 Strah je mene, da zametne kavgu.”
0036 Kad Ivanu b’jela knjiga dođe,
0037 Knjigu gleda Senjanin Ivane;
0038 Kad vidio, što mu knjiga kaže,
0039 Što mu piše lički Alaj-beže,
0040 Misli Ivo, što bi učinio,
0041 Kako li bi Tada ostavio.
0042 Pa pokupi tridesti Senjana
0043 I Tadiju, sinovca svojega,
0044 S njima pođe pod kulu tanehnu,
0045 Da raspenje svilena šatora.
0046 Stade s družbom hladno piti vino,
0047 Pa na Tada vincem navalio.
0048 Nađe vina od devet godina;
0049 Dobar junak Senjanin Tadija,
0050 Al ga hladno vino obrvalo,
0051 Položi se travi po zelenoj,
0052 Zaspa Tado, zaklan kako da je.
0053 Kad vidio Senjanin Ivane,
0054 On podiže tridesti Senjana,
0055 S njima pođe niz rosnu livadu,
0056 Pod čadorom Tada ostavio.
0057 Zdravo siđe do ravne Udbine,
0058 A pod kulu ličkog Alaj-bega.
0059 L’jepo su ih Turci dočekali,
0060 Pod njima su konje pohitali,
0061 Vode konje u tople podrume;
0062 Vode momke u dvore bijele.
0063 Oko sv’jetle sopre posjedaše.
0064 Red dopade Senjanin Ivana
0065 Da on sjedne begu uz koljeno,
0066 A do njega Zukan barjaktare,
0067 Koji služi oko sopre vince.
0068 Na Senjane vinom navališe.
0069 Da tko vidi Zukan barjaktara,
0070 Đe na Iva krivo pogleđiva,
0071 I sa svojom glavom potresiva,
0072 I sa svojim zubim’ poškripuje,
0073 Iz tanahna grla pomukuje.
0074 Vidio ga Senjanine Ivo,
0075 Svemu se je jadu domislio:
0076 Da mu Turci o nevjeri rade.
0077 Gleda Ivo po svojoj družini,
0078 Ali muče senjski vitezovi.
0079 Kad to vidi Zukan barjaktare,
0080 Čašu vina hladna natočio,
0081 Pa napija Ivan Senjaninu
0082 I ovako Zukan govorio:
0083 „Zdrav, Ivane, senjski kapetane!
0084 Ova čaša crljenoga vinca,
0085 Ni u zdravlje moje, ni u tvoje,
0086 Neg u zdravlje onoga junaka,
0087 Među nama tko zametne kavgu!”
0088 Muči Ivan, ništa ne govori.
0089 Turski veli Zukan barjaktare:
0090 „Alaj-beže, našoj četi glavo!
0091 Da skočimo, nože povadimo,
0092 Da Senjanim’ os’jecamo glave,
0093 Ja ću Ivu, koji ’e bliže mene!”
0094 A govori lički Alaj-beže
0095 (Er kod njega blizu prozor bješe),
0096 Pa pogleda niz rosne livade:
0097 Kad livadu tama pritisnula,
0098 Pa govori Zukan barjaktaru:
0099 „Stan’, Zukane, na zlo udario!
0100 Livada se maglom zamaglila,
0101 Od brzine konja i junaka,
0102 Strah je mene, ne će dobro biti.
0103 Da ne bude Senjanin Tadija?”
0104 Opet beže bolje pogledao,
0105 Što će izać’ pod kulu njegovu:
0106 To t’ izlazi Senjanin Tadija!
0107 Vučju kapu na oči navuko,
0108 Iz oči mu živi oganj skače,
0109 Prepade se lički Alaj-beže,
0110 Pa povika tanko iza glasa:
0111 „Stan’te s mirom, evo nam Tadije!
0112 Ako bi se koji pomaknuo,
0113 Bit će jada tamo i ovamo!”
0114 Uto Tado konja odsjednuo,
0115 Brez uprosa u dvor ušetao,
0116 Brez testira u gornje tavane,
0117 Brez pitanja Turcima za sopru,
0118 Nit se klanja, nit begu poklanja.
0119 Grdno viče Senjanin Tadija:
0120 „Bre di dži din, turska poturice!
0121 Jesi li mi dunda pogubio,
0122 Pogubio ili usužnjio?”
0123 Skoči beže na noge lagane,
0124 Pa se Tadu glavom poklonio,
0125 I govori lički Alaj-beže:
0126 „N’jesam tvoga pogubio dunda,
0127 Pogubio, nit ga usužnjio.
0128 Sjedi, sinak, da pijemo vino!”
0129 Pomiče se Zukan barjaktare,
0130 Da Tadija pokraj njega sjedne.
0131 Koliko je srdan na Senjane,
0132 Jošter radi pogubit Tadiju.
0133 Počme hladnim napijati vinom,
0134 Pa nasluži Senjanin Tadiji,
0135 „Dobar došo, Senjanine Tado!
0136 Ova čaša crljenoga vinca
0137 Ni u zdravlje moje, ni u tvoje,
0138 Neg u zdravlje onoga junaka,
0139 Među nama tko zametne kavgu!”
0140 Primi vino Senjanin Tadija,
0141 Pa je svomu dundu govorio,
0142 (Naški veli, da ne znadu Turci):
0143 „Čuj me, dundo, milo dobro moje!
0144 Nazdravit ću Zukan barjaktaru.
0145 Kad se prigne, da vino popije,
0146 Vjera tvrda, dundo, dobro moje,
0147 Na nos će mu vino udariti!”
0148 To izreče i na noge skoči,
0149 I napija Zukan barjaktaru:
0150 „Zdrav, Zukane, begov barjaktare!
0151 Ova čaša crljenoga vina,
0152 Ni u zdravlje tvoje, ni u moje,
0153 Neg u zdravlje onoga junaka,
0154 Među nama tko zametne kavgu!”
0155 Primi čašu Zukan barjaktare,
0156 Prigiblje se da popije vino,
0157 Iza njega Senjanin Tadija,
0158 Udari ga teškim jataganom:
0159 Na nos mu je vino udarilo.
0160 Tad poskoče senjski vitezovi,
0161 Senjanine među njima Ivo,
0162 Povadiše jatagane teške,
0163 I na Turke juriš učiniše.
0164 Posjekoše Turke vitezove,
0165 Al pobježe lički Alaj-beže;
0166 Ne bi ni on ubjegnuo bio,
0167 Neg ga pušti Senjanine Ivo:
0168 Neka beže kaže, đe pobježe,
0169 Što je htio, je li zadobio.
0170 A Senjani Senju ubjegnuli,
0171 Oni piju po mehanam’ vino,
0172 I pjevaju pjesme od junaka,
0173 Prip’jevaju Senjanina Tada,
0174 Jer nad njega ne ima junaka.
0175 Da ne bilo Senjanin Tadije,
0176 Ne bi n’jedan pošo iz Udbine,
0177 Ni iznio na ramenu glavu,
0178 Niti bi ga dočekala majka.


Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.