Udbinjani Turci i Senjani
Vino piju Turci Udbinjani
Na Udbini u hladnoj mehani,
Sve je sio ajan do ajana,
Beg do bega junak do junaka,
A barjaktar jedan do drugoga. 5
Kad se Turci ponapili vina,
U svakakav eglen udarili.
Tad velide Đulić barjaktare:
„Mustaj beže, platno od Udbine!
„Daj-de piši jednu knjigu bilu, 10
„Pa je šalji Senju kamenomu,
„A na ruke Senjanin Ivanu,
„Nebi-l' svinju domamio amo,
„Jere nam je vrlo dodijao,
„Na Udbinu zatrke čineći, 15
„I s Udbine divojke vodeći,
„U knjigi ćeš njega pozdraviti:
„„Pobratime, Senjanin Ivane!
„„Ostarismo vavik ratujući,
„„Boj bijući, zatrke čineći, 20
„„A oba smo veće ostarila,
„„Mogo b' komu sudjen danak doći,
„„Pa bi, brate, mogo umrijeti;
„„To j' kod boga velika grihota,
„„U zavadnji da bi se umrlo. 25
„„Van sakapi trideset Senjana
„„Po izboru najboljih junaka,
„„I ti dođi na moju Udbinu,
„„Ovdi ćemo mira učiniti,
„„I hladna se vina ponapiti; 30
„„Ja ću skupit trijest Udbinjana.
„„Samo, čuješ, dragi pobratime!
„„Nevodi mi sinovca Tudije,
„„Jer sam čuo, đe divane ljudi,
„„Da j' u sofri Tade sofredžija, 35
„„A kod vina velik' kavgadžija,
„„Pa da neće on da pije vina,
„„Dok nevidi odsičene glave,
„„I trpeze krvljom polivene.“ –
Što god reče Đulić barjaktare, 40
Posluša ga lički Mustaj-beže,
I načini listak knjige bile,
Kako godic Đulić govorio;
Opravi je Senju kamenomu,
A na ruke Senjanin Ivanu. 45
Kada knjiga ta Ivanu dođe,
Knjigu štije senjski kapetane,
Knjigu štije, a na nju se smije.
Pa on ide na kulu kamenu,
Opaljuje kratke dževerdane, 50
Pukoše mu kratki dževerdani
Odpukoše nakulski mužari,
Drmnuše mu avlijnske lubarde,
On uzimlje krstaša barjaka,
Iznese ga na beden avliji, 55
Pa pod barjak on kupi junake
Po izboru najbolje Senjane.
Kad skupio trideset junaka,
I dođe mu sinovac Tadija,
S njima Ivan sjede piti vino, 60
Rad bi ići na Udbinu bilu,
Al' Tadija da ostane neće.
Misli misli Senjanin Ivane,
Da kako bi Tadu ostavio,
Pa on miša vino i rakiju 65
I opoji sinovca Tadiju,
Pade Tadi glava bez uzglavlja.
Ivan diže trideset Senjana,
I on s njima na Udhinu ode.
Zdravo Ivao do Udbine dođe, 70
Dočeka ga lički Mustajbeže,
Sa svojijeh trijest Udbinjana,
Pa ih vodi u mehanu hladnu,
I sidoše hladno piti vino.
Najpri side Lika-Mustajbeže,75
Pa do njega Senjanin Ivane,
Pa okolo svi redem sidoše,
Sve mi side Turčin i Senjanin,
Sve sjedaju jedan do drugoga.
Vino služi delibaša Tale, 80
Redne čaše na okolo daje.
Kad se oni vina ponapili,
Čaša dođe Đulić barjaktaru.
Uze čašu Đulić barjaktaru,
Čašu uze Ivanu napija: 85
„Zdrav, Ivane, Senjski kapetane!
„Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
„Van u zdravlje onoga junaka
„Ko zametne među nami kavgu.“
Blizo s Ive pendžer dogodio, 90
Na um pade sinovac Tadija.
On uzdahnu, pogleda na pendžer
Niz Krbavu do Bunića bila.
Čaša ode redom na okolo;
Jopet čaša do Đulića dođe: 95
Poče Đulić turski divaniti,
Udbinjanom Turkom govoriti:
„Udbinjani, moja braćo draga!
„Kada meni treća čaša dođe,
„Ja ću treću čašu nazdraviti 100
„Baš Ivanu Senjskom' kopilanu.
„Kad on uzme treću čašu piti,
„Ja ću onda kavgu zametnuti,
„I Ivanu glavu odsijeći,
„I vi onda svaki svoju ćordu, 105
„Svaki svomu odsijeci glavu;
„Pogubimo trideset Senjana,
„I Ivana, Senjskog' kopilana!“
Niko turski nezna divaniti
Od Senjana, žalostna im majka! 110
Đulić uze i tu čašu vina,
I napija Senjanin Ivanu!
„Zdrav, Ivane, Senjski kapetane!
„Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
„Van u zdravlje onoga junaka, 115
„Ko zametne među nami kavgu.
„Što poglédaš na pendžer od londže
„Niz Krbavu ti Buniću bilu?
„Valjda s' nadaš sinovca Tadije;
„Danaske ti on pomoći neće. 120
I ta čaša ode na okolo
Beg pogleda na srču pendžera
Niz krbavu on Buniću bilu:
Kad se plamen magle pomolio,
I u magli samo konjaniče,125
Vrlo momče konja rasrdilo,
Plaho goni uz Krbavu ravnu,
Izpod njeg' mu živa vatra sipa,
Iz zuba mu sijevaju munje,
Iz nozdrva modar plamen bije, 130
Iz ušiju leden vitar puše
I raznosi plamen po Krbavi.
Kad to viđa Lika-Mustajbeže,
Onda poče turski divaniti:
„Udbinjani, draga braćo moja! 135
„Eno nam se od Bunića bila
„Plamen magle, dico, pomolio,
„I u magli samo konjaniče,
„Momče vrlo konja razljutilo,
„Mogo b' biti Senjanin Tadija. 140
„Van kad dođe u londžu kamenu,
„Svi pred njime na noge ustante,
„I Tadiji misto namistite;
„Mogo bi se srdit dogoditi,
„Među nami kavgu zametnuti.“ 145
Još beg istom u riči bijaše,
A Tadija pred mehanu dođe,
I odside doru pred mehanom,
Veže doru do Ivina vranca,
I on ide u mehanu bilu, 150
I uliđe k Turkom u mehanu,
„Boga nazva Turkom Udbinjanom:
„Bog pomozi, Turci Udbinjani!
„Jeste-li mi strica zasužnjili?“
Oni njemu boga odprimili: 155
„Bog pomogo Senjanin Tadija”
„Nismo tvoga strica zasužnjili,
„Van pijemo s njime hladno vino.“
I Tadiji misto namistiše
Do Đulića mlada barjaktara. 160
Namah njemu dobrodošle daju :
„Dobro došo, Senjanin Tadija!“
I dade mu trijest Udbinjana,
Dadoše mu trijest čaša vina.
Popi Tade trijest čaša vina 165
I četiri begove rakije. –
Ode čaša redom na okolo,
Baš triput se čašom obredili,
Kad Tadiji redna čaša dođe,
Uze čašu, nazdravlja Đuliću: 170
„Zdrav, Đuliću, begov barjaktau!
„Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
„Van u zdravlje onoga junaka,
„Ko zametne među nami kavgu.“
Ode čaša redom na okolo. 175
Poče Đulić turski divaniti:
„Udbinjani, žalostna vam majka!
„Jesam-li vam, Turci, govorio:
„Pogubimo Senjanin Ivana
„I njegovih trideset Senjana, 180
„Sad bi lahko i Tadu pogubili,
„A tako ga pogubiti nećeš
„Nu prez rane ni prez mrtve glave“
Misli Đulić, da Tade neznade,
Da neznade turski divaniti. 185
Al' Tadija riči razumio,
I latinski poče govoriti:
„O Senjani, žalostna vam majka!
„Kada niste pogubili glave!
„Sad kad meni treća čaša dođe, 190
„Napit ću je Đulić barjaktaru.
„Kada treću uzme Đulić piti,
„Bogme će mu na nos udariti,
„Ja ću njemu odsijeći glavu,
„Vi sicite svaki svog’ Turčina, 195
„A ti,striče, ličkog Mustajbega.“
Jopet čaša do Tadije dođe,
Nazdravi je Senjanin Tadija,
Nazdravi je Đulić barjaktaru:
„Zdrav, Đuliću, begov barjaktaru! 200
„Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
„Već u zdravlje onoga junaka,
„Ko zametne među nami kavgu.“
Zlo na umi odmah begu bilo,
I diže se lički Mustajbeže, 205
I on ode u kulu kamenu,
Ostaš' Turci s njima pijuć vino.
Dokle čaša do Tadije dođe,
Uze čašu Senjanin Tadija,
I nazdravlja Đulić barjaktaru: 210
„Zdrav, Đuliću, begov harjaktaru'
„Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
„Već u zdravlje onoga junaka,
„Ko zametne među nami kavgu.“
Popi čašu Senjanin Tadija, 215
Drugu nali Đulić barjaktaru,
Nagnu Đulić, da će piti vino,
Tade trže oštru britku ćordu,
I Đuliću odsiječe glavu.
Senjani se na noge skočiše, 220
Svaki svoju ćordu povadio,
Svaki tursku odsiječe glavu.
U tom, brate, trideset Senjana
Odsjekoše trijest turskih glava.
Ivan koga neimade sjeći, 225
Jer pobiže lčki Mustajbeže.
I Senjani na noge skočili,
Iz mehane biše izletili,
Svaki konja posidnuo svoga,
Ivan jaše vranca vilenoga 230
A Tadija pomamna dorata,
Otiskoše niz brig od Udbine,
Sajezdiše u Krbavu ravnu.
Kad sađoše u Krbavu ravnu,
Dva pivaju a dva odpivaju, 235
Dva pucaju a dva nabijaju,
Janda vavik Senjanin Tadija
Gona svoga pomamna dorata.
I odoše Senju kamenomu
Pucajući i popivajući, 240
Osta beže na Udbini biloj
Kukajući i ljuto cvileći.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
