Udar na Lukovo
0001 Šetaju se tri dobra junaka
0002 Po ravnome Kčevu kamenome,
0003 Jedno mi je Mašanović Stanko
0004 Od gospocke kuće Vukotića,
0005 A drugo je Krstović Novače,
0006 Treće junak Pavloviću Peko
0007 Od krvave kuće Nikolića,
0008 Šetaju se, razgovaraju se,
0009 A sve zbore o jadu turskome,
0010 Đe bi njima mogli udariti,
0011 jal’ se turski glava nakidati
0012 I lijepi šićar ugrabiti.
0013 No govori Pavloviću Peko:
0014 "Čujete li, moja braćo draga!
0015 "Ja sam skoro u četu odio
0016 "Oko b’jela Nišickoga grada,
0017 "I lijepi šićar uvodio,
0018 "Uvodio na Lukovo ovce,
0019 "Ima puno iljadu ovaca,
0020 "Tri stotine konja i govedi;
0021 "Kod njih ima četrdest Turaka,
0022 "Sve krvavi ljuca od Nišića.
0023 "No su puste u avlije ovce,
0024 "U avlije oko b’jelih kulah,
0025 "Mučno će ih biti otvoriti,
0026 "Jer su tvrde kule i avlije,
0027 "Bez jači im udrit’ ne smijemo.
0028 "Lanih se je okupila Župa
0029 "I sva Rovca i dvije Morače,
0030 "Da udare na ravno Lukovo;
0031 "Bješe vojske puno tri hiljade,
0032 "Pa nijesu smjeli udariti.
0033 "No čujte me, moja braćo draga!
0034 "Da skupimo Cuce i Bjelice
0035 "I krvave naše Ozriniće,
0036 "Biće puno iljada pušaka,
0037 "Tader ćemo lako udariti,
0038 "I bijele ovce dojaviti."
0039 No govori Mašanović Stanko:
0040 "Ne kupimo Cuce ni Bjelice,
0041 "Nako samo hrabre Ozriniće.
0042 "Ja se nadam u Boga višnjega,
0043 "Da ćemo im lako udariti,
0044 "Bijele im ovce dojaviti,
0045 "I Lukovo ognjem izgorjeti,
0046 "Da na njemu ne izdižu ovce.
0047 "To će za nas bit’ velje poštenje,
0048 "Ako bi ni Bog i sreća dala,
0049 "Da Lukovo ognjem izgorimo."
0050 Kako rekli, tako učinili.
0051 Pak jedanak dvije knjige pišu,
0052 Jednu šalju Bogdanović-Mašu
0053 U maleno selo Markovinu,
0054 Ovako ga oni pozdraviše:
0055 "Čuješ li ne, Bogdanović-Mašo,
0056 "Kako ovu burmutiju primiš,
0057 "Ti pokupi tvoje Markovljane,
0058 "Ajde s vojskom navrh Ligunara,
0059 "Jer smo divan šićar uvodili,
0060 "Uvodili na Lukovo ovce."
0061 Teke onu knjigu opravili,
0062 Jedanak su drugu napravili,
0063 Pa je šalju u Uble kamene
0064 A na ruke Gardašević-Ristu:
0065 "Aranbašo, Gardašević-Risto,
0066 "Kako ovu burmutiju primiš,
0067 "Ti pokupi sve Gardaševiće,
0068 "Pa ne čekaj navrh Ligunara,
0069 "Da idemo na ravno Lukovo."
0070 Kako sitne knjige opravili,
0071 Jedanak su na noge skočili,
0072 Pripraviše lake brašnjenike,
0073 Svaki svoje prikupi vojnike,
0074 S vojskom došli navrh Ligunara.
0075 Tu se c’jela vojska okupila,
0076 Okupila, pa se prebrojila,
0077 Ima taman tri stotine druga,
0078 Tri stotine i više pedeset.
0079 Pa otolen vojska okrenula,
0080 Eto ti je zelenom planinom,
0081 Dokle dođe u Budoš planinu;
0082 Budoš tvrdi zdravo pregaziše,
0083 U Nišicko polje uljegoše,
0084 Nakraj polja vojska počinula,
0085 Dok je akšam noćca nastupila.
0086 Kako mrče i zapade sunce,
0087 Otolen se opet podigoše,
0088 U Nišicko polje ugaziše,
0089 Ravno polje zdravo prijeđoše,
0090 Dok dođoše vodi Gračanici;
0091 Gračanicu vodu pregaziše,
0092 Pa izišli na tvrdo Kunovo.
0093 Tu je vojska malo počinula,
0094 Pa govori Krstović Novače:
0095 "Pđe ćete, braćo, počinuti,
0096 "E ću poći s tri-četiri druga,
0097 "Da uvodim na Lukovo ovce,
0098 "I da viđu ima li Turaka."
0099 Zove Novak Pavlovića Peka,
0100 I još šnjime tri-četiri druga,
0101 Otidoše da uvode ovce.
0102 Kad dođoše na ravno Lukovo,
0103 Obidoše kule i avlije,
0104 Divno b’jele uvodiše ovce,
0105 Pa odoše natrag u družinu.
0106 Kad dođoše među svoju vojsku,
0107 Tader poče Novak govoriti:
0108 "Čujete li, moja braćo draga,
0109 "Jedan se je krdak odvojio
0110 "Podaleko malo od Lukova,
0111 "B’jele ovce Ibričića Maša,
0112 "A kod njih je Gano Mašoviću.
0113 "Ja ću uzet’ šezdeset momaka,
0114 "Da udarim Ganu Mašoviću,
0115 "A ti ajde, Mašanović-Stanko,
0116 "I eto ti Gardašević-Risto
0117 "Sa sokolom Bogdanović-Mašom,
0118 "Pa čujte me, moja braćo draga,
0119 "dok udarim Ganu na torinu,
0120 "Nemoj koji od vas udariti.
0121 "Tek čujete moga džeferdara,
0122 "Onda urte na bijele kule.
0123 "Dokle b’jele kule opalite,
0124 "Ja ću do vas ovce dojaviti,
0125 "I tu ćemo šićar smiješati.
0126 "Nekoliko vojske odvojite,
0127 "Da ćeraju plijen uz Trešnjicu,
0128 "Ka će sisti u pitomu Župu.
0129 "Dvjesta će se izabrati druga,
0130 "Da ostraga idu za plijenom,
0131 "Ako bi ne pristigli građani,
0132 "Da bijemo boja žestokoga,
0133 "Da sramotno danas ne ginemo."
0134 To rekoše, pa se razdvojiše.
0135 Uze Novak šezdeset junaka
0136 I sokola Pavlovića Peka.
0137 Čim se dvije vojske razdvojiše,
0138 Pa jedanak na Turke udriše,
0139 Tek je saba zora otvorila,
0140 Udariše sa svakoje strane,
0141 Polomiše kule i avlije,
0142 I bijele ovce otvoriše;
0143 Kule puste ognjem zapališe,
0144 Ma iz kula utekoše Turci,
0145 Unesoše svijetlo oružje.
0146 Crnogorci ovce odjaviše,
0147 Za njima se napuštili Turci.
0148 Đe je sreća, tu je i nesreća,
0149 Ne obrnu uz Trešnjicu vojska,
0150 No zadrije u tvrdo Kunovo,
0151 Kog bi jedva orah preletio,
0152 A kamo li vojska pregazila.
0153 Tu ih silna potoč pristignula
0154 Od krvava grada Nišickoga,
0155 Pet stotina pješca i konjika,
0156 Obigraše sa svakoje strane.
0157 Ma se jadni Ozrinići brane,
0158 Ne dadu se primaći Turcima.
0159 Biše boja c’jeli dan do podne,
0160 Dok uljegli u pitomu Župu.
0161 Tu su vrućeg boja razdvojili,
0162 I krvavi šićar ugonili,
0163 Ne mogli ih oteti građani.
0164 Skupiše se jadni Ozrinići,
0165 Skupiše se, pa se prebrojiše,
0166 Šest nađoše da su posječeni,
0167 A petnaest ima ranjenika.
0168 Tu krvavi šićar dijeliše,
0169 Aranbašam’ starješinu dali.
0170 Već od tadar ne izdižu ovce
0171 Da se šire po ravnom Lukovu,
0172 Nego osta pusto od Turaka,
0173 I danas je u našu granicu,
0174 Sve u zdravlje našeg gospodara,
0175 I njegovih hrabrih Ozrinića.