Turčin - čoek
0001 Zakukala kukavica crna
0002 u sred zime kad joj nije vrij’me,
0003 po Božiću o Jovanju danu.
0004 To ne bila crna kukavica,
0005 nego majka od Kladuše Muja,
0006 ona kuka, jest joj za nevolju,
0007 Muja mi je u četu spravila,
0008 zli joj glasi jutros dopadoše,
0009 đogo dođe, a Mujo ne dođe,
0010 na đogina sedlo podvrnuto.
0011 Nu da vidiš Mujagine majke,
0012 na đoginu sedlo napravila,
0013 za gotove g’ jasle privezala
0014 pa mu zobi daje i sijena,
0015 gojila ga za godinu danah,
0016 a kad đoga dobro ugojila,
0017 ona metnu đoga na telale,
0018 cijeni ga trista madžarinah.
0019 Ne nađe se Kladuši junaka
0020 ko će kupit Mujina đogina,
0021 ko imaše parah ne smijaše,
0022 bojaše se da ne dođe Mujo,
0023 da ne uzme glavu i đogina;
0024 ko l’ smijaše parah ne imaše.
0025 To je malo doba postanulo,
0026 začuo je Ograšić-serdare,
0027 mio sestrić od Kladuše Muja,
0028 iz doma se Ale podigao,
0029 te on dvoru Mujaginu pođe,
0030 a kad dođe dvoru Mujaginu,
0031 tu nahodi Mujaginu majku
0032 pak joj Ale božju pomoć zvaše,
0033 odgovara Mujagina majka:
0034 "Bog daj tebe, Ograšić-Alija!"
0035 Al’ joj Ale tade besjedio:
0036 "Oj boga ti, Mujagina Majko!
0037 Daj ti mene veresijom đoga
0038 za godinu trista madžarinah,
0039 kunem ti se i vjeru ti dajem,
0040 oću tražit mog daidžu Muju."
0041 Al’ da vidiš Mujagine majke,
0042 njemu daje Mujina đogina.
0043 Otole se Ale podignuo,
0044 evo pođe od grada do grada,
0045 on stotinu obide gradovah
0046 i žezdeset i dvije kasabe,
0047 ne nađe mu groba ni mramora,
0048 niti znade đe pogibe Mujo,
0049 a kad dođe u Tipunu gradu,
0050 na vratima dvije straže nađe
0051 što čuvaju od Tipuna vrata,
0052 pa je njima Ale besjedio:
0053 "Otvor’te mi od Tipuna vrata!"
0054 No govore dvije kapidžije:
0055 "Ne ide se u Tipunu gradu
0056 bez izuna od Tipuna bana."
0057 Tade Ale riječ progovara:
0058 "Kudije sam dosle dohodio,
0059 nigde izun nijesam vadio."
0060 Pak im nagna pretila đogina,
0061 on preskoči bijelu avliju,
0062 pak se skide s đoga debeloga,
0063 isturi mu uzdu o unkašu,
0064 sam se đogo po avliji voda,
0065 Ale banu, pođe na divanu
0066 pa mu Ale božju pomoć zvaše,
0067 odgovara od Tipuna bane:
0068 "Bog daj tebe, silan Madžarine!
0069 Kaži mi se od koga si grada?"
0070 On se kaže od Beča bijela:
0071 "Barjaktar sam od Beča ćesara,
0072 najedih se ja na njega nešto
0073 pak otidoh glavom po svijetu,
0074 namjera me ođe nanijela."
0075 Tu sjedoše ladno piti vino,
0076 daje im ga banova đevojka,
0077 kako Alu čašu dodavaše,
0078 svaku pije Ograšić-Alija,
0079 svaku pije ne okvaša brka,
0080 no govori banova đevojka;
0081 "Čuješ babo, od Tipuna bane!
0082 Kako pije silan Madžarine,
0083 baš ka da je soja Mujagina."
0084 Tada reče Ograšić-Alija:
0085 "O boga ti, od Tipuna bane!
0086 Eda štogođ znadeš za Mujagu?!
0087 Njemu veli o’ Tipuna bane:
0088 "Evo Muja u tavnicu moju."
0089 Ka’ to začu Ograšić-Alija,
0090 on pošeta tavnici na vrata
0091 pa mi kliče grlom i avazom:
0092 "Jesi li mi u životu, dajo?"
0093 Kad ga začu od Kladuše Mujo,
0094 Aliji je riječ besjedio:
0095 "Otkud ođe, boži nesretniče!
0096 Koje su te vile donijele?
0097 Ti da imaš sokolova krila
0098 ne bi pera iznijela mesa."
0099 To začuo o’ Tipuna bane
0100 da je ono Ograšić-Alija,
0101 mio sestrić od Kladuše Muja,
0102 on namignu okom na dželata,
0103 dželat mahnu - posječe Aliju,
0104 pak izvadi iz tavnice Muja,
0105 pak je Muju bane besjedio:
0106 "Meći, Mujo, glavu na otkupe!"
0107 Tade banu Mujo besjedio:
0108 "Daću blaga koliko ti drago,
0109 teke meni ne izgubi glavu."
0110 Muju veli s’ Tipuna bane:
0111 "Imam blaga, od Kladuše Mujo,
0112 blaga imam hesapa mu nejmam,
0113 no hot’ li mi tvrdu vjeru dati
0114 da dovedeš tvoju milu seku
0115 da je uzmem za vjerenu ljubu?"
0116 Banu Mujo tvrdu vjeru dava
0117 da će dovest svoju milu seku.
0118 Kad to viđe o’ Tipuna bane,
0119 nabavio tri berbera mlada
0120 te brijaju od Kladuše Muja:
0121 jedan mije, drugi kosu brije
0122 a treći mu nokte sarezuje,
0123 pak mu dade svijetlo oružje
0124 i dade mu svojega vrančića,
0125 a Mujina ustavi đogina.
0126 Otolen se Mujo podignuo,
0127 Mujo gorom i planinom pođe,
0128 dokle Mujo u Kladušu dođe,
0129 tu mu teški šenluk učiniše,
0130 tu je Mujo noćcu omrknuo,
0131 a kad svanu i sunce ogranu,
0132 tada Mujo seku opravio
0133 pa sa sekom Mujo s’ uzdignuo,
0134 ode š njome gorom i planinom
0135 dokle dođe do Tipuna grada,
0136 kako dođe pred bana iziđe
0137 i dade mu seku za ljubovcu,
0138 a ban Muju debela đogina,
0139 još mu ’vako bješe besjedio:
0140 "Eto, Mujo, tvojega đogina
0141 što mom gradu preskače kapije,
0142 al’ za Ala, za sestrića tvoga,
0143 da već nejma zbora ni spomena,
0144 e posele mi smo prijatelji."
0145 Tako bilo ka se i činilo.
