Turci potjerali Marušića Vida
(Kate Murat)
Gorom ide trgovac Omere,
vodi Omer tri tovara blaga;
ljuta ga je zmija opazila,
ljuta zmija Marušića Vide;
on se penje jelove u grane, 5
od jele je granu odlomio
da pogubi trgovca Omera;
ma je Omer njega ugledao
i njemu je Omer govorio:
»Što se kriješ, vlaško momče mlado, 10
što se kriješ jelove u grane?
Ol’ ti mene pogubiti misliš?«
Govori mu Maruši'a Vide:
»Gospodare trgovac Omere,
ja se krijem jelove u grane, 15
ja ne mislim pogubiti tebe
neg’ se napr’jed putovat’ ne smije
od hajduka Marušića Vida,
a ja nemam od oružja ništa
čijem bi se junak obranio, 20
neg’ se krijem u jelove grane.«
Kadar ga je Omer razumio,
prevari se, ujela ga zmija!
On mu dava svoje puške male
i njemu je Omer govorio: 25
»Na ti puške, vlaško momče mlado,
pa ti brani i sebe i mene!«
Pa s’ otole oni otpravili.
Kad su bili malo naprijeda,
al’ se krije Marušića Vide, 30
al’ se krije gori po zelenoj:
on se Vide po koljenim’ vuče;
opazi ga trgovac Omere,
i Omer je njemu govorio:
»Što se kriješ, vlaško momče mlado?« 35
Govori mu Marušića Vide:
»Borja tebi, trgovac Omere!
Ja ne mislim pogubiti tebe,
neg’ se krijem, dragi gospodare,
od hajduka Marušića Vida.« 40
P’ oni tako idu naprijeda.
Kad su bili malo naprijeda,
za Omerom izostao Vide
i krije se gori po zelenoj,
i ispali svoje puške male 45
i pogubi trgovac Omera:
mrtav Omer crnoj zemlji pade.
Kad vidio Marušića Vide,
on se skače na noge lagahne,
rusu njemu odas’ječe glavu, 50
svlači š njega sa zlatom od’jelo,
š njega svlači i na se oblači
i on uzme tri tovara blaga,
hajducima ide na pećine.
Dočeka ga Mihate hajduče, 55
i njemu je Mihat govorio:
»Dobar došo, moj najbolji druže!
Sad kad smo se blaga dobavili,
jeda bi se koji od nas naš’o
da bi poš’o šeher Sarajevo 60
i donio vina i rakije
i duhana, junačke zabave;
svakom’ drugu na noge opanke.«
Sve mu društvo mukom zamuknulo
i u crnu zemlju pogledalo 65
kako raste djetelina trava,
m’ ali neće Marušića Vide;
Mihatu je Vide govorio;
»Ja ću poći, dragi pobratime.«
Govori mu Mihate hajduče: 70
»Bogom brate Marušića Vide,
ako misliš po'i Sarajevu,
svuci sebe sa zlatom od’jelo
da ti ne bi izgubio glave;
Turci će ti poznati od’jelo 75
i tebe će pogubiti Turci.«
Ali mu je govorio Vide:
»O Mihate, dragi pobratime!
Neću svući sa zlatom od’jelo,
znat’ mi ruse izgubiti glave!« 80
Pa on ide ramnu[1] Sarajevu,
on udara konja kroz planine.
Kud god ide, Sarajevu side
baš na dućan Sarajlije Muja.
Govori mu Sarajlija Mujo: 85
»Borja tebi, neznana delijo!
Otkle ti je sa zlatom od’jelo?
Jesi li ga za novce kupio,
oli ti je od baba ostalo,
oli si ga na boju dobio?« 90
Reče Vido — ujela ga zmija! —:
»Borja tebi, Mujo Sarajlija!
Kad me pitaš, kazaću ti pravo:
ja ga n’jesam za novce kupio,
niti mi je od baba ostalo, 95
na junaštvu neg’ sam ga dobio:
svučem ovo sa Omera ruho,
š njega svučem, na se ga obučem.
Bože mili, stoji li mi l’jepo,
kako da je na meni krojeno!« 100
Kad to čuje Sarajlija Mujo,
svemu se je Mujo domislio
da je ono Marušića Vide,
on da mu je brata pogubio:
on poklikne iza svega glasa: 105
»Gdje ste, Turci, da vas bor ubije!
Evo dođe Marušića Vido;
on je moga pogubio brata;
š njega svuče sa zlatom od’jelo,
š njega svuče, na se ga obuče!« 110
A kad Muja Turci razumjeli,
smamili se Sarajlije mlade
i za Vidom stali u poćeru,
ne bi Vida dostignule vile
neg’ li konji mladijeh Turakah! 115
Kad se Vido gore dobavio,
ni okom ga sagledat’ ne mogli.
Kad viđeli mladi Sarajlije,
stanu palit’ zelenu planinu
ne bi l’ u njoj Vida izgorjeli. 120
Na vatru je Vido nagazio
i crne je brke opalio,
vide mu se zubi kroz brkove:
jedva Vido u pećine dođe;
a kad Vido dođe pred pećinu, 125
jadan Vide pred pećine pade.
Govori mu Mihate hajduče:
»Gdje si, Vide, moj najbolji druže!
Koliko ti moje govorenje
a prokleto tvoje neslušanje, 130
da ti svučeš to od’jelo pusto,
pred od’jelom da ćeš poginuti.
Ti me n’jesi poslušat’ hotio!«
Pa je Mihat vilu dozivao:
»Gdje si, vilo, moja posestrimo? 135
Druga moga rane dopadnule;
leti letom na pećine, vilo,
i ti vidaj moga pobratima!«
B’jela vila u planini bila,
glas poznade Mihata hajduka 140
i k njemu je letom dolećela,
stala Vidu ljute vidat’ rane.
Vidala ga petnaes’ danaka
dok je Vidu rane izvidala.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
