Turci pod Bečom
0001 Vojsku kupi care gospodine,
0002 Vojsku kupi tri godine dana,
0003 Tri godine, da cesar ne znade,
0004 A četvrtu, da i cesar znade.
0005 Ali ne zna cesar gospodine,
0006 Kud će care s vojskom okrenuti.
0007 A kad care vojsku sakupio,
0008 Po vojsci je puštio telale,
0009 Da pozivlje na divan gospodu:
0010 „Nije l’ majka rodila junaka,
0011 Jal sestrica brata odgojila
0012 Na svom čistom divojačkom krilu,
0013 Koji bi se dobar junak našo,
0014 Da mi bude serašćer pred vojskom,
0015 Dao bih mu dobra konja svoga,
0016 Pod kojim je krilo do kopita;
0017 Dao bih mu svoju britku ćordu,
0018 Koju care pred vojsku iznosi;
0019 Dao bih mu kapu od vojnice.”
0020 Zove care lale i vezire,
0021 On ih zove sebi na divane,
0022 Pa on nali jednu čašu vina,
0023 U nju metnu do trista cekina,
0024 Pa gospodi care govorio:
0025 „O junaci, draga braćo moja!
0026 Koji će se dobar junak naći,
0027 Da on ide vojskom upravljati,
0028 Evo će ga care darovati:
0029 Nek popije ovu čašu vina,
0030 U džep metne do trista cekina!”
0031 Tu se nađe jedan pašalija,
0032 Pašalija, poturica mlada,
0033 Pa je caru ’vako govorio:
0034 „Ja ću tvojom upravljati vojskom,
0035 Vodit vojsku niz Liku k Ribniku,
0036 Porobit ću Liku i Krbavu,
0037 Cesarovu diku i državu,
0038 I Pounje do Karlovca ravna,
0039 Od Karlovca sve do Varaždina,
0040 Gdje ću vojsku napojiti vina.
0041 Ondolen ću k Beču udariti,
0042 I Beča ću bila osvojiti,
0043 Ja iz Beča cesara dignuti,
0044 Pa ću sisti na misto njegovo.”
0045 Kad to čuo care gospodine,
0046 Milo bilo caru gospodinu,
0047 Pa mu dade punu čašu vina,
0048 I u njojzi do trista cekina.
0049 Podiže se paša gospodine,
0050 Vodi vojsku niz Liku k Ribniku,
0051 Pa porobi Liku i Krbavu,
0052 Cesarovu diku i državu,
0053 I Pounje do Karlovca ravna.
0054 Robi, pali, grdnu žalost radi
0055 Od Karlovca sve do Varaždina,
0056 Gdje je vojsku napojio vina.
0057 Pa on ode k Beču kamenome,
0058 I pola je Beča osvojio
0059 Sve do crkve svetoga Stipana.
0060 U crkvu su konje uvodili,
0061 Paramentom konje pokrivali,
0062 Kaležima rujno vino pili.
0063 Još im ni to zadosta ne bilo:
0064 Od crkve su džamiju stvorili,
0065 Na crkvi im turski hodža huče.
0066 Misli misli od Beča cesare,
0067 Kako bi se Turkom obranio.
0068 Sve on misli na jednu smislio,
0069 Pa je knjigu bilu nakitio
0070 I šalje je prijatelju svome,
0071 Prijatelju Moskoviću caru.
0072 U knjizi je care govorio:
0073 „Da si zdravo, slatki prijatelju!
0074 Nisam tebi svoje kćeri dao
0075 Za tvojega Mihajila sina,
0076 Što si mome srcu omilio,
0077 Već sam tebi moju kćercu dao,
0078 Ako meni do potrebe dođe,
0079 Da se meni u potrebi nađeš.
0080 A sad mi je došlo do potrebe:
0081 Turci su mi sve do Beča stigli,
0082 I pola mi Beča osvojili,
0083 Sve do crkve svetoga Stipana;
0084 U crkvu su konje uvodili,
0085 Paramentom konje pokrivali,
0086 Kaležima rujno vino pili.
0087 Još im ni to zadosta ne bilo:
0088 Od crkve su džamiju stvorili,
0089 Na crkvi im turski hodža huče.
0090 Pomozi mi, ako Boga znadeš!”
0091 Knjigu štije Moskoviću care,
0092 Knjigu štije, grozne suze lije;
0093 Njega gleda Mihajilo sine,
0094 Pa je njemu sine govorio:
0095 „Moj babajko, Moskoviću care,
0096 I dosad su knjige dolazile,
0097 Nikad nisi suza prolivao.
0098 Oklen knjiga, od kojega grada,
0099 Kakvog knjiga donosi ti jada?”
0100 Al babajko sinu govorio:
0101 „Ne pitaj me, moje dite drago,
0102 Evo knjige od bečkog cesara,
0103 Tasta tvoga, prijatelja moga,
0104 Turci su mu već do Beča stigli
0105 I pola mu grada osvojili.
0106 Hajde, sine, na najvišu kulu,
0107 Pa ispali bojnicu lumbardu,
0108 Na nju skupi trijest hiljad’ vojske,
0109 Pa s’ navrati na kralja Saksona,
0110 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske;
0111 Pa s’ navrati na kralja Franceza,
0112 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske;
0113 Pa s’ navrati na kralja Ingleza,
0114 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske;
0115 Pa s’ navrati na kralja Španjola,
0116 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske;
0117 Pa s’ navrati na kralja Malteza,
0118 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske;
0119 Pa s’ navrati na Crnu Kraljicu,
0120 Nek ti dade trijest hiljad’ vojske!
0121 Sedam kralja od sedam zemalja,
0122 Svaki kralju po trijest hiljada!”
0123 Još je care sinu govorio:
0124 „A sad hajde, eto vojske silne!
0125 Vodi vojsku niz polje Rudovo
0126 Do bijele namastira crkve;
0127 U crkvi su svetački barjaci.
0128 Kada dođeš blizo crkve, sine,
0129 Pa se crkvi toj otvore vrata
0130 I izađu svetački barjaci,
0131 Sretnu tebe na polju široku,
0132 Dovest će te crkvi namastiru.
0133 Tu ćeš božju službu učiniti.
0134 Kada budeš ti na pola službe,
0135 Ti pogledaj svetačke barjake,
0136 I na nebu nebeske oblake:
0137 Kud prelaze po nebu oblaci
0138 I za njima svetački barjaci.
0139 Ako pođu Beču kamenome,
0140 Vodi vojsku, pridobit ćeš Turke,
0141 Ako s’ vrate Moskvi našoj ravnoj.
0142 Ti raspušti još kod crkve vojsku,
0143 Neka ide svaki dvoru svome!”
0144 Posluša ga Mihajilo sine:
0145 S treće strane Dunaj susretio,
0146 Baš do svete crkve namastira.
0147 Kad je bio nasred polja ravna.
0148 Namastirska otvore se vrata,
0149 Izađoše svetački barjaci,
0150 Mihajila na polju sretoše,
0151 I svetoj ga crkvi dovedoše.
0152 Tu se božja misa učinila.
0153 A kada je na po mise bilo,
0154 Mihajilo u nebo pogledo:
0155 Al pođoše po nebu oblaci,
0156 Za njima se navili barjaci,
0157 Sve nagnulo Beču kamenome!
0158 Kad se služba božja dovršila,
0159 Vodi vojsku Mihajile dite
0160 Preko polja i noćom i danom.
0161 Kad se Beču blizo prikučio,
0162 Tilor-gora Mihajila srela,
0163 A tamna ga noćca ufatila,
0164 Noćca tamna i planina gusta.
0165 Mihajilo kalauza nema,
0166 Da provede kroz planinu vojsku,
0167 Pa poteže od zlata jabuku,
0168 U jabuki tri kamena draga,
0169 Koja sjaju ka’ tri sunca žarka.
0170 Na koplje je jabuku metnuo,
0171 Pa mu sjaje do po gore crne
0172 Od jabuke, ka’ od žarka sunca.
0173 I on vodi vojsku kroz planinu.
0174 Kad je bio navrh gore s vojskom,
0175 Onda dite vojsku ustavilo
0176 I ovaku zapovid joj dalo.
0177 Da otkrši svak jelovu granu
0178 I zatakne svak na svoju glavu,
0179 Pa kad sađu na polje široko,
0180 Neka misle janičari Turci:
0181 Što s’ ovako gora zanjihala,
0182 Al je gora, al je voda ladna?
0183 Tu svak siče od jelića granu,
0184 Meće junak svak sebi na glavu.
0185 Tilor-goru oni prelaziše,
0186 Taman bečkom polju salaziše.
0187 Eto zore i bijela dana!
0188 Podranili Turci janičari
0189 I u Tilor k zapadu gledali.
0190 Kad vidili to čudo golemo,
0191 Gdje se gora poljem zanjihala,
0192 Iz gore se žarko sunce rađa;
0193 Tome su se čudu začudili,
0194 Asan-paši svome poletili,
0195 Asan-paši Turci govorili:
0196 „Asan-paša, mili gospodine,
0197 Eto neka, milom bogu fala,
0198 Tilor nam se gora zaigrala
0199 I gdje sinoć zalazilo sunce,
0200 Jutros nam se odonuda rada.”
0201 Namah paši zlo na umi bilo:
0202 „Nije dobro, djeco janičari!
0203 Jer se Tilor nije zaigrao
0204 Nit se iz njeg žarko rada sunce:
0205 To je kruna Moskovića-kralja,
0206 Koji će nam vrlo dodijati.”
0207 Turci šalju trista pašalija,
0208 Da otiđu goru uhoditi,
0209 Al kojih je trista odlazilo,
0210 Natrag im se nije povratilo:
0211 Crna ih je gora pozobala.
0212 Opet šalju trista pašalija,
0213 Da otiđu goru uhoditi,
0214 Al i ote gora pozobala.
0215 Kad se vojska bliže prikučila,
0216 Bog pripušti velika čudesa,
0217 Pa on posla orla sa nebesa;
0218 Orle tuče turske ćeletine,
0219 Kano ditel stare bukvetine.
0220 Sve padaju mlađani junaci
0221 Pod pusetom i brijetkom ćordom,
0222 Kada silna udarila vojska
0223 S jedne strane od Beča cesare,
0224 S druge strane Mosković Mihajlo,
0225 S treće strane Dunaj susretio,
0226 A s četvrte orle prifatio.
0227 Ufatiše u sredinu Turke,
0228 Na Dunaj su Turke naćerali.
0229 Prvi Turci Dunaj prejazili,
0230 Turci stražnji po suvu hodili
0231 Od Turaka nitko ne ostade,
0232 Nego osta vezir poturica,
0233 Na svom konju vrancu krilatome.
0234 Kada vezir od Beča odmače,
0235 Onda vezir Beču govorio:
0236 „Bili Beču, ne beči se na me!
0237 Nikad s tobom vojevati ne ću,
0238 I dite ću svoje zaklinjati,
0239 Da sa bečkim ne ratuje kraljem.”
