Troji svati po jednu đevojku
0001 Da pjevamo da se veselimo,
0002 E da bi i nas i Bog veselio.
0003 Vesel’, Bože, svu družinu redom,
0004 Ovu ovđe i drugu ostalu!
0005 A sad, braćo, da vi pjesmu kažem
0006 Od istine, biće za družine,
0007 Kako sam je čuo od drugoga.
0008 Mili Bože na svemu ti fala!
0009 Ali grmi, al’ se zemlja trese,
0010 Al’ udara more u bregove,
0011 Al’ se vere Velebić planina,
0012 Al’ na Zadru pucaju lubarde?
0013 Niti grmi nit’ se zemlja trese,
0014 Nit’ udara more u bregove,
0015 Nit’ se vere Velebić planina,
0016 Nit’ na Zadru pucaju lubarde;
0017 No se troje svata podignulo,
0018 Troje svata po jednu đevojku!
0019 Prvi svati Kraljevića Marka,
0020 Drugi svati Sibinjanin-Janka,
0021 Treći svati Zlatanića Pavla.
0022 U Pavla je hiljadu svatova,
0023 A u Janka hiljadu svatova,
0024 Marko nema svata nijednoga
0025 Do jednoga Bogom pobratima,
0026 Pobratima agu Belil-agu.
0027 Pravo svati idu put Budima
0028 U onoga od Budima kralja.
0029 Zdravo svati u Budimu došli,
0030 Tu ih kralje dočekao divno
0031 I za punu sofru postavio.
0032 Kad bijahu u piće najveće,
0033 Čaša dođe Kraljeviću Marku,
0034 Napija je Budimskoj kraljici:
0035 ”A punice, Budimska kraljice!
0036 ”Kaži pravo, života ti tvoga!
0037 ”Ali imaš do tri šćeri tvoje,
0038 ”Ali imaš šćercu jedinicu,
0039 ”Pa je jednu davaš za trojicu? ”
0040 Odgovara Budimska kraljica:
0041 ”Zdravo bio, Kraljeviću Marko!
0042 ”Kad me pitaš, pravo ću ti kazat’ :
0043 ”Ja ne imam do tri šćeri moje
0044 ”Nego imam šćercu jedinicu,
0045 ”I ja jednu ne dam za trojicu,
0046 ”Veće sam je obećala davno,
0047 ”Obećala Zlataniću Pavlu,
0048 ”Prenejaku od sedam godina. ”
0049 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0050 On napuni drugu čašu vina,
0051 Napija je Zlataniću Pavlu:
0052 ”Zdrav’ , kurviću, Zlataniću Pavle!
0053 ”Kad te, kurvo, sedmakinje ljube,
0054 ”Mene neće ni tridesetkinje . ”
0055 Ćaše Marko da učini kavgu,
0056 Al’ mu ne da Bogom pobratime,
0057 Pobratime aga Belil aga:
0058 ”Ne, za Boga, dragi pobratime!
0059 ”U Budimu ne zameči kavge,
0060 ”Strah je mene da ne izginemo,
0061 ”Već hajdemo iz Budima grada,
0062 ”I Budimsko polje prelazimo,
0063 ”Kad dođemo u polje Zečevsko,
0064 ”A tu ćemo s mirom počinuti
0065 ”I mi naše konje proodati. ”
0066 Posluša ga Kraljeviću Marko.
0067 Podignu se i Marko i Janko
0068 I odoše iz Budima grada,
0069 I Budimsko polje prelaziše,
0070 I dođoše u polje Zečevsko;
0071 Ode Janko svom bijelom dvoru,
0072 Svome dvoru ka Sibinju gradu,
0073 Sam ostade Kraljeviću Marko
0074 Sa svojijem Bogom pobratimom,
0075 Pobratimom agom Belil-agom;
0076 Tu raspeše bijela čadora,
0077 Pa stadoše ispijati vino,
0078 I čekaju svate Zlatanića,
0079 Čekaše ih tri bijela dana,
0080 Kad je treći oko podne bilo,
0081 Kad eto ti svati Zlatanića:
0082 U Pavla su hiljadu svatova,
0083 A prate ih hiljadu katana
0084 Iz Budima grada bijeloga,
0085 A gleda ih aga Belil aga:
0086 ”Viđi, Marko, jadi ga viđeli!
0087 ”Ono nisu svati Zlatanića,
0088 ”Onđe ima i dvije hiljade!
0089 ”Da bismo se soli satvorili,
0090 ”Ne bismo im mandže osolili. ”
0091 A kad čuje Kraljeviću Marko,
0092 Skoči junak na noge lagane,
0093 Pa saviše bijela čadora,
0094 Pa se Šarcu baci u ramena,
0095 Pak iziđe u to polje ravno
0096 I s njime je Bogom pobratime;
0097 Tu mi svoje konje razmašiše,
0098 Sve se pusto polje usprašilo
0099 Od dobrijeh konja i junaka;
0100 Al’ ih viđe svatski buljubaša,
0101 Buljubaša Zlatanića Pavla,
0102 Pa on Pavla bješe dozivao:
0103 ”Viđi, Pavle, jadi ga viđeli!
0104 ”Viđi, Pavle, onoga junaka,
0105 ”Ono ti je Kraljeviću Marko,
0106 ”I s njime je aga Belil aga;
0107 ”Oni će nam danas udariti,
0108 ”I od nas će čuda učiniti,
0109 ”Neg’ se skini sa konja viteze,
0110 ”Pa ti hajde po zemljici crnoj,
0111 ”Hajde pravo Kraljeviću Marku,
0112 ”Pokloni se do zemljice crne,
0113 ”Poljubi ga u skut i u ruku
0114 ”I još Šarca među oči crne,
0115 ”Obećaj mu Boga i Jovana
0116 ”Nek ti bude za vjenčana kuma. ”
0117 To ga Pavle brzo poslušao,
0118 Pa se skide sa konja viteza,
0119 Pa otide po zemljici crnoj,
0120 Eto ti ga Kraljeviću Marku,
0121 Pokloni se do zemljice crne
0122 Poljubi ga u skut i u ruku
0123 I još Šarca među oči crne,
0124 Pak mu dade Boga i Jovana,
0125 Da mu bude za vjenčana kuma.
0126 Primi MarkoBoga i Jovana
0127 I otide junak u svatove
0128 Da mu bude za vjenčana kuma,
0129 Aga biće svatski buljubaša,
0130 Kad viđeše hiljada katana,
0131 Tad’ se oni natrag povratiše
0132 U Budima grada bijeloga,
0133 Pjevajući i lubardajući.
0134 Pavle ide dvoru bijelome,
0135 Pjevajući i lubardajući;
0136 Kad došao pred bijelu kulu,
0137 Vodi kolo majka Zlatanića,
0138 Kolo vodi, a pjesme začinje,
0139 A u pjesmi tako popijeva.
0140 ”Ferim, sinko, Zlataniću Pavle!
0141 ”Što dovede kitu i đevojku
0142 ”Na sramotu i Marka i Janka
0143 ”I još age Turske poturice! ”
0144 Marko gleda agu Belil-agu,
0145 Aga gleda Kraljevića Marka,
0146 Pak zajedno sablje itvadiše,
0147 U svatove juriš učiniše,
0148 Posjekoše svata pet stotina,
0149 Pet stotina bježi kroz planine;
0150 Uvatiše majku Zlatanića,
0151 Pak joj crne oči izvadiše,
0152 A b’jele joj dojke prorezaše,
0153 A kroz dojke ruke promakoše,
0154 Pak svezaše konjma za repove,
0155 Omlatiše drvlje i kamenje,
0156 Dok joj paska duša ispanula;
0157 Uvatiše lijepu đevojku,
0158 Pa govori Kraljeviću Marko:
0159 ”Eto ti je, ago pobratime!
0160 ”Poturči je, pak je uzmi za se. ”
0161 A govori aga Belil aga:
0162 ”Bogme ne ću, dragi pobratime!
0163 ”Pokrsti je, pak je uzmi za se. ”
0164 Govori mu Kraljeviću Marko:
0165 ”Bogme ne ću, dragi pobratime!
0166 ”Dva sam dosad kumstva obećao,
0167 ”Ja se bojim udesa kakvoga;
0168 ”Već hajdemo u Sibinja grada,
0169 ”Pak je dajmo Sibinjanin-Janku. ”
0170 Otolen se oba podigoše
0171 I odoše u Sibinja grada,
0172 Dadoše je Sibinjanin-Janku,
0173 Marko bješe za vjenčana kuma,
0174 Aga bješe svatski buljubaša;
0175 Piše vino za punu neđelju,
0176 Pak s’ otolen oba podigoše,
0177 I odoše dvoru bijelome,
0178 Zdravo došli, vesela im majka!
0179 Njima majka, a mene družina!
