[Trkulj, sine, trkuljčiću]
Trkult, sine, trkuljčiću!
Hajd preskoči s onu stranu,
s onu stranu, turubane,
tur turilju u Dobrovac,
veso sine, vesel bio, 5
majčin jane, zlatorane,
hajd na grane, zlatograne,
hajd na grane, đulistane,
panajlaka, ponajlane,
ter đevojku, đevojčicu 10
sitno vedi te dovedi, hoj!
Udur, udur, udarilo
zlo u crno motovilo
pa se više ne selilo.
Ti đevojku doma amo, 15
hajd polako vodi samo.
Trkulj, sine, trkuljčiću,
gorooki varavčiću,
a ti, a ti jedvačeku,
čekni, čekni po dočeku, 20
češljem dugu kosu svini,
preko polja pa se vini
s mojim sinom, sa delijom,
čukčulijom, taralijom,
sa zorlijom, sa ojlijom, 25
preko vode, preko gore,
bani meni usred zore.
Pa poleti, pa pometi
bjele dvore i obore,
pa mi srce razveseli — 30
dundurule, durudeli...
Oko vrata niska zlata
ko u gori list jesenji.
A to zlato, grlu svito
sjajnovito, treperito, 35
valovito, treskovito,
milovito, srećovito,
srcu mome veselito...
Snaho moja, nado moja,
tkam ti noću dva povoja, 40
rororuljo, taravoja,
srećo moja.
Jedan povoj jednom sinu,
drugi povoj drugom sinu
a na jednu na godinu. 45
Drugog ljeta tereveta,
voda kumi mahovinu,
mahovina oblačinu,
oblačina božje dvore
još dva sina da se rode, 50
a baba će povoj tkati,
svojoj snahi darivati,
tontrljati, toroljati,
dragovati, milovati
božjoj majci darovati... 55
Pa će žito da prerodi,
pa će kolo da se vodi,
pa će snaha da se vodi,
konkorodi, dorovodi.
Sine, sine, gororuše, 60
kad s planine vetar duše,
ti nevestu k domu kreni,
nek se obraz zarumeni,
pa sa njome k meni kreni.
Ja sam vatru naložila, 65
ja sam srce otvorila,
ja sam kuću pospremila
da se snaha ne umori,
da joj naši beli dvori —
gorobori, saravori, 70
etekori, setekori —
budu slatki razgovori.
Sinsitile, kataluke,
čekaju je moje ruke
da miluju mil-unuke, 75
sve sojlije, sve delije,
sve junake-katundžije
jer je tako još od prije
da je junak od delije,
hoj-hojlije... 80
