Trka na Tihovu
0001 Zacvilile dvi turske divojke
0002 U Sigetu gradu bijelome,
0003 Obe ćeri Osman Alajbega,
0004 One cvile za nedilju dana;
0005 Kad nastade druga nediljica,
0006 Spremio se bane od Sigeta,
0007 Pa na noge turio postule,
0008 Pa ga eto u visoku kulu,
0009 Pa upade dvima divojkama,
0010 Pa im bane Boga nazovnuo,
0011 One njemu ljepše odprimiše.
0012 Te ih pita od Sigeta bane:
0013 „Čujete li obadve Turkinje,
0014 Što cvilite u kamenoj kuli?
0015 Koja vam je golema nevolja?
0016 Il’ ste gladne hljeba bijeloga,
0017 Il’ ste željne zavičaja svoga?“
0018 Mlagja šuti, starija govori,
0019 Mlagja Zlata, a starija Fata.
0020 Zlata šuti, Fata progovara:
0021 „O ču li nas od Sigeta bane,
0022 Bi li nama za bratstvo primio,
0023 Da molimo tebe u Sigetu.
0024 Cini naske za novce gotove.
0025 Naš je babo Osman Alajbeže,
0026 More za nas dati dugovanje.“
0027 Kad to začu od Sigeta bane,
0028 Grunuše mu suze od očiju:
0029 „Čujete li do dve posestrime,
0030 Što mi niste prije kazivale,
0031 Davno bi vas na Ungjur spremio.
0032 Vidi muke i nevolje ljute,
0033 Skoro jesam Beču silazio,
0034 Za vas jesam kazivo ćesaru,
0035 Ćesar vas je metno na košiju,
0036 Na vas hoće ati poletiti.“
0037 Kad to začu gizdava divojka,
0038 Ona veli od Sigeta banu:
0039 „Piši knjigu na Ungjurovinu,
0040 Nek nam ati dojdu sa Ungjura“.
0041 Kad to začu od Sigeta bane
0042 I on dvima veli Turkinjama:
0043 „Ja ne smijem knjige napraviti,
0044 Opremiti na Ungjurovinu,
0045 A bez znanja našega ćesara;
0046 Već’ ću pisat knjigu šarovitu,
0047 A do Beča grada bijeloga,
0048 A na ruke bečkome ćesaru,
0049 Da molite obadve divojke,
0050 Da vam ati dojdu obduljaši“.
0051 A veli mu gizdava divojka:
0052 «Piši knjigu naš pobogu brate,
0053 Da molimo bečkoga ćesara,
0054 Da nam dade izun i besjedu,
0055 Da mi jednu knjigu napravimo,
0056 Da spremimo na Ungjurovinu,
0057 Nek nam ati sa Ungjura sidu,
0058 Ne bi li nam mio Bog pomogo,
0059 Da uteku ati sa Ungjura“.
0060 Kad je bane curu razumio,
0061 Onda bane knjigu napravio,
0062 Spremi knjigu Beču ledenome.
0063 Kada knjiga stiže do ćesara,
0064 Boga mi mu milo ne bijaše.
0065 Kod njega se Anta dogodio,
0066 Prvi duka njemu do kolina.
0067 Pita ćesar Ante u odaji:
0068 „Duko moja Ante đenerale,
0069 Vidi knjigu od Sigeta bila,
0070 Šta nam Ante iz Sigeta piše,
0071 A da mole obadve divojke,
0072 Da mi ati sa Ungjura dojdu,
0073 Pa ja ne znam, što ću učiniti“.
0074 A veli mu Ante generale:
0075 „Piši knjigu od Beča ćesare,
0076 Ti se ne boj ata od Ungjura.
0077 Mi imamo ata obduljaša,
0078 Ungjurski su ati pošugati,
0079 Neće moći letit kod Sigeta.
0080 Kakvu imam vitku bedeviju,
0081 Da joj ništa uteći ne more:
0082 Već kad knjigu spremiš do Sigeta,
0083 Piši knjigu sigetskome banu,
0084 Neka piše na Ungjurovinu,
0085 Neka ati sa Ungjura sidu,
0086 A četiri ata sa Ungjura
0087 I dvi stotin mladi Ungjurlija“.
0088 Taku ćesar knjigu napravio.
0089 Kad je knjiga sišla do Sigeta,
0090 Kad je bane knjigu proučio,
0091 Ode bane curam u odaju.
0092 Ja kad sestram’ u odaju ugje,
0093 Pa šarenu knjigu izvadio.
0094 Pa on viknu obe posestrime:
0095 „Čujete li obadve Turkinje!
0096 Šta bi meni muštuluka dale,
0097 Da vam knjigu šarovitu kažem.
0098 Meni knjiga stiže šarovita,
0099 Od ćesara iz ledena Beča,
0100 Šta j’ u knjizi ćesar napravio?
0101 Da šarenu knjigu napravite,
0102 Da spremite na Ungjurovinu,
0103 Da vam ati sa Ungjura sidu,
0104 A četiri ata od Ungjura,
0105 I sa njima dvista Ungjurlija.
0106 Veće ćeri Osman Alajbega.
0107 Da je Bog d’o sreća nanijela.
0108 Da zna koja knjigu napraviti,
0109 Da bi turskim nakitila pismom.
0110 Da je spremim na Ungjurovinu,
0111 A na ruke Osman Alajbegu!“
0112 Kad to začu Zlata Kanižkinja,
0113 Ona veli sigetskome banu:
0114 „Traži bane meni knjigonošu
0115 Ja ću mlada knjigu napraviti,
0116 Poslati je roditelju svome,
0117 Nek mi ate svede na Tihovo,
0118 Na Tihovo polje kraj Sigeta“.
0119 Piše knjigu gizdava divojka,
0120 Vako sitnu knjigu napravila:
0121 „Roditelju Osman Alajbeže,
0122 Il nehaješ, ili ne znaš za me,
0123 Evo ima sedam godin dana,
0124 Kako ležim u vlaškom Sigetu,
0125 Ti me nisi kada izbaviti,
0126 Jal za blago, jali na junaštvo.
0127 Evo naske kod Sigeta bila,
0128 Lipo nam je u Sigetu babo.
0129 Samo evo goleme žalosti,
0130 Ćesar nas je metno na košiju,
0131 Na nas hoće ati poletiti.
0132 Biće konja od sve sedam kralja.
0133 Tuj će doći bajarska kobila,
0134 Tu kobilu u krilate pišu.
0135 Mi nećemo glavom preko mora,
0136 Mi volimo u more skočiti,
0137 Neg’ otići glavom preko mora.
0138 Ja sam mlada knjigu napravila,
0139 Zamolila bečkoga ćesara,
0140 Da nam sidu mlade Ungjurlije,
0141 I dovedu ate obduljaše.
0142 Tude nam je ćesar dozvolio,
0143 Te sam tebi knjigu napravila,
0144 Da povedeš dvista Ungjurlija,
0145 I povedeš ate obduljaše,
0146 Ta četiri ata sa Ungjura“.
0147 Kada Zlata knjigu napravila,
0148 Pa je daje Sigetliji banu.
0149 Bane zove knjigonošu Savu,
0150 Pa mu bane vako govorio:
0151 „Nosi knjigu do Kaniže bile,
0152 A na ruke Osman Alajbega“.
0153 Kad to začu knjigonoša Savo,
0154 Pa on veli Sigetskome banu:
0155 „Neću bane ja živ na Kanižu,
0156 Ja sam čuo bijesna Turčina,
0157 Njekakoga Ibru bajraktara,
0158 Bajraktara šestokrilevića,
0159 Đe dariva dobro knjigonoše.
0160 Osiče mu sa ramena glavu,
0161 Pa ga šalje odakle je došo:
0162 Volim bane, da je ti osičeš,
0163 Neg da siče Turčin u Kaniži.“
0164 Nasmija se Zlatija divojka:
0165 „Nosi knjigu knjigonoša Savo,
0166 Ti se ne boj Ibre bajraktara,
0167 Ti mu kaži knjigu napisanu,
0168 I kaži mu što u knjigi piše,
0169 Da sam mlada knjigu napravila,
0170 Ono mi je bio mušterija,
0171 On će tebe dobro darovati.
0172 A neće ti glavu kidisati“.
0173 Primi knjigu knjigonoša Savo.
0174 Haj nek ide knjigonoša Savo,
0175 Gazi brda i gazi doline,
0176 A ne pazi ni noći ni dana,
0177 Vavik teži na Kanižu bilu,
0178 U najljepše doba dolazio.
0179 Pomoli se uz polje kanižko
0180 Istom sunce ogranulo bješe.
0181 Kad s’ pomoli knjigonoša Savo,
0182 On ugleda jednog serhatliju,
0183 Đe je došo momak do bunara,
0184 A za kajas poteže hajvana.
0185 Pozna Savo Ibru bajraktara,
0186 Đe on drži bijesna dorata,
0187 I gavrana šestokrilevića,
0188 Pa on frci na alata svoga.
0189 A pita ga Ibro od bunara:
0190 „Okle jesi vlaška knjigonošo,
0191 Otkle nosiš knjigu šarovitu?“
0192 Kad mu kaza Savo knjigonoša,
0193 Tad prigrli Ibro bajraktare,
0194 On prigrli Savu knjigonošu:
0195 „Đe si Savo vridan knjigonoša,
0196 Kad mi Savo taki haber snese,
0197 Hajde Savo, a ne boj se glavi!
0198 Još nikakva propustio nisam,
0199 A tebe ću propustiti Savo.
0200 Čekni mene kod vode bunara.
0201 Dok odvedem ate do podruma,
0202 Dok privežem ate u podrumu,
0203 Ja ću s-tobom Osmanbegu poći.
0204 Ode Ibro i konje odvede.
0205 Kada Ibro konje namirio
0206 Pa se Ibro do bunara vrati,
0207 Kad ga Sava čeka kod bunara.
0208 Otle ode Ibro bajraktare,
0209 I odvede Savu knjigonošu
0210 Sve do kule Osman Alajbega.
0211 U avliju oba upadoše,
0212 Okrenuše uz visoku kulu
0213 U odaju Osman Alajbega.
0214 Pade Ibro pa mu selam viknu.
0215 Aga njemu selam prihvatio,
0216 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0217 Kad rekoše da su zdravo bili,
0218 Tada Savo knjigu podkučio
0219 Sve mu Savo nausnice kaza.
0220 Veoma je beže ostario,
0221 U očima vidom popustio,
0222 Ta žaleći dvoje dice drage.
0223 Beg ne vidi knjige proučiti,
0224 Neg je sebi u nidra bacio.
0225 A sta vika Ibre bajraktara:
0226 „Ha na noge Sava knjigonoša,
0227 Mi hoćemo sada polaziti
0228 I kod mene konak učinuti.
0229 Dobro beže Savu darovao.
0230 Ibro uze knjigonošu Savu.
0231 Kad su bili u ahar odaju,
0232 Dočeka ih trideset delija,
0233 Na nogama Ibru dočekaše.
0234 Sve se zgleda Savo knjigonoša,
0235 Sam u sebi Sava pomislio;
0236 Mili bože je li beže ovdje,
0237 Je li ovde šestokriloviću,
0238 Pa se Ibro do bunara vrati,
0239 Kad ga Sava čega kod bunara.
0240 Otle ode Ibro bajraktare.
0241 I odvede Savu knjigonošu
0242 Sve do kule Osman Alajbega.
0243 U avliju oba upadoše,
0244 Okrenuše uz visoku kulu
0245 U odaju Osman Alajbega.
0246 Pade Ibro, pa mu selam viknu,
0247 Aga njemu selam prifatio,
0248 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0249 Kad rekoše da su zdravo bili,
0250 Tada Savo knjigu podkučio,
0251 Sve mu Savo nausnice kaza.
0252 Veoma je beže ostario,
0253 U očima vidom popustio,
0254 Ta žaleći dvoje dice drage.
0255 Beg ne vidi knjige proučiti,
0256 Neg’ je sebi u nidra bacio.
0257 A sta vika Ibre bajraktara:
0258 „Ha na noge Sava knjigonoša.
0259 Mi hoćemo sada polaziti
0260 I kod mene konak učinuti.
0261 Dobro beže Savu darovao.
0262 Ibro uze knjigonošu Savu,
0263 Kad su bili u ahar odaji,
0264 Dočeka ih trideset delija,
0265 Na nogama Ibru dočekaše.
0266 Sve se zgleda Savo knjigonoša,
0267 Sam u sebi Sava pomislio:
0268 Mili bože je li beže ovdje
0269 Je li ovde šestokriloviću,
0270 U tome im noćca osvojila,
0271 Kad u jutro rano podranili
0272 Podranilo trideset delija,
0273 I ustao Ibro bajraktaru,
0274 Sa svojijem Savom knjigonošom,
0275 A sta škripa kule od Kamena.
0276 Svi rekoše eto bega našeg.
0277 Kad upade šestokrileviću,
0278 A svi oni na noge skočiše.
0279 A iskoči Ibro bajraktare,
0280 Kad upade beže Alajbeže,
0281 Pa njimaka turski selam viknu.
0282 Kada begu selam odprimiše,
0283 Beže pita Ibre bajraktara:
0284 „Ko je ovo Ibro u odaji?“
0285 Kad mu veli Ibro bajraktare:
0286 „O čuješ me beže Alibeže,
0287 Ovo mi je novi pobratime,
0288 Što je knjigu snio na Kanižu,
0289 A na ruke Osman Alibegu
0290 Od njegove Zlate i Fatime“.
0291 Kad to začu beže Alibeže,
0292 Savi mjesto kod sebe napravi.
0293 A svojim ga ćurkom obgrnuo.
0294 Pa mu dade trideset dukata,
0295 Pa ga spremi do Sigeta grada,
0296 Pa je Savi vako kazivao:
0297 „Pozdravićeš od Sigeta bana,
0298 Doći ću mu do Sigeta grada“.
0299 Otle ode Savo knjigonoša.
0300 Vidi bega šestokrilovića,
0301 Đe on uze Ibru bajraktara
0302 Pa okrenu na visoku kulu,
0303 Pa ga eto Osman Alajbegu,
0304 Upadoše oba u odaju.
0305 Osmanbegu turski selam viču,
0306 Ljepše beže njima odprimio,
0307 Kod sebe im mjesto načinio.
0308 Beg sa begom sjede uporedu,
0309 Niže sjede Ibro bajraktare.
0310 Kada bezi vjeće učiniše,
0311 I bijelu knjigu pregledaše,
0312 Pa se oba tude opremiše,
0313 Opremiše budimskom veziru.
0314 Kad su došli budimskom veziru,
0315 Tu veziru turski selam viču;
0316 Vezir njima ljepše odprimio,
0317 Kod sebe im mjesta načinio,
0318 Pa begove za zdravlje upita.
0319 Kad su rekli da su zdravo bili,
0320 Tada uze beže Alajbeže,
0321 Dade knjigu budimskom veziru.
0322 Knjigu gleda budimski vezire,
0323 Kad je vezir knjigu pregledao,
0324 Pa vidio, što mu knjiga kaže,
0325 Pa on veli begu Osman begu:
0326 „Osman beže moj rogjeni brate,
0327 Šta ti meni nisi kazivao,
0328 A za svoje ćeri u Sigetu,
0329 Davno bi ih vezir izbavio“.
0330 Pa on veli begu Alibegu:
0331 „Alibeže šestokriloviću,
0332 Meći beže vrana u kolane,
0333 Hoće vranac do Sigeta saći“.
0334 „O čuješ me Hasan paša Tiru,
0335 Traži meni konje obduljaše“.
0336 A veli mu Hasan paša Tiru,
0337 „Čuj veziru lalo u Budimu,
0338 Ja bi tebi konje kazivao,
0339 Đe imadu konji obduljaši,
0340 Ali nije lahko dobaviti.
0341 Prošav Ungjur na Lici kamenoj
0342 U onoga bega Mustajbega,
0343 Da imade rigju i goluba.
0344 Kad bi beže ate savodio,
0345 Mi bi smili do Sigeta sići.
0346 Kada ne bi ćeo Mustajbeže,
0347 Nami fajde do Sigeta neja,
0348 Nego piši knjigu na kolinu,
0349 A na ruke Liki Mustajbegu.
0350 Kada oni knjigu napravili,
0351 Svijuh oni redom zamoliše,
0352 Zamoliše bega Mustajbega,
0353 Ode knjiga begu Mustajbegu,
0354 Odnese je delibaša Ibro.
0355 Vavik ide delibaša Ibro,
0356 Gazi brda i gazi doline,
0357 On ne pazi ni noći ni dana,
0358 Sedmo jutro na Liku izajde,
0359 Do mejhane bega Mustajbega.
0360 Opazi ga beže Mustajbeže,
0361 Pa on veli mladim Udbinjani:
0362 „U sulane sivi sokolovi,
0363 Eto nama jednog konjanika;
0364 Al’ na njega djeco gledajući,
0365 Ko da jeste djeco od Budima,
0366 Od našega učtugli vezira.
0367 Kad dopade delibaša Ibro,
0368 Pa agama turski selam viče,
0369 Age njemu selam odprimiše.
0370 Beže sjedi megju pendžerima,
0371 Kod sebe mu mjesto napravio.
0372 Kada Ibro sjede u odaji,
0373 Pa poteže knjigu šarovitu.
0374 Pa je dade Liki Mustajbegu.
0375 Knjigu uči lički Mustajbeže,
0376 A stojeći knjigu proučio.
0377 Svi skočili na noge lagane,
0378 A slušaju što im knjiga kaže.
0379 Kada beže knjigu proučio,
0380 Pa ovako beže govorio:
0381 „Braćo moja Ličke nabodice,
0382 Vid’ te ove goleme žalosti,
0383 Ta moji su konji umoreni,
0384 Jer su skoro trku istrčali,
0385 Evo nejma ni nedelju dana“.
0386 Kad to začu Tale Ličaninu,
0387 A on veli Liki Mustajbegu:
0388 „Aja beže od tog fajde neja,
0389 Valja ići do Sigeta grada,
0390 I povesti ate obduljaše.
0391 Ima u nas ata obduljaša,
0392 Evo vranca age Čejvanage;
0393 Ako s’ ne smiš u njeg pouzdati.
0394 Ev’ dorata Dizdareva sina;
0395 Ako s’ nesmiš u njeg pouzdati,
0396 Evo moga široka kulaša,
0397 Koji hoće tamo zagrabiti“.
0398 Nasmija se beže Mustajbeže.
0399 Opet Tale iz budžaka viknu:
0400 „Piši knjigu Lički Mustajbeže
0401 A na ruke serdar agi Muji,
0402 Nek ti spremi brata i đogata,
0403 I ti metni ate u kolane,
0404 Tvog goluba i s njime rigjana“.
0405 To je beže Talu poslušao,
0406 Pa je Tali vako govorio:
0407 „Ja imadem ate obduljaše,
0408 Ali za njih binjedžije nejam“.
0409 Kad to začu Čejvanaga stari,
0410 Pa on veli Liki Mustajbegu:
0411 „Aja bogme od tog fajde neja,
0412 Piši knjigu beže Mustajbeže,
0413 A na ruke Elez aginici,
0414 Nek ti spremi dvoje djece lude,
0415 Oni će ti biti binjedžije“.
0416 Kada beže knjigu opremio,
0417 Pa je posla Elez aginici.
0418 Neka ide knjiga šarovita,
0419 Da vidimo Like Mustajbega.
0420 Kako piše knjige na koljenu;
0421 Pa ih sprema na širokoj Lici.
0422 Kada beže knjigu opremio,
0423 Pa on sjeo kod džamli pendžera.
0424 I sa njime delibaša Ibro,
0425 Dojde, projde cijela nedilja.
0426 Kad s’ u drugu okrenu nedilju,
0427 Beg izišo pa seize viče:
0428 „Brzo spremaj Ibrina alata,
0429 Neka sa mnom pojde do čadora,
0430 Neka vidi i našeg tertrba“.
0431 Pa otale oni putujući,
0432 Do čadora bega Mustajbega.
0433 Kada beže na šiljte drmnuo,
0434 I posadi delibašu Ibru,
0435 A doskaču mladi Udbinjani.
0436 Kako koji stižu na alaje,
0437 Sve se bile svileni čadori.
0438 Na alaje konji izlijeću,
0439 Pomoli se jedan na doratu,
0440 Na doratu ko na gorjaniku,
0441 A za njim se alamanka voza,
0442 Svi rekoše eto Šabanage,
0443 Ta amidže Ličkog Mustajbega,
0444 A za njime mladi Lipovčani,
0445 Kad se drugi alaj pomolio,
0446 I taj alaj na Rudine sajde,
0447 Prid alajom jedan na ždralanu,
0448 Po redo mu drugi na alatu,
0449 To bijaše Vrhovac Alaga,
0450 Što Vrhova od kaura čuva.
0451 Pokraj njiha Vlahinjić Alija,
0452 Na alatu ko na gorjeniku,
0453 A za njim se alamanka voza,
0454 I taj alaj Mustajbegu dojde.
0455 Pomoli se jedan na doratu,
0456 I za njime alaj udario,
0457 Maman mu se dorat pomamio,
0458 Na njemu se aga ispričio,
0459 Kad rekoše dizdarevo dite,
0460 Sin rogjeni dizdar Osmanage,
0461 Ja kako je dizdarevo dite.
0462 Meho dojde turski selam viknu,
0463 Age njemu selam odprimiše.
0464 Istom Meho na šiljtu drmnuo,
0465 Pomoli se alaj iz Rudine,
0466 Pred alajom jedan na đogatu,
0467 Poredimu drugi na gavranu,
0468 Oba brata od jedne matere.
0469 Koliko se braća milovaše,
0470 Ta ati im grive miješaše,
0471 Svi rekoše eto nam Hrnjica.
0472 Kada oba brata dopadoše,
0473 Oni njima turski selam viču,
0474 Age njima selam odprimiše.
0475 Istom oni sjeli pod čadore,
0476 Pomoli se alaj uz Rudine,
0477 I pred njima paša Radoslija,
0478 I sa njime dvanest hiljad druga.
0479 Kad dopade paša Radoslija,
0480 Pa agama turski selam viknu,
0481 Age njemu selam odprimiše.
0482 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0483 Tad rekoše da se okupiše.
0484 Mujo veli okupljanja neja,
0485 Dok ne dojde Tale Ličanine,
0486 Jer bez Tale tamo hoda nejma.
0487 U riječi u kojoj bijahu,
0488 Pomoli se alaj uz Rudine,
0489 Prid alajom jedan na kulašu,
0490 Ta kulaš mu travu popasuje.
0491 U kulaša uzde od ličine,
0492 A u Tale kapa od jazavca,
0493 A kroz kapu kosa propanula,
0494 Kroz čakšire ispala kolina,
0495 Kroz dolamu lakti propanuli,
0496 Vide mu se prsti kroz opanke.
0497 Kad se Tale bliže primaknuo,
0498 On agama turski selam viče,
0499 Age njemu ljepše odprimiše,
0500 Pa otale oni polaziše,
0501 Kad im dojde Tale Ličaninu.
0502 Vidi bega radosna mu majka,
0503 Kad pokrenu beže sa Rudina,
0504 Pa on veli paši Radosliji:
0505 „O čuješ me paša Radoslija,
0506 Kad bi mene ćeo poslušati,
0507 Da ostaneš ovde na Udbini,
0508 Jer se bojim mladi Kotarana,
0509 Da nam neće Liku poharati.“
0510 Kad to začu paša Radoslija
0511 Osta paša na širokoj Lici,
0512 Ode beže pravo do Budima.
0513 I on posla delibašu Husu,
0514 A da snese haber do Budima,
0515 A da ide lički Mustajbeže,
0516 Kada ode delibaša Huso,
0517 Da vidimo Liku Mustajbega,
0518 Kako svoje Udbinjane reda:
0519 Najpr’je meće ate đogataste,
0520 Pa za njima ate alataste,
0521 P’ onda meće ate dorataste.
0522 Pa za njima vrance bez biljega.
0523 Kad ih tako Lika poredao,
0524 Pa im Lika ’vako govorio:
0525 „Braćo moja mladi Udbinjani.
0526 Kad bi mene ćeli poslušati,
0527 Ja bi ’vako djeco učinuo:
0528 Koji ima dobro odijelo,
0529 Nek’ ga dadne boljemu junaku.
0530 Koji ima dobroga hajvana,
0531 Nek ga dade boljemu junaku.
0532 To Ličani bega poslušaše
0533 Pa se tako oni pazariše.
0534 Ko je imo dobro odijelo,
0535 On ga daje boljemu junaku,
0536 Ko je imo boljega paripa,
0537 On ga daje boljemu junaku,
0538 Kada krenu Lika Mustajbeže,
0539 Nejma para Liki Mustajbegu,
0540 Nejma para Serdaragi Muji,
0541 Nejma para Dizdarevu sinu,
0542 U tom oni sišli do Budima.
0543 Kad izišo budimski vezire.
0544 On izišo na polje budimsko,
0545 I sa njime dva bega silena,
0546 I za njima Budim na ćenaru,
0547 Sve izišlo i malo i staro,
0548 Da sejire Liku Mustajbega.
0549 I za njime ličke nabodice.
0550 Kad udari Lika Mustajbeže,
0551 On veziru turski selam viče,
0552 Vezir njemu ljepše odprimio.
0553 Obzire se lički Mustajbeže,
0554 Obzire se i desno i livo,
0555 Vavik beže selam nazivaše.
0556 Kada beže zastavi Ličane,
0557 A sejire mlade Ungjurlije.
0558 Sve se zgleda jedan na drugoga.
0559 Vidi brate u onog brkova,
0560 Što no jaše široka đogata,
0561 Vidi onog golje na kulašu,
0562 A dobra mu široka kulaša,
0563 Al’ je kulaš hrgje dopanuo.
0564 To je čuo Tale Ličaninu,
0565 Pa on viče Budimljane mlade:
0566 „Kopiladi mladi Budimljani,
0567 Kad je kulaš hrgje dopanuo,
0568 Hajte vamo da se okušamo.“
0569 Pa prihvati drinovu toljagu,
0570 Pa poteče mladim Budimljanom.
0571 Pobro mu se blizu dogodio,
0572 Ta pobro mu serdaraga Mujo,
0573 Pa je Talu za jaku zgrabio,
0574 Pa on Tali vako govoraše:
0575 „Sjedi Tale a z’o čas ti bilo,
0576 Nismo došli, da kavge činimo“.
0577 Suje Tale i oca i majku,
0578 Tuj ga Mujo jeste razvrgnuo,
0579 Sve se smiju mladi Udbinjani,
0580 A čude se mladi Budimljani,
0581 Šta uradi Turčin kod Budima.
0582 Al se Tale neće da okani.
0583 A viče ga lički Mustajbeže:
0584 „Hajde ’vamo Tale Ličanine,
0585 Ev’ u mene dve mišine pića“.
0586 Kad to začu Tale Ličaninu,
0587 On poleti Liki Mustajbegu,
0588 Pa zasjede Tale za mišinu,
0589 Pa on viče svoga pobratima:
0590 „Meni pobro Ograšević Ale,
0591 Pogibe ti Tale kod čadora“.
0592 Kad dopade Ograšević Ale,
0593 Po viš’ Tale puče iz pušaka.
0594 Da vidimo Like Mustajbega,
0595 Oni idu Budimskom veziru,
0596 Beže ode i s-njim Mustafaga,
0597 Na konake Budimskom veziru,
0598 A ostaše mladi Udbinjani,
0599 A ostaše na polju Budimskom.
0600 Ode Mujo s begom u odaju,
0601 Kada sjedi Budimski vezire.
0602 Tada beže poleti mu ruci,
0603 Ne da vezir ruke poljubiti,
0604 Poljubiti Liki Mustajbegu,
0605 Niti dade Serdaragi Muji.
0606 Kada sjeli i odpočinuli,
0607 A pita ih Budimski vezire:
0608 „Jeste l’ sveli ate obduljaše?“
0609 „A veli mu Lika Mustajbeže:
0610 „Jesmo paša, milom Bogu fala“.
0611 Kada tude konak učiniše,
0612 Kad u jutro rano podraniše,
0613 Kad rekoše da će polaziti,
0614 Opremi se Serdaraga Mujo,
0615 I pokupi po izbor junake,
0616 Pa on bira Krajinu i Liku.
0617 Kad stotinu odabra Ličana,
0618 Onda veli Ibri bajraktaru:
0619 „Pobratime Ibro bajraktaru:
0620 Dede biraj mlade Ungjurlije!
0621 Ti stotinu biraj Ungjurlija,
0622 Al’ po izbor pokupi junake,
0623 I povedi ata obduljaša,
0624 Dobra vrana šestokrilevića.
0625 Kad rekoše, da se okupiše,
0626 I pojdoše oni putujući,
0627 Haj nek ide Serdaraga Mujo,
0628 I nek vodi ate obduljaše.
0629 Da vam bega kažem Mustajbega,
0630 On okiso glavu objesio.
0631 A pita ga Budimski vezire:
0632 „Što si Lika glavu obisio?
0633 A veli mu Lički Mustajbeže:
0634 „Kani me se Budimski vezire,
0635 Poznaješ li od Sigeta bana,
0636 Hoće bane kavgu zaturiti,
0637 A sa naši dvi stotin Turaka.
0638 Kad će momci izgubiti glavu.
0639 Neće dati mladi divojaka.
0640 Kol’ko poznam Serdaragu Muju,
0641 Da uteče koji od kaura,
0642 Opet dati divojaka neće.
0643 Kol’ko znadem moje krajišnike,
0644 Hoće listom glave izgubiti,
0645 Ta neće se ni jedan vratiti,
0646 Dok im niče u ramenu ruka,
0647 A kucuka u kotlacu duša.
0648 Već vezire naše ogledalo,
0649 Da ti hoćeš mene poslušati,
0650 Da mi skupiš mlade Ungjurlije,
0651 Da ja sidem na Tihovo kleto,
0652 Da ja s vojskom sidem u Tihovu,
0653 U Tihovu goru kraj Sigeta,
0654 Da ja budem u Tihovi kletoj,
0655 Kada konji budu poletili“.
0656 To je njega vezir poslušao,
0657 Pa mu kupi silovitu vojsku,
0658 Sve s knjigama vojsku sakupio.
0659 Kada begu Ungjur pokupio,
0660 Da vidimo Like Mustajbega,
0661 Kako sebi buljukbašu traži
0662 Kada beže nagje buljukbašu,
0663 Krenu beže vojskom od Budima,
0664 Sve po noći vojskom putujući,
0665 A po danu ležeć u planini,
0666 Dokle beže pod Tihovo side,
0667 U Tihovu goru pod Sigetom.
0668 Čeka beže mlade nediljice,
0669 Kad će vlasim svetac osvanuti,
0670 Tude bio tri četiri dana,
0671 Vavik beže čeka u planini,
0672 Kad će njemu osvanut nedilja.
0673 Da vidimo Serdarage Muje,
0674 Kad je Mujo sišo do Sigeta,
0675 I saveo ate obduljaše,
0676 Ta pod Siget na polje Tihovo,
0677 I popeo svilene čadore,
0678 Čeka Mujo kraj Sigeta grada,
0679 Čeka Mujo mlade nediljice,
0680 Da poteku ati obduljaši.
0681 Tuj je sišo Anto generale,
0682 Prva duka bečkoga ćesara,
0683 I saveo vranku bedeviju.
0684 Ja kakva je vranka bedevija!
0685 Pa siš’o je pope duhovniče,
0686 Čak daleko iz zemlje Talije,
0687 I saveo bajarsku kobilu,
0688 Tu kobilu u krilate pišu,
0689 Ima konja od sve sedam kralja.
0690 Vidi Ante vridna generala,
0691 Đe pošeta po polju Tihovu,
0692 Pa sejiri ate obduljaše.
0693 Tu dopade Mujinu čadoru,
0694 Pa on veli Serdaragi Muji:
0695 „O čuješ me Serdaraga Mujo,
0696 Je li izun konje pregledati.“
0697 A izide Serdaraga Mujo,
0698 Kad ga vidi Ante generale
0699 Prepade se Ante harambaše,
0700 Pa on veli Serdaragi Muji:
0701 „Je li izun ate prigledati?“
0702 A veli mu serdaraga Mujo:
0703 „Izun ti je koliko ti drago“.
0704 Projde Anta ate sejiriti.
0705 Kada Anta ate pregledao,
0706 On pristupi široku golubu.
0707 Hotijaše čula odgrnuti.
0708 A viče ga Đulić bajraktare:
0709 „Sebi šake Anto generale,
0710 Ne odkrivaj ata obduljaša“.
0711 Tad se Anta natrag povratio,
0712 Prepade se Đulić bajraktare,
0713 Pa on veli Serdaragi Muji:
0714 „Dobri su ti ati obduljaši,
0715 Sutra će ti klince pokupiti,
0716 U nas bolji konji obduljaši“.
0717 Kad to začu Serdaraga Mujo,
0718 Pa on veli Anti generalu:
0719 „Je li izun Ante generalu,
0720 Da ja tvoje vidim obduljaše?“
0721 „Izun tebi Serdaraga Mujo,
0722 Izun tebi, koliko ti drago“.
0723 Kada pojde Serdaraga Mujo,
0724 I povede gojena Halila,
0725 I povede Đulić bajraktara.
0726 I povede Ibru bajraktara,
0727 Bajraktara šestokrilovića,
0728 Pa pojdoše konje sejiriti.
0729 Kad progjoše ate obduljaše,
0730 Tri stotine ata obduljaša,
0731 Megju njima bajarska kobila,
0732 Ja kaka je bajarska kobila.
0733 Lipe grive suhonjave glave.
0734 Kad je vide Serdaraga Mujo,
0735 Pa govori gojenom Halilu:
0736 „Vidi brate vitke bedevije!
0737 Ja da mi je vitka bedevija,
0738 Da je brate metnem u kolane,
0739 Da me goni sve sedam kraljeva,
0740 Nigje mene ne bi ni vidili
0741 A kamo li da bi dostignuli“.
0742 Njemu veli Serdaraga Mujo:
0743 O čuješ me Goješan Halilu,
0744 Dobro čuvaj vranke bedevije“.
0745 A veli mu Goješan Halile:
0746 Muči Mujo, ako Boga znadeš,
0747 Ženska j’ glava, dajanluka neja“.
0748 U tom oni do čadora došli,
0749 Tada njima mrak na zemlju pade.
0750 A govori Serdaraga Mujo:
0751 „O moj brate Goješan Halile,
0752 Dobro pazi brate u obdulji,
0753 Dobro pazi široka dorata,
0754 Kada budeš brate u obdulji.
0755 Ako vidiš Goješan Halile,
0756 Da ć’ uteći vranka bedevija,
0757 Ti ne žali đoge od kandžije;
0758 Ako vidiš Goješan Halile,
0759 Da je brži golub od kobile,
0760 Ne progoni brate kraj goluba;
0761 Ako vidiš brate od matere,
0762 Da ne more golub Mustajbega,
0763 A da more vranac Alibegov,
0764 Ti proćeraj vranca na Tihovo,
0765 Ne daj nama svoj širokoj Lici,
0766 Nemoj begu obraz zapaliti.
0767 Ako l’ vidiš Gojeni Halile
0768 A da more golub Mustajbegov,
0769 Pa će prvi na košiju sići.
0770 Tad će za njim rigjan udariti,
0771 I rigjan se hitar prigodio,
0772 Ne može mu golub odguliti.
0773 Pa moj brate Gojeni Halile,
0774 Da bi za njim vranac udario,
0775 Dobar vranac šestokrilevića,
0776 Ne progoni brate ni gavrana,
0777 Makar bio iz Ungjurovine,
0778 Beg je brate Goješan Halile,
0779 Reć’ će njemu mlade Ungjurlije,
0780 Vidi bega šestokrilevića,
0781 Ta sišli su ati od Udbine.
0782 Ti najzadnji sigji na Tihovo,
0783 Stoga nemoj vranca prolaziti,
0784 Neka sigje šestokriloviću,
0785 A za našim begom Mustajbegom,
0786 Jere znadu ličke nabodice,
0787 Da je brži đogat od goluba“.
0788 U tom njima zora zabilila,
0789 Dok ustaše mladi bajraktari.
0790 Dok drmnuše na gradu topovi,
0791 Dok telali viču po bedemu.
0792 Ko god ima ata obduljaša,
0793 Svak na tefter konja privodio,
0794 Svako daje žutu madžariju,
0795 Dok on svoga upiše hajvana.
0796 Mujo ode ate upisati,
0797 Na njemu se tefter priklopio.
0798 Taman trista ata i paripa,
0799 Ta kobila dobra bedevija.
0800 Tad rekoše da će polaziti,
0801 Povedoše ate obduljaše,
0802 Povedoše uz Tihovo ravno,
0803 A polja je šest puni sahata.
0804 Kada oni konje dovedoše,
0805 Dobre ate oni poredaše,
0806 Mujo drži široka gavrana,
0807 Đulić drži pomamna riđana,
0808 A bajraktar široka gavrana,
0809 Dobra vrana šestokrilevića,
0810 Kad rekoše ati potekoše,
0811 Dva topa im nama otrgoše,
0812 I odoše ati obduljaši.
0813 Ta nek idu kako njima drago,
0814 Da vidimo Liku Mustajbega,
0815 Đe on pope Blažević Omera:
0816 Pope njega na najvišu jelu,
0817 Dodade mu durbin na jeliku,
0818 Pa on viče Blažević Omera:
0819 „Blaževiću, vridan bajraktaru,
0820 Sad mi pravo i pravično kaži,
0821 Ko je prvi uz Tihovo kleto?“
0822 A sve gleda Blažević Omere,
0823 A pita ga Lički Mustajbeže;
0824 „Blaževiću vridan bajraktaru,
0825 A ko vodi uz polje Tihovo?“
0826 „Bogme beže vranka bedevija,
0827 Za goluba ni habera nejma“.
0828 Kad im jedna otrže lubarda,
0829 Onda viknu Blažević Omere:
0830 En’ goluba u sedmom alaju“.
0831 Kad im druga sura izkasala,
0832 A sta vika Blažević Omera:
0833 „O čuješ me Lika Mustajbeže,
0834 Vavik vodi vranka bedevija,
0835 En’ goluba u trećem alaju.
0836 O čuješ me Lika Mustajbeže,
0837 En’ đogata Serdarage Muje,
0838 Tahmin vranki jeste mušterija“.
0839 Opet viknu Blažević Omere:
0840 „Eno beže Mujina đogata,
0841 Tahmin vranki nije mušterija,
0842 Jer propade vranku bedeviju“.
0843 A sta vika Like Mustajbega:
0844 „Pravo kaži Blažević Omere
0845 Pravo kaži nemoj mi lagati“.
0846 Kune mu se Blažević Omere:
0847 „Jest tstina viru ti zadajem,
0848 En’ t golub vranki mušerija.
0849 Eno stiže vranku bedeviju.
0850 Čuješ Lika, ja ti ljubim ruku,
0851 Golub nije vranki mušterija,
0852 En’ propade vranku bedeviju.
0853 Eno beže široka rigjana,
0854 Tahmin vranki jeste mušterija“.
0855 Opet viknu Blažević Omere:
0856 „En, rigjana Lički Mustajbeže,
0857 Tahmin vranki nije mušterija,
0858 Jer propade vranku bedeviju“.
0859 Pa sta vika Blažević Omera:
0860 „Čuj me beže šestokrileviću,
0861 Eno t’ vranca beže na Tihovu,
0862 I on vranki jeste mušterija,
0863 Eno vranac za kobilom skače“.
0864 Opet viknu Blažević Omere:
0865 „Tahmin nije vranac mušterija,
0866 Mušterija vranki bedeviji,
0867 En’ propade vranac bedeviju,
0868 Prvi đogat vodi uz Tihovo.
0869 Koliko je uteko golubu,
0870 Ne bi duga puška dometnula,
0871 Ne bi mala ni habera dala.
0872 Za njim golub uz polje zeleno,
0873 Pa za njime vranac udario,
0874 Dobar vranac šestokrilevića,
0875 Eno u red na košiju sišli.
0876 Vid’ Halila zastavi đogata,
0877 Prvi golub na košiju side,
0878 Drugi side rigjan na košiju,
0879 Pa za njima vranac udario,
0880 Dobar vranac šestokrilevića,
0881 Pa četvrti đogat izletio,
0882 Onda za njim bajarska kobila,
0883 Onda drugi ati istrčaše“.
0884 Kada side golub na košiju,
0885 Potekoše obadve Turkinje.
0886 Obe ćeri Osman Alajbega.
0887 Dopadoše do konja goluba,
0888 Golubu se o vratu višaju:
0889 „Be aferim gnjizdo od Udbine,
0890 Kad si naske odvud izbavio,
0891 Dušmanski nas ruku sačuvao“.
0892 Tad dopade Serdaraga Mujo,
0893 Jer je za njim Mujo istrčao.
0894 Kada čuo Serdaraga Mujo,
0895 Da j’ uteko golub Mustajbega,
0896 Mujo dogje do obi Turkinja,
0897 Povede ih obe do čadora.
0898 Kada njima mrak na zemlju pade,
0899 Da vidimo Ante generala,
0900 Oko sebe vjeće učinuo,
0901 Pa je Ante ’vako govorio:
0902 „Vid’ te braćo goleme žalosti,
0903 U nas bješe tri stotine ata,
0904 A četiri turska na Tihovu,
0905 Pa nikako stražnji ne ostade,
0906 Već sve jedan za drugijem dojde“.
0907 Pa se fata Ante generale,
0908 Pa se fati rukom u džepove,
0909 Pa izvadi pet stotin dukata,
0910 Pa ih sasu u čašu staklenu,
0911 Pa ovako Ante govorio:
0912 „Ko se hoće čaše prifatiti,
0913 Pa Turcima kavgu zametnuti,
0914 Neka nosi pet stotin dukata“.
0915 Svi junaci preda se gledaju,
0916 Ne sme niko prifatit dukate,
0917 Jerbo svaki pod čadorom znade,
0918 Da će sutra izgubiti glavu.
0919 Ta ko god bi kavgu zametnuo,
0920 Da bi lahko glavu izgubio,
0921 Svako znade Serdaragu Muju.
0922 A sta vika popa duhovnika,
0923 A on veli Anti generalu:
0924 „Čuj me Ante, naše ogledalo,
0925 Ja ću s njima zametnuti kavgu,
0926 I lahko ću kavgu zaturiti.
0927 Ja ću sutra Muju pozovnuti,
0928 Pa ću Muji vako govoriti:
0929 O čuješ me Serdaraga Mujo,
0930 Povedi mi Zlatu sa Ungjura,
0931 Starju kćercu Osman Alajbega,
0932 Ta kobili mojoj hila bila.
0933 Meni neće dati Mustafaga,
0934 Neće dati Ungjurske divojke.
0935 Ja ću njega na mejdan zovnuti.
0936 Mujo će mi na mejdan izaći,
0937 Ne bil’ Muji odvalio glavu,
0938 Onda drži gizdave divojke.
0939 Tako su se oni nasulili.
0940 Da vidimo od Sigeta bana,
0941 Pa on veli Savi knjigonoši,
0942 Pobratimu Ibre bajraktara,
0943 Bajraktara šestokrilovića:
0944 „Haj po noći noćas do čadora,
0945 Do čadora Serdarage Muje,
0946 Pa ćeš kazat Serdaragi Muji,
0947 Neka krene gizdave divojke,
0948 Neka krene noćas do Budima,
0949 Jer će na njeg Anta udariti.
0950 Hoće sutra dok sunce izajde,
0951 Udariti pope duhovniče,
0952 Neka idu do Budima bjela,
0953 Nek ostave svilene čadore“.
0954 Ode Savo, harambaši kaže.
0955 Kada Mujo haber dokučio,
0956 Pa vidio, šta će s njime biti
0957 Pa on veli Savi knjigonoši:
0958 „Hajde Savo ne staraj se time,
0959 Samo reci Sigetliji banu,
0960 Neka rano nejde iz Sigeta,
0961 Opasni su moji bajraktari,
0962 Mogla bi ga zaboliti glava“.
0963 A veli mu Sava pod čadorom:
0964 „Ne staraj se Serdaraga Mujo,
0965 Ban je mene tebi opremio,
0966 Da ti haber snesem do čadora.
0967 Ti se ne boj od Sigeta bana,
0968 Neće pucat sigetski topovi,
0969 Ban se s njima jeste zavadio,
0970 A za vaske Serdaraga Mujo“.
0971 Pa otišće Sava od čadora,
0972 Upravio do Sigeta grada,
0973 Pa za sobom zatvori kapiju.
0974 Kada sutra bio dan osvanu,
0975 Dan osvanu a sunce ogranu,
0976 Digoše se mladi bajraktari.
0977 Vidi popa mirovati neće,
0978 On izjaha vranu bedeviju,
0979 Pa dopade Muji pod čadore,
0980 Pa on Muji sa kobile viče:
0981 „O čuješ me Serdaraga Mujo,
0982 Daj ti meni Zlatu sa Ungjura,
0983 Ta meni je danas hila bila.
0984 Ako ne daš gizdave divojke,
0985 A ti meni na mejdan izidi“.
0986 Kad to začu Serdaraga Mujo,
0987 Da ga pope na mejdan poziva.
0988 Al to Mujo jedva dočekao,
0989 Pa on viče gojena Halila:
0990 „Brzo meni široka đogina“.
0991 Kada Halil dovede đogata,
0992 A uzjaha Serdaraga Mujo,
0993 Pa on viče popa sa đogata:
0994 „Kako ćemo mejdan dijeliti?“
0995 A veli mu pope duhovniče:
0996 „Bježi meni pod goru Tihovu.
0997 Ako tebe stignem na kobili,
0998 Da t’ osičem sa ramena glavu.
0999 Ak’ ne stignem tebe na kobili,
1000 Pobiću ti do čadora svoga,
1001 Pa me onda goni na đogatu“.
1002 To rekoše ati poletiše,
1003 A pobiže Mujo na đogatu.
1004 A goni ga pope na kobili.
1005 Kada vidi da će ga stignuti,
1006 Za njime je koplje otisnuo,
1007 U dvaput ga dovrći ne more,
1008 Ja kamo li da bi pogodio,
1009 Onda za njim puče iz pušaka,
1010 U dvaput ga dovrći ne more.
1011 Tada pope zavrati kobilu,
1012 Za njim Mujo povrati đogata,
1013 Brzo popa stiže i kobilu,
1014 Pa ga sćera do čadora svoga.
1015 Kada bane pade do čadora,
1016 Vidi Muje, radosna mu majka,
1017 Pa poteže svoju britku ćordu,
1018 Pa sa bana ukinuo glavu.
1019 A povika Serdaraga Mujo:
1020 „Drži brate vranku bedeviju,
1021 Ta moja je vranka bedevija.
1022 Ja je hoću svesti na Kladušu,
1023 Pa ću na njoj ragbet postaviti“.
1024 Na Muju se oganj prolomio,
1025 Ču se oganj u Tihovu kletu,
1026 Čuo oganj Lika Mustajbeže,
1027 Pa je beže vako govorio:
1028 „Čuj vezire larme kod Sigeta,
1029 Da vidimo gnjizda sokolova,
1030 Šta nam rade sivi sokolovi“.
1031 Bajraktari otle pojagmiše,
1032 Sve im šapću age i begovi.
1033 Kako koji ima bajraktara.
1034 Svaki šapće svome bajraktaru:
1035 Rad’ mi Bajro munju ugrabiti,
1036 Daću tebi stotinu dukata.
1037 Kada oni otle polaziše,
1038 Ko će prvi munju ugrabiti.
1039 Crne zemlje stade gudijevina,
1040 Kanda se je zemlja provalila.
1041 Sijnu šimšir ko iz neba krupa,
1042 Nije šimšir što iz neba sjaji,
1043 Neg’ je dorat Udbine dizdara,
1044 Na njem Meho, radosna mu majka.
1045 Prvu putu nosi do logora,
1046 Prvu vatru na se izmanuo.
1047 U prvoj se vatri zamišao,
1048 Pa Hrnjicom jardum učinuo.
1049 I ostalim mladim bajraktari.
1050 Pa ga viče Serdaraga Mujo:
1051 „Pobratime Dizdarević Meho,
1052 Otkle danas na polju Sigeta?
1053 A veli mu Dizdarević Meho:
1054 „Puna j’ brate Tihova planina.
1055 Puna j’ brate mladi Udbinjana“.
1056 Kad to začu Serdaraga Mujo,
1057 Pa on veli Dizdarević Mehi:
1058 „O čuješ me Dizdarevo dite,
1059 Hajde pazi dvi turske divojke,
1060 U te s’ brate mogu pouzdati“.
1061 U tom njima stigli Udbinjani.
1062 Kad stigoše mladi bajraktari.
1063 Sve se kupe Ličke nabodice,
1064 Kada dojde Lički Mustajbeže,
1065 Kad se oni tude pomišaše,
1066 Čili vlasi a umorni Turci,
1067 Malo vlaha a dosta Turaka.
1068 Pobigoše vlasi od Sigeta.
1069 A za njima Turci udariše.
1070 Kad vidio Ante generale,
1071 Da ć’ izgubit kod Sigeta grada.
1072 On pobiže do Sigeta grada.
1073 Ljuta zmija njega okupila,
1074 Okupio Serdaraga Mujo.
1075 Ante viče od Sigeta bana:
1076 Otvori mi od Sigeta vrata“.
1077 A viče mu od Sigeta bane:
1078 „Ja ne mogu vrata otvoriti,
1079 Ja sam tebi Ante govorio,
1080 Nemoj Ante kavge zametati.
1081 Zametati kod Sigeta moga“.
1082 A veli mu Ante generale:
1083 „Neka znadeš od Sigeta bane,
1084 Dok ja sidem Beču ledenome,
1085 Hoću s tebe skinuti gospodstvo“.
1086 A veli mu od Sigeta bane:
1087 „Muči Ante nemoj budaliti.
1088 Nikad Beča nećeš ni viditi,
1089 Ko te goni na polju Tihovu“.
1090 A doskaka Serdaraga Mujo.
1091 A pobiže Ante generale.
1092 Triput Ante Siget obletio,
1093 A za njime ljuta guja skače.
1094 Kad vidio Ante generale,
1095 Da mu bane otvoriti neće.
1096 Kraj Sigeta nagodi kobilu.
1097 Pa pobiže uz polje Tihovo.
1098 Tegli putem Beču ledenome,
1099 Za njim Mujo nametnu đogata.
1100 Od bržega uticanja nejma,
1101 Stiže Antu Serdaraga Mujo,
1102 Malo njega dofati kandžijom,
1103 Čim dofaća široka đogata.
1104 Pade Ante iz sedla kobili,
1105 A dopade Serdaraga Mujo.
1106 Istom Ante bješe zaustio,
1107 Da pobrati Serdaragu Muju,
1108 Ne dade mu Serdar Mustafaga,
1109 Mujo njemu odvalio glavu,
1110 Pa je baci u zobnicu torbu,
1111 Pa ufati vranku bedeviju,
1112 Pa se Mujo natrag povratio,
1113 Pa on dojde Liki Mustajbegu,
1114 I dade mu isječenu glavu.
1115 Beže njega dobro darivao,
1116 Dade Muji od zlata čelenku,
1117 Pa su oni otle pokrenuli,
1118 Jer se boji Lika Mustajbeže.
1119 Sić’ će glasi Beču ledenome,
1120 Hoće ćesar pokupiti vojsku.
1121 Hoće na njih ćesar udariti.
1122 Pokopaše na polju šehite,
1123 Ranjenicim sala načiniše.
1124 Što su Turci tude zadobili,
1125 Vezir njima pravo podilio.
1126 Na ranjene po dva paja daje,
1127 Jer će jedan Mašinu berberu.
1128 Ko pogino, po pet zapanulo,
1129 Nek mu dica jedu na odžaku,
1130 Nek se na njim nezna sirotinja.
1131 Otle vezir krenu do Ungjura.
1132 Kad su oni sišli do Budima,
1133 I doveli obe ćeri lude,
1134 Dvoje djece Osman Alajbega.
1135 Tude bili za petnajest dana.
1136 Oženiše Ibru bajraktara,
1137 Bajraktara šestokrilovića,
1138 Lipom Zlatom Osman Alajbega.
1139 Tad se krenu lički Mustajbeže
1140 Od Budima na široku Liku.
1141 Dobro vezir njega darova
1142 I njegovu decu Udbinjane.
1143 Njemu vezir poklonu nefere,
1144 Mustafagi konje i haljine,
1145 Tali dade žute madžarije.
1146 Vezir znade Tala Ibrahima.
1147 Dok u Tale ima madžarija,
1148 Da on nikud iz begluka neće,
1149 Dok nestane žuti madžarija.
1150 Side Lika na Udbinu ravnu.
1151 On zateče pašu na Udbini
1152 Kad Lika side na Udbinu,
1153 Krenu paša Livnu kamenome.
1154 Svako ode zavičaju svome.
1155 Dok su bili baš su dobro bili,
1156 Dobro su se Turci milovali,
1157 Dobra sloga među njima bila.
1158 Eto pisma moja braćo draga,
1159 Ko zna dalje, neka piva bolje.
