Tri sužnja (SM)

0001 Ucmilješe dobri tri junaka
0002 U bijelu Skadru na Bojanu:
0003 Jedno soko Liješe Pipere,
0004 Drugo Solat od Vasojevićah,
0005 Treće Vuksan od Bulatovićah.
0006 Vuksan pita oba pobratima:
0007 "O boga vi, oba pobratima,
0008 ev’ doista poginut hoćemo,
0009 nego što je jutros kom’ najžal’je
0010 ostaviti na svoje dvorove?"
0011 Veli soko Liješ od Piperah:
0012 "Mene, braćo, jutros najžalije
0013 na dom baba i staricu majku,
0014 jer nejmaju do mene jednoga,
0015 ne ima ih ko hranit do smrti."
0016 Veli Solat od Vasojevićah:
0017 "A meni je, braćo, najžalije
0018 ostaviti vjerenu ljubovcu,
0019 jere sam se skoro oženio,
0020 još mi nejma ni petnaest danah."
0021 Vika Vuksan od Bulatovićah:
0022 "Ludi li ste, do dva pobratima,
0023 ja sam mnio da ste i boljizi,
0024 a mene je, braćo, najžalije,
0025 đe sramotno poginut hoćemo,
0026 bez ikakve zamjene junačke."
0027 U riječi koju govoriše
0028 Dželat turski nad tavnicu dođe
0029 Pak ih Ture dozivati pođe:
0030 "Tko je vođe liješe Pipere,
0031 nek izlazi momče pred tavnicu,
0032 za njega je dobra otkup došla,
0033 da on ide junak na dvorove."
0034 Ispanulo pred tavnicu momče,
0035 Džleat mahnu posječe mu glavu.
0036 Drugi dželat dozivati pođe:
0037 "Ko je Solat od Vasojevićah,
0038 nek izide pred tavnicu amo,
0039 za njega je dobra otkup došla
0040 da on ide dvoru bijelome."
0041 Ispanu junak pred tavnicu,
0042 Dželat mahnu osječe mu glavu.
0043 Ali treći dželat dovikuje
0044 Po imenu Bulata Vuksana,
0045 Pred tavnicu Vuksan izišao,
0046 Ma ovako dželatu zborio:
0047 "Aman malo, turački dželatu!
0048 Ne krvavi junačka ođela,
0049 Za pašu bi pusta trebovala."
0050 Na to se je dželat slakomio,
0051 Na njegovo junačko ođelo,
0052 Vrže palu na travu zelenu,
0053 Na junaku popuštava ruke,
0054 Da mu skine junačko ođelo,
0055 Al’ se junak jadan ne puštava
0056 Nego britku sablju dofatio,
0057 Posijeca turska tri dželata,
0058 Pa pobježe preko Skadra grada,
0059 Ljto sretaše pod sablju metaše,
0060 Dokle na most od Bojane dođe,
0061 Onder hodžu i kadiju nađe,
0062 Al’ mu hodža i kadija vika:
0063 "Ne naprijed, Bulate Vuksane,
0064 nije kuđe bježati ovamo!"
0065 Soko Vuksan njima progovara:
0066 "Stani malo, hodžo i kadijo!
0067 Ako nije kuđ’ bježati tamo -
0068 Nije sada kuđe ni ovamo!"
0069 Hodža od stra’ skoči u Bojanu,
0070 A kadiju Bulat pogubio
0071 I oko njeg’ Turak’ nekoliko,
0072 Pak uteče gori u planinu.
0073 Dokle Vuksan u Crnicu dođe,
0074 U Mašana Bojović serdara,
0075 On ga hrani za petnaest danah,
0076 Pa ga doma isprati u Rovca,
0077 Zdravo pođe vesela mu majka,
0078 Vesela mu majka i ljubovca,
0079 I po domu sva njegova đeca!