Tri kovača

Tri kovača Pisac: Jovan Grčić Milenko

(Alegorija).
Kov kovala tri kovača,
Udari se jasno čuju;
No ma da su do tri brata,
Razne sprave pokuckuju.

Jedan kuje oštro ralo,
Da zaore njive plodne;
Drugi kuje ljuta mača,
Da slobodi neslobodne!

Oh, al’ treći, — poturica,
Sindžir teški hitro kuje,
Sa okovi nemilosno
Braću srpsku da okuje.

Koji kuje oštro ralo,
Taj od srca pesmu vije:
»Ori, pluže, rodi, zemljo,
Puni kuću Srbadije!«...

Koji kuje ljuta mača,
Taj uskliče ka’no soko:
»Ko mi dirne sirotinju,
Zgodiću ga preduboko!«

Koji kuje okov rodu,
Taj kroz zube gunđa ’vako:
»Niste više moja braća
Kad mislite oba tako!«

To slušala majka njina,
Pa na mestu mrtva pala;
A dva brata izdajicu
Čekićima ugruvala...

I stoleće mnogo jošte
Kovala su brata oba;
I sad jošte »složno« kuju
Za blagoslov novog doba.

Kad god srpski osmeh vidim,
Ja ih čujem kako kuju;
Pa im zato pesmu šaljem,
Da se pesmom obraduju!...


U Beču, 1869.

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 147-148

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.