TREĆA PESMA
Nema više dana, ni noći, ni stvari,
Gde ne vidim tebe, tvoj usamljen lik
I pogled što mirno ni za čim ne mari.
Svako jutro, veče, tišina i krik
Donose mi tajnu koju nosiš sama;
I Dok nebo, zemlja, sâm tičiji klik
Pričaju o nadi što ti krije tama,
Javljaju se misli, gde si uvek ti;
Misli, i još borba s nebom i željama.
Otići će borba. I doći će sni
I ljubav i radost pod tvoja okrilja,
Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi.
Još nam duše mogu da drhte od milja,
Lepote, što pruža daljina i san:
Da se zaboravi i život bez cilja,
I kuća pod nebom ovaj stari stan,
I bol koji živi, nemo sreću skriva,
Kao suton sunce, kao zvezdu dan.
Još imamo snage da se lepo sniva,
Pokreta za šapat i poljupca glas,
I strasti, u kojoj zagrljaj počiva.
Još nam srca kriju izmirenje, spas
I ljubav što prašta i jade odnosi
K'o proleće zimu, kao mir talas.
I dok ruke srećne stanuju u kosi,
I dok glava sanja uz lice i grud,
Mi nećemo čuti vetar što sve nosi.
Tako ćemo proći ovaj život hud.
I pogledom katkad, kao cvet u rosi,
Gledaćemo suton što osvaja svud.
