Travnički vezir i kotarski serdari
0001 Poletjela dva gavrana vrana
0002 Po svijetu kao što su gladni,
0003 E da bi se đegođ naranili.
0004 Namjera ih bila nanijela
0005 U sred Bosne kod Klisure tvrde,
0006 Tu su vrani na jelu panuli,
0007 Oba vrana jesu sagledala
0008 Pod jeliku ranjena junaka,
0009 Grdne su ga rane osvojile.
0010 Na junaku odijelo divno,
0011 Sav u srmi i u čistu zlatu;
0012 Kod junaka svijetlo oružje,
0013 Preko krila puška dževerdaru,
0014 Od šest pedi, od dvanaest drama.
0015 Ko bijaše i od kud bijaše?
0016 To je serdar Cmiljanić Ilija,
0017 Pa je serdar rana dopanuo,
0018 Te ga vrani čekaju serdara,
0019 Da junačkog narane se mesa.
0020 Oba gaču dva vrana gavrana,
0021 Doziva ih Cminjanić-serdaru,
0022 Pa vranima serdar progovara:
0023 ”Ne čekajte, dva vrana gavrana,
0024 ”Ne čekajte Cminjanić-serdara,
0025 ”No se, vrani, otle podignite,
0026 ”Poletite na lagana krila,
0027 ”Ajte, vrani, uz bogaze tvrde.
0028 ”Kad dođete na bogaze prve,
0029 ”Tamo leži trideset leševa,
0030 ”Ne padajte, ne jedite mesa,
0031 ”Sve su leši, vrani, od Turaka,
0032 ”Ni na jednom ruse glave nema.
0033 ”Vi otale poletite, vrani,
0034 ”Doći ćete na druge bogaze,
0035 ”Tamo leži četeres leševa,
0036 ”Sve su leši, vrani, od Turaka,
0037 ”Ni na jednom ruse glave nema.
0038 ”Ni tu, vrani, nemojte padati.
0039 ”Već otale poletite, vrani,
0040 ”Doći ćete na treće bogaze,
0041 ”I zu ima šezdeset leševa,
0042 ”Ni na jednom ruse glave nema,
0043 ”Svi leševi jesu od Turaka.
0044 ”Ni tu, vrani, nemojte padati,
0045 ”No letite na lagana krila,
0046 ”Dok dođete u Klisuru ravnu,
0047 ”Usred polja suva omorika,
0048 ”Kod omora dva leša imadu,
0049 ”To su leši, vrani, od serdara,
0050 ”Ni na njima ruse glave nema,
0051 ”Tu padnite i jedite mesa,
0052 ”Kad se, vrani, naranite mesa,
0053 ”Bogom braćo, dvije tice vrane.
0054 ”Odletite pravo u Kotare,
0055 ”Pa kažite jade za serdare,
0056 ”Đe serdari jesu izginuli. ”
0057 Kad to čula dva vrana gavrana,
0058 Tice baju, tek za Boga znaju,
0059 Oba vrana otle polećela,
0060 Dolećeše na prve bogaze,
0061 Tu ležaše trideset leševa,
0062 Svi leševi glave ne imaju.
0063 Tu gavrani ne kteše padati,
0064 Dolećeše na druge bogaze,
0065 Tamo bješe četerest leševa,
0066 Ni na jednom ruse glave nema.
0067 Opet vrani ne kćeše padati,
0068 No otale vrani polećeše,
0069 Dok dođoše na treće bogaze,
0070 Sve bogaze leši pritisnuli,
0071 Tu ležaše šezdeset leševa,
0072 Ni na jednom ruse glave nema.
0073 Ni tu vrani ne kteše padati,
0074 Nego lete u Klisuru ravnu,
0075 Na omoru dolećeše suvu.
0076 Kod omore dva leša imadu,
0077 Ni na jednom ruse glave nema,
0078 Tu padoše i jedoše mesa.
0079 Kad se tice site najedoše,
0080 Oba vrana odma polećeše,
0081 Odlećeše pravo u Kotare,
0082 Pa kazuju jade za serdare,
0083 Đe serdari jesu izginuli.
0084 Kad to čušr Kotarci junaci,
0085 Svi skočiše na noge lagane,
0086 Pa veliku četu okupiše,
0087 I pre dčetom dva mlada serdara,
0088 Jedno serdar Vuče Mandušiću,
0089 A drugo je Janković Stojane.
0090 Dva serdara četu podigoše
0091 Od tri stotin’ dobrijeh junaka.
0092 Pa odoše u krvave klance,
0093 Sve leševe mrtve prolaziše,
0094 Dok dođoše u klisuru tvrdu,
0095 Tu nađoše dva mlada serdara,
0096 Ni na jednom ruse glave nema.
0097 Sjede četa, te se odmorila,
0098 Dok stadoše grmiti topovi
0099 Na Travniku gradu bijelome,
0100 Tri stotine jedan za drugijem,
0101 Šemluk čini travnički veziru,
0102 Đe mu dođe jedna četa mala,
0103 I donese dvije mrtve glave,
0104 Dvije glave, obje od serdara.
0105 Pa poznaje one mrtve glave,
0106 No ih niko poznati ne more.
0107 Onda Turci staše besjediti:
0108 ”Gospodaru, travnički veziru,
0109 ”Vi imate sužnja u tamnici,
0110 ”Po imenu Ivan-kapetana,
0111 ”Ivan može da pozna serdara.”
0112 Kad to čuo trvnički veziru,
0113 On na mlađe srklet učinio,
0114 Izvedoše Ivan-kapetana,
0115 Besjedi mu travnički veziru:
0116 ”O Ivane, vlaški kapetanu,
0117 ”Dede poznaj dvije mrtve glave.”
0118 A da vidiš Ivan-kapetana,
0119 Uze Ivan jednu mrtvu glavu,
0120 Pa ovako stade besjediti:
0121 ”Nije lako poznavati glave,
0122 ”Iza mene đeca ostanula,
0123 ”A danaske postali serdari.”
0124 Besjedi mu travnički veziru:
0125 ”Je li glava Vuka Mandušića?”
0126 Odgovara Ivan-kapetane:
0127 ”Nije glava Vuka Mandušića,
0128 ”No je glava Cmiljanić todora,
0129 ”Zajsto nije gori od serdara.”
0130 Pa uzima onu drugu glavu,
0131 Okrete je i dva i tri puta,
0132 Poljubi je sedamnaest puta.
0133 Besjedi mu bosanski veziru:
0134 ”Je li glava Janković-serdara?”
0135 A Ivan mu suzno odgovara:
0136 ”Nije glava Janković-serdara,
0137 ”Ama nije gori od serdara,
0138 ”Ova glava mog sina Jovana.”
0139 Pa zakuka Ivan kapetane,
0140 U kukanju Ivan progovara:
0141 ”A Jovane, moje rane grdne,
0142 ”Ja se jesam ponadao, sine,
0143 ”Da me oćeš izbavit’ ,Jovane,
0144 ”Il’ na blago, ili na junaštvo,
0145 ”Nije šala devet godin’ dana
0146 ”Kako ležim u lednu tamnicu
0147 ”U Travniku gradu bijelome.
0148 ”Sad su moje kosti ostanule.”
0149 Sve to sluša travnički veziru,
0150 Pa sagleda Ivan-kapetana,
0151 A kakav je sužan tamničaru,
0152 Ubila ga memla od kamena,
0153 Pa je crnji Ivan od kamena,
0154 Kosa mu je, njom se opasuje,
0155 Nokti su mu ko u orla kandže,
0156 Veziru se bilo sažaljelo,
0157 Pusti vezir Ivan-kapetana
0158 Da on ide dvoru bijelome.
0159 Tu se moli Ivan kapetane,
0160 Da mu dadu Jovanovu glavu,
0161 Da se Ivan s njome razgovara,
0162 Dade vezir, pokloni Ivanu,
0163 Uze Ivan Jovanovu glavu,
0164 Pa pobježe Senju bijelome,
0165 Jer se Ivan bješe prepanuo
0166 Da se štogod ne prisjete Turci,
0167 Da Ivana natrag ne povrate.
0168 Tada vezir četu okupio,
0169 Sve su Turke redom prebrojili,
0170 Tek mu nema sto šeset Turaka
0171 Od Travnika mladi kraičnika.
0172 Ivan bježi, ne okreće glavu,
0173 Dođe Ivan na bogaze tvrde,
0174 Sve bogaze junak prolazio,
0175 Nešto mu se dade pogledati,
0176 Dok ugleda ranjena junaka,
0177 Uz tanku se prislonio jelu,
0178 A Ivan se bliže primicaše,
0179 Dok junaku u sliki dođe.
0180 Kad se Ivan blizu primaknuo,
0181 Opazi ga Cmiljanić Ilija,
0182 Pa se serdar jako prepanuo,
0183 U strau je pušku dovatio,
0184 Odista ga ubiti oćaše.
0185 Javi mu se Ivan kapetanu:
0186 ”Ne, Ilija, brate i serdaru,
0187 ”Ne udri me puškom dževerdarom.”
0188 Kad Ilija poznade Ivana,
0189 Ruke šire, u lice se ljube,
0190 Pitaju se za junačko zdravlje,
0191 Proljevaju suze od obraza.
0192 Pa da vidiš Ivan-kapetana,
0193 Uze Ivan Cmiljanić-serdara
0194 Po svilenu mukadem pojasu,
0195 Iznese ga na druma široka.
0196 Malo sjeli, te se odmorili,
0197 Dok eto ti dva srpska serdara,
0198 Dva serdara oba od Kotara:
0199 Jedno jeste Vuče Mandušiću,
0200 A drugo je Janković Stojane,
0201 I za njima trista Kotarana.
0202 Tu nađoše Cmiljanić-serdara
0203 I Ivana mlada kapetana,
0204 Ruke šire, u lice se ljube,
0205 I tu sjeli pa se odmorili,
0206 I ladna se vinca napojiše.
0207 Onda veli Vuče Mandušićau:
0208 ”O Ivane, seljski kapetane,
0209 ”Kad si tamo bio u tamnicu,
0210 ”Jesi l’ čuo da govore Turci,
0211 ”Da će ići skoro na Kotare.”
0212 Tada Ivan poče besjediti:
0213 ”Ja sam čuo da kazuju Turci,
0214 ”Da imade od iladž-džamija,
0215 ”U planinu jeste udaljena
0216 ”Od Travnika ima sedam sati,
0217 ”Neki veli i više imade,
0218 ”Turci kažu sad u petak prvi,
0219 ”Da će vezir arem opraviti,
0220 ”Jer se jesu neke razboljele,
0221 ”Pa će kade iladž da potraže,
0222 ”Pratiće ih množina Turaka.”
0223 Kad to čuše dva serdara mlada,
0224 Okretoše trista Kotarana
0225 Pokraj bela šera Bosanskoga,
0226 Dok dođoše u Iladž-planinu,
0227 Tu je četa malo počinula.
0228 Onda veli Janković Stojane:
0229 ”Nije l’ majka rodila junaka,
0230 ”Muškijem ga pasom opasala,
0231 ”A junačkim glasom dozivala,
0232 ”I meni ga slala u družinu,
0233 ”Da otide dolje do džamije,
0234 ”Da uvodi od iladž-džamiju,
0235 ”Jesu l’ Turci ušli u džamiju,
0236 ”I ima li množina turaka,
0237 ”Možemo li njima udariti?”
0238 Sva družina nikom poniknuše,
0239 I u crnu zemlju pogledaše,
0240 A ne gleda Vide Cmiljaniću,
0241 No Stojanu među oči crne:
0242 ”Evo majka rodila junaka!
0243 ”Ja ću ići uvodit’ džamiju.
0244 ”No, serdari, četu primaknite,
0245 ”Ako meni do nevolje dođe,
0246 ”Da budete u nevolji Vidu.”
0247 tu serdari četu primakoše,
0248 Uze Vide pušku dževerdara,
0249 Ode Vide pravo do džamije.
0250 Kad se blizu primaknuo Vide,
0251 Viđe Vide mložinu Turaka,
0252 Da ko broji ima pet stotina.
0253 Malo stalo, za dugo ne bilo,
0254 Dok eto ti četvore kočije,
0255 Sve četvore jedne za drugijem,
0256 U kočije pašine kadune,
0257 Pokraj kade dvanaest kavaza,
0258 Kako došli u džamiju ušli.
0259 Onda Turci skidoše oružje,
0260 Pred džamiju tu ga ostaviše,
0261 Pa odoše klanjat’ u džamiju.
0262 Kad to viđe Vide Cmiljaniću,
0263 Dođe junak taman pred džamiju,
0264 Viđe Vide mandal od čelika,
0265 I na vrata bravu dubrovačku,
0266 Vide skoči pa zatvori vrata,
0267 I zaklopi bravu dubrovačku,
0268 I kroz alku pušku proturio,
0269 Zapriječi što bolje mogaše.
0270 Tu se vide natrag povratio,
0271 Pa povika grlom bijelijem,
0272 Dva serdara zove po imenu.
0273 Kaf serdari Vida saslušaše,
0274 Do džamije brže dotrčaše.
0275 Sve im Vide po istini kaže,
0276 A Kotarci vrata otvoriše,
0277 Pa plamene nože povadiše,
0278 U džamiju naglo navališe,
0279 Svakom Turku glavu posjekoše,
0280 A kadune žive povataše.
0281 Tu serdari dobro zadobiše,
0282 I kadune sobom povedoše,
0283 Zdravo došli u Klisuru tvrdu,
0284 I tu svoje leše pokupiše,
0285 Odniješe u svoje Kotare.
