Tomaida (drama u tri čina)/26
VIII
DESPOT, TASOS, PREĐAŠNjI
DESPOT (Ide za Tasosom, a za njim još dva hajduka sa golim mačevima)
ANGELOS: Ko si ti?
DESPOT: Sluga despotov!
ANGELOS Je l’ te on poslao?
DESPOT: Ne!
ANGELOS: Nsi uhoda?
DESPOT: Ne!
ANGELOS: Već što si, kazuj?
DESPOT: Izaslanik sam vašeg čoveka i poruku koju nosim, mogu samo Tomaidi reći.
ANGELOS: Pred nju ne možeš dok pre nama ne kažeš. Vidiš koliko nas je, svi smo mi noćna straža koja čuva nju, a naša vojska paše nas lancem sa svih strana; jednom kad si ušao u planinu napolje ne možeš manj da umeš leteti. Uzalud ti je dakle da govoriš neistinu: reci ko si i šta ćeš ?
DESPOT: Ja sam odmetnik.
ANGELOS: A šta te goni da napuštaš despota?
DESPOT: Osveta!
ANGELOS: Ma svi vi tako! Ne verujem ja vama! Jesi li znao kad si pošao ovamo da si kožu poneo na pazar?
DESPOT: Znao sam da će me s nepoverenjem dočekati.
ANGELOS: Čime si mislio to nepoverenje razbiti? Nisi, valjda, mislio: dosta je da ti samo kažeš ko si i zašto si došao pa da ti poverujemo.
DESPOT: Ne mislim.
ANGELOS: Pa čime misliš našu veru zadobiti?
DESPOT (Vadi nož iz nedara): Ovim!
ANGELOS
(Plane, ščepa mu nož i okreće se Tasosu): Ko je na straži danas? Ko je ovog Srbina primio?
TASOS: Dimos Kalojanis iz Provende.
ANGELOS: Zar mi on šalje ovamo tuđinca, neprijatelja, uhodu možda, a ne oduzima mu oružje?
DESPOT: Pretresao me je, ali taj nož sam dobro sakrio.
ANGELOS: Oduzmi, Dimosu, oružje i veži ga za sramni krst, onaj o koji visi jedan srpski uhoda. Tri dana i tri noći neka bude izložen pljuvanju i podsmehu čete. Tri dana i tri noći bez hleba i vode.
TASOS (Odlazi).
ANGELOS (Despotu): Šta svedoči ovaj nož?
DESPOT: To je Tomaidin nož, dao mi je onaj kome ga je ona dala i on me je poslao da joj donesem poruku.
ANGELOS (Zagleda): Tomaidin nož?
DESPOT: Podnesi joj ga, ona će ga poznati!
ANGELOS (Razmisli): Podneću joj! (Odlazi levo.)
|