Todor Jakšić i beg od Zagorja

* * *


Todor Jakšić i beg od Zagorja

0001 Zaprosio od Zagorja bego
0002 Nadaleko lijepe đevojke
0003 U sokola od Mostara bega,
0004 Bego prosi, bego mu je daje
0005 S dobre volje, su obije ruke,
0006 Svadbu glave na neđelju dana.
0007 Reče riječ od Mostara bego:
0008 ”O moj zete, od Zagore bego,
0009 Kupi svata koliko ti drago!”
0010 Kad je bega knjiga dopanula,
0011 Na knjigu se bego nasmjejao
0012 I svatove stade sakupjati.
0013 Sakupio do trista svatova
0014 I svatove prebrojio redom,
0015 U družinu ne moga nać’ druga
0016 Da on bude đever uz đevojku,
0017 Da joj ne bi lice obljubio,
0018 Al’ joj ruse kose izmutio,
0019 Al’ bijele protrljao dojke
0020 Al’ za grlo zubim’ dotaknuo,
0021 Jer je cura odvriše lijepa.
0022 Al’ mu stara progovara majka:
0023 ”O ti bego, moj milani sinko,
0024 Odi piši jedne knjige tanke,
0025 Pa je šilji selu Nevesinju,
0026 A na ruke Asan-pašinici,
0027 Ona će ti doći za đevera
0028 I dovesti lijepu đevoku
0029 Bez čuruka i kakve sramote,
0030 Niko ti je obljubiti neće!”
0031 Kad je bego saslušao majku,
0032 Pak je tanku knjigu napravio,
0033 Te je šilje selu Nevesilju.
0034 A kad mladu knjiga dopanula,
0035 Ona lega, drugu listo piše:
0036 ”Ne mogu ti doći u svatove,
0037 Jer ja imam slugu nesretnjega,
0038 Nesretnjega Jakšića Todora
0039 Iz visoke male Gore Crne,
0040 Po dvoru še pokupiti blago
0041 I odvesti dva bliznaka sina!”
0042 A kad bega knjiga dopanula,
0043 Knjigu gleda, drugu listo piše:
0044 ”Gospođice, Asan-pašinice,
0045 Dođi mlada mene u svatove
0046 I dovedi Jakšića Todora!”
0047 Kad je mladu knjiga dopanula,
0048 Knjigu gleda, slugu dozivaše:
0049 ”Moja slugo, Jakšiću Todore,
0050 Evo me je knjiga dopanula
0051 Da idemo oba u svatove,
0052 No dovati od sanduka ključe,
0053 Meći na se odijelo divno!”
0054 Kad je Todor gospu saslušao,
0055 Pak dovati od tamnice ključe,
0056 Na se meće od zlata košulju,
0057 Vrh košulje toke pozlaćene,
0058 A vrh toka zelenu dolamu,
0059 Vrh dolame dvoje-troje toka,
0060 Opasa se mukadin-pojasom,
0061 A za pasom dvije puške male,
0062 Nit’ su vite ni čekićem bite,
0063 No u Mletke od zlata salite,
0064 U njih gvoržđa ni drveta nema,
0065 Potlje čeket koji vatru gradi,
0066 A o bedri ćordu okovanu,
0067 O ramenu sjajan dževerdana
0068 Od dva grla, od četriri zrna,
0069 A na glavu kapu saurliju,
0070 A za kapom pero o pauna,
0071 A za perom četrdeset pera,
0072 I obuče gaće od veluda,
0073 U kojim’ su dva gajtana zlatna,
0074 U gajtanu dva kamena drags,
0075 Koji sjaju noći bez mjeseca,
0076 A na noge od zlata papuče,
0077 A ispod nji vezene čarape.
0078 Pak s’ otolen oba podigoše,
0079 Evo do’še u polje mostarsko,
0080 Ali svata nema nijednoga
0081 E je rek’o da će ih čekati.
0082 Al’ besjedi Jakšića Todore:
0083 ”Gospođice, Asan-pašinice,
0084 Ajdemo se vratit’ natragove,
0085 Evo svata nema nijednoga!”
0086 Al besjedi Asan-pašinica:
0087 ”Nemoj, slugo, Jakšića Todore,
0088 Nego ajde, sinko, da idemo
0089 Pristić’ ćemo kitu i svatove!”
0090 Pak s’ otolen oba podigoše,
0091 Rasrdiše konje vilovite,
0092 Brzo idu, brže pristigoše.
0093 Kada do’še među svatovima,
0094 No da vidiš mladu pašinicu,
0095 Već kako je konja zalećela
0096 I svatove bila izmutila,
0097 Sve svatove preteknula redom.
0098 Igru konje kićeni svatovi,
0099 Ma ne igra Jakšića Todore.
0100 No besjedi od Zagora bego:
0101 ”O Bogu ti, Jakšića Todore,
0102 Što ne igraš zelena dorina –
0103 Al’ se bojiš da ga ne umoriš
0104 Al’ mu štediš klince i potkove?
0105 Ako si se, momče, prepanulo
0106 Od moije Turak’ vitezova,
0107 Dok je begu na ramenu glava,
0108 Tebe Turci izgubiti neće,
0109 Nego igraj zelena dorina
0110 Da te ne bi svati ukorili!”
0111 No kad čuo Jakšića Todore,
0112 Pak zaigra svojega zelenka,
0113 I preteče do trista svatova
0114 I najprvi dođe u Mostaru.
0115 No ga tako vrazi nanijeli
0116 Pred dvorove bega od Mostara,
0117 Pak je bojno koplje pobusao,
0118 Pri koplju je konja privezao,
0119 I raspuči toke pozlaćene,
0120 A otvori od zlata košulju,
0121 Otkriše se prsi u junaka,
0122 Pa zapali lulu i duvana.
0123 Sagleda ga lijepa đevojka
0124 Sa pendžera od bijele kule,
0125 Pak je svoju dozivala majku:
0126 ”O starice, moja mila majko,
0127 Danu iznes’ na pendžeru glavu
0128 Da ti vidiš neznanu deliju –
0129 Divan li je, tri ga jadi bili,
0130 Kakvo li je na njega ođelo,
0131 Ne bih rekla ni zaklela bih se,
0132 Nego da je Jakšića todore!”
0133 Al’ joj stara majka odgovara:
0134 ”Muč’, đevojko, ne govorila ga,
0135 A što će ti Jakšića Todore,
0136 On je, sinko, iz mjesta prokleta,
0137 Iz visoke male Gore Crne,
0138 U nju, sinko, nikad ništa nema,
0139 Nego voda i kamen stanca;
0140 No da vidiš od Zagorja bega,
0141 Divan li je, tri ga bili jada,
0142 Ljepšega ga na svijetu nema!”
0143 Jošt mi mlada kaživati ćaše,
0144 Uto dođe bego svatovima.
0145 Tu svatove dočekaše divno;
0146 Tu stajaše sedam-osam dana,
0147 Kade osmi napunano dođe,
0148 No besjedi od Zagorja bego:
0149 ”O, Bogu ti, od Mostara bego,
0150 Izvodi mi lijepu đevojku,
0151 A iznosi dare na svatove,
0152 Daleko je doma putovati,
0153 Trudni konji, a trudni junaci!”
0154 Kada ga je taste razumio,
0155 On iznese dare na svatove
0156 I izvede lijepu đevojku.
0157 Otolen se svati podigoše,
0158 Evo po’še uz to polje ravno.
0159 No evo ti muke i nevolje,
0160 Sprijeda je vjetar udario,
0161 No đevojci zavrnu maramu.
0162 Od svatova niko ne vidio,
0163 Nego viđe Jakšića Todore;
0164 Bijelo joj ugledao lice,
0165 Od jada ga zaboljela glava,
0166 A trostruke suze udarile,
0167 U momčeta puče srce živo,
0168 Pašinici mladoj progovara:
0169 ”Gospođice, Asan-pašinice,
0170 O, za Boga, ako njega znadeš,
0171 Od’ mi izdaj lijepu đevojku,
0172 Ne bih li je kako obljubio!
0173 Evo ima tri godine dana
0174 Da te služim u dvore bijele,
0175 I jošt ću te tri godin’ služit’
0176 Bez nikakve pare ni dinara ,
0177 No mi izdaj lijepu đevojku!”
0178 Pašinica kad ga razumjela,
0179 Pak mi tvrdo vjeru ufatiše
0180 Da će njemu izdati đevojku,
0181 Pak ovako mlada progovara:
0182 ”Moja slugo, Jakšiću Todore,
0183 Kad raspnemo bijele šatore,
0184 Ja ću ti je dovest’ pod šatorom!”
0185 Evo se je sreća dogodila,
0186 Jer ih b’jeli danak ostavio,
0187 A tavna ih noćca privatila.
0188 Svi svatovi konja odsjedoše
0189 I raspeše bijele šatore;
0190 Raspe šator Asan-pašinica,
0191 A do nje je Jakšića Todore.
0192 A kad noćce nekoliko dođe,
0193 Al’ evo ti mlade pašinice
0194 I vodi mi lijepu đevojku
0195 Po šatorom Jakšića Todora,
0196 Ovako joj mlada progovara:
0197 ”O, Bogu ti, lijepa đevojko,
0198 Ovo ti je od Zagorja bego!”
0199 Tu je mladu noćcu ostavila,
0200 Ostavila Jakšiću Todoru.
0201 Koliko mu na jad noćce bilo,
0202 Svu noć mi je naljubio lice,
0203 Pak se divan curi učinio,
0204 Te mu mlada stidno progovara:
0205 ”Divan li si od Zagorja bego!
0206 Jošt ne viđoh ovakog junaka,
0207 No jednoga Jakšića Todora!”
0208 Kad je zori u zorici bilo
0209 I Danica nebu pobl’jeđela,
0210 Ali ide mlada pašinica
0211 I povrati lijepu đevojku.
0212 Otolen mi se svti okrenuše,
0213 Evo do’še na Zagorje gornje,
0214 A kad do’še begu u dvorove,
0215 Zametuše šalu i pojanje.
0216 A kad tavna noćca dolazila,
0217 Svako pođe đe je mjesto kome;
0218 Evo pođe od Zagorja bego,
0219 On mi s bulom u kamaru pođe.
0220 Koliko mu tamen noćce dođe,
0221 Svu noć bego bulu preljubio.
0222 Začudi se lijepa đevojka„
0223 Jer joj nije mio ni ugodan,
0224 Pa ovako mlada progovara:
0225 ”Pi, đavole, od Zagorje bego,
0226 Kakav sinoć bješe pod šatorom,
0227 Kakav li si noćas u kamari –
0228 A đe ti je od zlata košulja,
0229 A đe su ti toke pozalćene,
0230 A še ti je zelena dolama,
0231 Na koju si puca s obje bande,
0232 A đe ti je pasa i pojasa,
0233 A za pojas dvije puške male,
0234 A đe ti je sablja okovana,
0235 A đe su ti gaće od veluda,
0236 O kojim’ su dva gajtana zlatna,
0237 O gajtanu dva kamena draga,
0238 Koji sjaju noćcu bez mjeseca,
0239 A na noge od zlata papuče,
0240 A đe su ti vezene čarape,
0241 Na čarape na gajtan opanke,
0242 A đe ti je kalpak i čelenka?”
0243 A kad čuo od Zagorja bego,
0244 Odma se je jadu osjetio,
0245 Pak se udri šakom po koljenu:
0246 ”Avaj”, reče, ”do Boga miloga,
0247 Od kurvića Jakšića Todora,
0248 Koje mi je čudo ogradio,
0249 Priđe mene curu obljubio!”
0250 Pa pokliče Turek vitezove:
0251 ”A, za Boga, Turci, braćo draga,
0252 Ufatite Jakšića Todora,
0253 A evo ga kuli u avliji,
0254 Od mene je bruku sagradio,
0255 Priđe mene curu obljubio!”
0256 Kad tu čaše Turci vitezovi,
0257 Okoliše prebijelu kulu
0258 I u kulu Jakšića Todora,
0259 Al’ mu Turci naudit’ ne mogu,
0260 No je Todor konja prifatio,
0261 Pak iskoči iz mermer-avlije.
0262 Al’ mu malo kvara učiniše,
0263 Jer mu s konja repa odriješe;
0264 Šnjim pobježe zdravo i veselo,
0265 Zdravo pođe selu Nevesinju.
0266 A kad dođe selu Nevesinju
0267 U dvorove Asan-pašinice,
0268 Po dvorove pokupio blago
0269 I povede dva blizanka sina,
0270 Odvede iz maloj Gori Crnoj.
0271 Kada bula u dvorove dođe
0272 I kad viđe što se ne nadaše,
0273 Pak je tanku knjigu napravila,
0274 Te je šalje maloj Gori Crnoj,
0275 A na ruke Jakšiću Todore,
0276 Ovako mu u knjigu govori:
0277 ”Bogom brate, Jakšiću Todore,
0278 Od’ mi pošlji dva sina blizanka,
0279 A prosto ti nebrojeno blago!”
0280 Kad Todora knjiga dopanula,
0281 Knjigu gleda, drugu napravio,
0282 Ovako je pozdravio divno:
0283 ”Ja ne šiljem, mlada pašinice,
0284 Nego ajde maloj Gori Crnoj!”
0285 A kad mladu knjiga dopanula,
0286 Inako joj biti ne mogaše,
0287 Ono rešto blaga pokupila,
0288 Zdravo pođe maloj Gori Crnoj
0289 I s Todorom vijek vjekovala,
0290 I Todor joj đecu podigao
0291 Pokrstio, pak i poženio.


Izvor

SANU II - Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1974.