Tijo greje sjajna mesečina
Tijo greje sjajna mesečina,
Tijo greje, daleko se vidi,
Č’k se vidi dole u Beograd,
Gde se biju dva brata rođena,
Jed’n Mika a druđi Nikola. 5
Ne biju se za srebro i zlato,
Več se biju za dobru devoću.
Mika sabra dvesta i dva svata,
A Nikola trista i tri svata.
Mika pojde gorom stratelovom, 10
A Nikola gorom bršljanovom.
Te otoše dvoru devojačkom.
Tu izleznu prelepa devoća:
„Nazad te, nazad, svatovi,
Neču Miku, neču ni Nikolu, 15
Neču prajim svađu medžu brađu,
Neču prajim cvelbu im na maću.“
Miku dade dunju trogodišnju,
A Nikoli svilenu košulju.
Pa se onda nazad povratila 20
I nijednog nije oženila.
