Tihe zvezde...

Tihe zvezde... Pisac: Stojan Novaković

Tihe zvezde, oči lepe,
Čije li ste? Što stojite?
Koju l’ sreću, čiju l’ tugu,
Šta l’ odozgo vi motrite?

Šta vam tako teško biva,
Kad oblakom vedro čelo,
— Što se sjaje kanda sniva! —
Pokrivate neveselo?

Il’ u miru kad lepote
Svojih čara kazujete,
Kažite mi kojoj sreći
Tad se lepe radujete?

Jeste l’ duše što ja mislim,
Anđeoska jeste l’ čeda?
Što ih grešna zemlja ova
Međ porodom svojim gleda?

Jeste l’ njini sanci, želje,
Tuge, pesme, uzdisaji?
Što na zemlji javno nije,
Što se leri, skriva, taji?...

— Vi gledate, vi ćutite,
Treperite, željkujete!!
— Oj za kim je vaša žudnja,
Koga tako milujete?

Moje lepe bezazlenke,
Nemojte se meni kriti,
Kazaću vam, aoh male,
Da l’ vam neće krivo biti!

Ili valjda vi to neste,
Priviđenja, čari, slike,
Valjda zemljom ne hodite
Kano mome divnolike?...

Vi sjajite, treperite,
Al’ varati još ne znate,
Il’ za svojim sestricama
Vi to valjda ne gledate?...

Izvor

1865. Vila. Godina prva, broj 27, str. 329.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.