Težka kob
Zaspa Grujo na travi zelenoj,
Kad njim ljuba čuva malu stražu.
Mimo gredu tri Turčina mlada,
Govore joj tri turčina mlada:
O maljahna ljubo Grujičina, 5
Predaj nami Grujicu svojega;
Bolje ti se j' šetat po kamarah
Neg nad Grujom čuvat malu stražu.
Prevari se ljuba Grujičina,
Tr njim preda Grujicu svojega. 10
Na opak mu savezaše ruki,
Tr ga vode va črnu goricu.
Cvili plače dite Mihajlica,
Al govori ljuba Grujičina:
Necvil, neplač nevirno kolino; 15
Nisam već ja tvoja mila majka.
Al govori mlajahan Grujica:
Turci! moja po nevoni braćo,
Počekajte dite Mihajlicu,
More po me od potribe biti, 20
Lipo su ga Turci poslušali,
Počekaše dite Mihajlicu.
Kad dođoše srid črne gorice,
Staše piti črljenoga vina;
Kad se Turci vina ponapiše, 25
Svi pospali kako i poklani.
Al govori mlajahan Grujica.
O Jeleno virna ljubi moja,
Oprosti mi bele ruke moje,
Ja ću tebi sramot oprostiti. 30
Zato ona haje i nehaje,
Nego pojde spavat među Turke,
A kada ju j' sanak obvladao,
Tad govori mlajahan Grujica:
Aj ti moje dite Mihajlica, 35
Mudro kradi nože materine,
Tr ćeš moje oprostiti ruke.
Dite j' ludo, ali čini mudro,
Mudro krade nože materine,
Ocu svomu konop izrižuje, 40
Rižuć konop, otca j' porizalo;
Prestraši se dite Mihajlica.
Govori mu mlajahan Grujica:
Niš se neboj drago dite moje.
Ča nij' moglo dite oprostiti, 45
To j' Grujica i sam oprostio,
Pa se j' britke sablje dobavio,
Turčinom je glave odsikao.
Kad to vidi ljuba Grujičina,
Svila krilca, da će pobignuti. 50
Al govori mlajahan Grujica!
Ne biži mi neviernice moja,
Ja se ufam u Boga dragoga,
Da ću te ja vreda dostignuti.
Brzo ju je Grujica dostignul, 55
Na živi joj oči izvadio,
Va crnoj ju gori ostavio.
Cvili, plače ljuba Grujičina,
I zaziva Grujicu svojega:
Vrat se natrag odsici mi glavu. 60
Zato Grujo haje i nehaje,
Već on zame dite Mihajlicu,
Ide junak k belu dvoru svomu.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
