Tvrdica/7
| ◄ Pozorje 6. | POZORIJE 7. | Pozorje 8. ► |
POZORJE 7.
JANjA i JUCA
JANjA: Anatemata, anatemata!⁷ Oćiš da mi iziš glava!
JUCA: Šta vam je sad?
JANjA: Ti si mu mignula.
JUCA: Šta bi mu ja namignula?
JANjA: Ti si Evo. Oćiš da prevariš tvog Adam. Što si mu kazala da imam toliko novci?
JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam?
JANjA: Ne znaiš, ubio ti strela od grom, kad si slušila na vrata? Ti si ono mačka što predi za furuna, a gledi što ći da kradi. Ti si onu Ezopovu lisicu što viči: „Cili mili, kir Janja!“ A ovamo
mu metiš štranga za vrat.
JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene?
JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta!
JUCA: Zaboga, ta to je učtivost. Tako svi, koji su najmanje vospitani, rade.
JANjA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo muža! I jošt’ da mu kradi deset forinta! Otkud deset forinta? Ajde podaj ti, de, kad kažiš!
JUCA (slegne rameni).
JANjA: Pa što govoriš? Da mi kradiš, da propadnim? O, talas ego!⁸ Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo žena!
JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti.
JANjA: Vidiš alopu! Da ne daim, da dođi notarius mlogo puta, i kad nije kir Janju kući, da si unterhaltui, a Janja da plati.
JUCA Znate li kako ćete učiniti da ne platite? Da razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak onda, kad se pročuje po varoši, svaki će vas žaliti, i niko vam neće dolaziti da vas
uznemirava...
JANjA: Pi, pi, pi! To je majstorsko plan! Tako može i da si nosi za mene jedno tas po crkvi. da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti
nisi od serbsko rod.
JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi.
JANjA: Ih, ih, ih! Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu? Kakvo elinsko mudrost! Kad čui Grku u Morea, oći da ti digni u štatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od
tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod.
JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi! (Otide).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|