Tajna (Mileta Jakšić)

Tajna
Pisac: Mileta Jakšić




* * *


        
TAJNA

S grobljanske kapele jecalo je zvono,
Kad na crna vrata u groblje uneše
S pojanjem i plačem u skrinjici beloj
Samrtnika, — pokojnik detence beše.

Bilo je s proleća. Pčele su na suncu
Zujale, po groblju višnja je cvetala:
I kao suzama belim, cvetom njenim
Pokapana beše spremna raka mala.
A dok se razlego plač i ptičja pesma
I opelo tužno, sumorno i sveto,
Leptir jedan mali, vlažan, tek izležen
Nejakim krilima skrinju je obleto.

Najzad, kao kad bezdan za navek proguta
S brega odronjenu belu grudvu snega. —
Kovčežić spustiše u mirisnu raku
Pa grob zaroniše i pobusaše ga
A leptir, on živo zatrepeta krili,
Odbi se u stranu, neznano u koju...
Nije li to došla možda mala duša
Da isprati u grob čauricu svoju?


Izvor

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 115


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.