TAJNA
Taj osećaj straha, što u meni raste,
Kako me je naš'o baš u ove dane,
Kad krovovi trošni dočekuju laste
I kad zumbul gleda gde listaju grane.
Taj osećaj straha, što u meni raste,
K'o s proleća vode, k'o crni oblaci,
Da l' krije u sebi smrt što me polazi?
Il to prošlost moja — moje duše zraci —
Bez pokrova svoga paradno prolazi,
K'o s proleća vode, k'o crni oblaci?
Možda me to zovu moje nade drage,
I moj duh ostavlja ovaj plač dolina?
Il' je to opelo za već mrtve snage
I poslednji pogled zaspalih dubina?
Možda me to zovu moje nade drage,
I zalazak slave i ljubavi stare
Uz osmehe cveća i pesmu vetrića?
Il' sudbina za me sprema nove dare
I grobove nove, pakao otkrića,
I zalazak slave i ljubavi stare?
Il' osećaj straha to ima da znači
Mog nesrećnog roda poraz sviju snova?
Il' to užas priča, razum da se mrači,
Da ja stupam sada u svet bez bolova?
Il' osećaj straha to ima da znači
Da će srce moje propasti u tami,
K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju,
I vampiri da će stanovati sami
U mome smejanju i mome plakanju,
I srce će moje propasti u tami.
