Tako je moralo biti (drama u tri čina)/8
VIII
JELA, NEDELjKOVIĆ
NEDELjKOVIĆ (pošto se vratila Jela) Jesi li ga razumela?
JELA: Šta bih ga imala razumeti?
NEDELjKOVIĆ: Došao da čestita. Hm! Došao da čestita! Napustio posao samo radi toga da bi tebi čestitao, a ustvari napustio manji trgovački posao da bi svršio veći. Zar ti ne vidiš da taj čovek brak smatra kao i svaki drugi trgovački posao? Čudim se samo da mi nije tražio i garantno pismo, bojeći se da do nedelje ne promenim odluku.
JELA: Pa nemojte mu zameriti, trgovac je!
NEDELjKOVIĆ: Ta ne zameram mu, nego... Znam ja šta je to; znam ja otkuda je ta tolika opreznost.
JELA: Mislite, valjda...
NEDELjKOVIĆ: Ne mislim, nego znam. Ogovaraju, cela me čaršija ogovara i puni mu uši da sam ja nepouzdan, da sam samo obećao miraz, a da ga ne mogu dati.
JELA: Šta ima čaršija da brine vašu brigu, i šta ona ima protiv vas?
NEDELjKOVIĆ: Dužan sam čaršiji nekoliko hiljada dinara, a ona to smatra za strašan
greh. Eto ti. A nije ni to samo, nego i onaj tvoj prostak.
JELA: Koji?
NEDELjKOVIĆ: Pa tvoj muž. On me, možda, najviše i ogovara. Žali se gde god stigne da mu nisam dao miraz. Pa nisam, dabome, kad je on izjavio: „Što se tiče miraza, to je vaša stvar. Ja uzimam Jelu iz ljubavi!" E, pa kad je moja stvar, a on neka čeka pa kad budem mogao. Druga je stvar ovo za Stanku. Udaje se za trgovca, a kod trgovca to
drukče ide. Sin se zaljubi i ne govori ni reči o mirazu, ali otac se ne zaljubi i jesi li ga čula malopre: Mi trgovci smo navikli da predviñamo i štetu, a ne samo dobit molim miraz da mi se položi u subotu!
JELA: Učinićemo kako on želi, ne bi se smeli osramotiti.
NEDELjKOVIĆ: Razume se da ćemo učiniti. Ja znam da sa spremom ne možemo stići do subote, ali da je kazao i sutra uveče, pristao bih, čim sam osetio šta je po sredi.
|