Tako je moralo biti (drama u tri čina)/19
XIX
MOMAK, PREĐAŠNjI
STANKA (Jeli) Jelo, bi li ti umela da mi kažeš šta znači ovaj cvet u govoru cveća?
JELA: Znači: ljubav. Šta bi drugo moglo značiti?
MILAN: I vernost, i vernost!
MOMAK (donosi jedan paket) Iz radnje Stojanovića i Nikića za gospođu Jelu Đorđević.
NEDELjKOVIĆ: A, neko iznenađenje. To je od Đorđa!
MOMAK (pošto je Jeli predao paket, odlazi)
SVI: A!!
JELA (ostavlja zatvoren paket na sto)
NEDELjKOVIĆ: Da se otvori, da se otvori, da vidimo čime je muž obrzdovao ženu.
MARIJA: Razume se, da se otvori.
STANKA (pritrči da otvori. Jeli) Dopuštaš li? (Otvori paket i pokazuje grivnu.)
SVI (opšte ushićenje)
NEDELjKOVIĆ (Jeli, koja ostaje ravnodušna) Jesi li čula, mora se priznati da ti se muž pokazao. (Đorđu) Zete, mora ti se priznati da si pravi muž!
MARIJA: Osobito lepo!
STANKA: E, zete, odista imate ukusa. Je li Jelo?
JELA (jedva pogleda, bez radosti) Da, lepo je!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|